Bosna i Hercegovina je prvi put od sticanja nezavisnosti preuzela kontrolu nad svojim nebom. Za sada, bh. kontrolori nadgledaće donji sloj svog zračnog prostora, tačnije, do 10.000 metara. Sve preko toga još uvijek će kontrolisati Hrvatska i Srbija. Izgradnja sistema kontrole letenja ukupno je koštala 27 miliona eura. Prema planu, bh kontrolori bi do kraja 2015.godine u potpunosti trebali preuzeti kontrolu nad bosanskohercegovačkim nebom.
Prvi avion, kojeg su nakon preuzimanja kontrole nad bh zračnim prostorom, uočili kontrolori u sarajevskom centru letio je iz Rijada za London. U zračni prostor BiH ušao je oko 4 sata ujutro po lokalnom vremenu. Tada je zvanično BiH uspostavila kontrolu letova nad vlastitim zračnim prostorom.
“Ovo je jedan značajan trenutak za BiH, ali i za samu Evropu, jer ovo je poslijednji centar koji će se izgraditi u Evropi. Više ih neće biti, obzirom da se ide na okrupljivanje sistema”, tvrdi generalni direktor Direkcije za civilno vazduhoplovstvo Đorđe Ratkovica.
Za izgradnju sistema kontrole letenja ukupno je potrošeno oko 27 miliona eura. Novac je obezbijeđen iz kredita oko 9 miliona eura, te budžetskih sredstava osiguranih kroz en-route bazu troškova u iznosu skoro 10 miliona eura.
“Nijedna marka o dove sume nije data od poreskih obveznika. Sve su to sredstva koja su finansirana, kredit koji je obezbijeđen, pa se dalje servisira iz sredstava iz preleta”, objašnjava Ratkovica.
Ovo je jedan od bitnih datuma u BiH, u operativnom i privrednom planu. Uspostava sistema kontrole zračnog prostora, pored izgradnje autoputa, jedan je od najzahtjevnijih poslova u državi.
“Prije pet godina, kada je BiH postala član FAB-a u okviru Evrope, kojem pripadaju pored BiH, Slovenija, Austrija, Slovačka i Češka. Tada sam imao naznaku da Evropa vodi računa o BiH I da nas je prihvatila”, podsjeća vršilac dužnosti direktora Agencije za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi BiH Marin Raspudić.
Prihod ostaje isti
Preuzimanjem kontrole nad svojim nebom, Bosna i Hercegovina neće ostvariti veće prihode.
“Zaista, BiH nit će šta uštediti, ona će samo dobiti svoja sredstva koja i sada dobija. Nadam se da ćemo naredne godine povećati za 10%, imaju u vidu da ćemo povećati broj zaposlenih i da ćemo po tom osnovu dobiti nekih 1,5 do 2 miliona eura novih prihoda”, tvrdi vršilac dužnosti zamjenika direktora Agencije za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi BiH Đelal Hasečić.
Bosanskohercegovački kontrolori leta obučavani su u Beogradu. Inače, u proteklom periodu ispunjeni su formati, standardi i parametri koje je naložila Evropska agencija za sigurnost vazdušne plovidbe.
Nabavljena je i instalirana sva potrebna oprema, a zadatak bh. kontrolora biće da paze da avioni održavaju potrebno horizontalno i vertikalno rastojanje. Ukoliko dođe do problema u funkcionisanju sistema u BiH, oni neće bitno uticati na red u zračnom prostoru.
“U slučaju totalnog, katastrofalnog pada, proglašava se nivo nula, samo se čiste avioni koji su u tom trenutku u zračnom prostoru BiH, a onda preuzima Srbija i Hrvatska”, objašnjava vršilac dužnosti zamjenika direktora Agencije za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi BiH Damir Ćopić.
Zagreb i Beograd za sada će nastaviti kontrolu gornjeg pojasa bh. neba. No, prema očekivanjima u Direkciji i Agenciji, BiH bi krajem 2015.godine trebala u potpunosti preuzeti kontrolu nad svojim dijelom neba.
Bosna i Hercegovina 22 godine od osamostaljenja nije imala kontrolu nad svojim nebom. Uredbu kojom se želi steći suverenitet na zemlji i nebu, tadašnja Vlada Republike BiH donijela je 2. juna 1992. godine. No, ona je tek danas djelimično i provedena.
