Ponedjeljak, 20. april/travanj 2015, 00:56 CET

Srbija

Čačani traže da se park nazove po Sonji Savić

Sonja Savić
Sonja Savić

Građani Čačka predali su krajem prošle nedelje Skupštini tog grada peticiju sa blizu hiljadu potpisa kojima traže da jedan mali park u blizini železničke stanice ponese ime glumice Sonje Savić, koja je rođena u selu Gornja Gorevnica nadomak Čačka.

Inicijatori predlažu da se, umesto izlivanja biste sa njenim likom, izlije skulptura na temu "Ona hoda sama kroz grad", prema radu pesnika i ilustratora Nikole Šipetića.

Akademski slikar Mijalko Đunisijević i akademski vajar Ivan Radović dobrovoljno su ponudili izliju skulpturu.

Obrazlažući ideju za pokretanje ove inicijative, Šipetić kaže da je Sonja Savić bila “borac do poslednjeh daha za pobedu vrline nad manom, kreativnog nad destruktivnim”.

“Ona je savremenik jednako važan kao i Vladislav Petković Dis, Nadežda Petrović i drugi. Upravo ti ljudi koji svojim mučeništvom i davanjem sebe drugima nesebično kroz ni malo lake životne uloge su nosioci bremena svog vremena i svetao primer da dečje i nevino vaspitanje ne mora u životu odraslih da bude i naivno, čak ni po cenu života”, rekao je Šipetić medijima.

Prvobitna ideja je bila da jedna od čačanskih ulica ponese ime poznate glumice, no od toga se odustalo zbog skupe i komplikovane procedure promene dokumenata građana.

Rediteljka dokumentarnog filma o Sonji Savić, Dragana Kanjevac, pozdravlja ovu akciju Čačana, jer se, kako kaže, uklapa u Sonjin senzibilitet.

“Ona nije bila čovek glavnog trga, nego čovek parkova i ćoškova. Eto, oni su imali praktičan razlog da daju ime parku, ali se on u stvari potpuno slaže sa Sonjinim rezonima. Mislim da bi se Sonja zgrozila kada bi znala da maltretira nekeljude promenom ličnih dokumenata ako bi ulica nosila njeno ime”, kaže Kanjevac.

Težnja ka eksperimentisanju

U gradskoj vlasti Čačka podržali su građansku inicijativu, no za sada nije bilo zvaničnih razgovora na tu temu. Porodica Sonje Savić zaveštala je svu ćerkinu imovinu gradu Čačku kako bi se stavila na raspolaganje mladim umetnicima iz tog kraja, pa bi na njihovom imanju trebalo da bude otvoren legat Sonje Savić, u kojem će biti smeštena kompletna zaostavština velike glumice.

Sa druge strane, u Beogradu u kojem je Sonja živela i radila još uvek nema naznaka da bi slična akcija mogla biti pokrenuta. Dragana Kanjevac smatra da je glumica zaslužila obeležje u srbijanskoj prestonici, ali napominje da se to mora uraditi dostojanstveno i sa merom.

“Srbija i Beograd nisu se nešto pretrgli oko nje dok je bila živa i možda bi zaista bilo licemerno da se sada rade neke upadljive akcije. Što se Beograda tiče, mislim da bi recimo Čuburski park bio odlično mesto da se neka klupa nazove njenom ili tako nešto”, objašanjava Dragana Kanjevac.

Kultna glumica jugoslovenske kinematografije Sonja Savić preminula je septembra 2008. u 47 godini života. Pored nezaboravnih uloga u filmovima poput "Život je lep" Bore Draškovića, "Una" Miše Radivojevića ili “Šećerna vodica” Svetislava Prelića, Sonja je devedesetih godina, u vreme nacionalističke histerije, oštro kritikovala primitivizam i učaurenost srpske kulturne scene.

Glumica Olivera Ježina, koja je studirala sa Sonjom Savić i kasnije jedno vreme predavala na Akademiji lepih umetnosti, naglašava Sonjinu težnju ka eksperimetisanju u pozorištu i na filmu i dodaje da se to danas polako gubi.

“Sve je manje mladih ljudi koji su spremni da istražuju i da se time bave. Postoje, ali ih je u ovo vreme ve manje, ne znam zašto. Sonja je bila čovek kome nije bio važan novac, već joj je bilo važno da istražuje u svim medijima”, ističe Ježina.

Sonja je, prema rečima Dragane Kanjevac, svojim umetničkim i društvenim angažmanom definitivno ostavila trag među mlađim kolegama.

“Sećam se svedočenja Sene Đorović, koja sada igra u Narodnom pozorištu u Beogradu, i koja je rekla da je o glumi više naučila od Sonje Savić za dva dana, nego za četiri godine na akademiji. Njen trag možda nije toliko vidljiv, ali mislim da je dubok”, zaključuje Kanjevac.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: Sheki Grad: 05
16.11.2012 20:27
Respekt.

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

Gaf nedelje

Audio Gaf nedelje: Diznilend, Tačiju za rođendan

Neverovatna se borba razvila za Inđiju. Ne biste verovali. Toliko se nisu borili ni za Kosovo. E da, ako treba, na Inđiju će da zaborave kad u Beograd dođe Hašim Tači. Tad će svim snagama da ga hapse, i to ne po partijskoj osnovi, nego gonjeni isključivo ličnim motivima
Dalje/More

Srpski s mukom

Vučić, Šešelj, Hag: Politika „dramljenja“

Niko nije Vučića, Nikolića i ostale nekadašnje Šešeljeve gaulajtere „tukao po ušima“ da osvajaju vlast; sada bi najradije da vladaju a la carte: rado bi konzumirali prijatne strane, a o odgovornosti bi radije samo lepo blagoglagoljali, piše Teofil Pančić
Dalje/More
Novi serijal RSE
Vaš JavaScript je isključen ili imate staru verziju Adobe Flash Player-a. Preuzmite posljednju verziju Flash Player-a.
"Perspektiva": Treća epizoda - Sarajevo i Istočno Sarajevoi
|| 0:00:00
...  
🔇
X
18.04.2015
RSE u saradnji sa National Endowment for Democracy emituje TV serijal o omladini i najosjetljivijim društvenim temama na Balkanu. Ovo je treća epizoda trećeg ciklusa koja govori o mladima iz Istočnog Sarajeva i Ilidže. Voditelj i moderator je Brano Jakubović. Producent je Mebius film iz Sarajeva.

Novi izum: Mehanički dodatak obući olakšava hodanje

Analizirajući ljudski hod, inženjeri biomedicine Stiven Kolins i Greg Saviki zaključili su da se naši skočni zglobovi i listovi pomeraju slično kao opruga, koja naizmenično akumulira i oslobađa energiju.

150 godina od atentata na Linkolna

Američki predsjednik Abraham Linkoln ubijen je 14. aprila 1865. godine. Vijek i po kasnije, smatra se jednim od najvećih i najomiljenijih lidera, čija zaostavština i dalje inspiriše američke predsjednike i svjetske lidere.

UN: Rekordna količina elektronskog otpada

Manje od jedne šestine tog otpada reciklirana na odgovarajući način, navodi se u izveštaju Univerziteta Ujedinjenih nacija, obrazovne agencije svetske organizacije...