BiH još uvijek nije predala aplikaciju za članstvo u EU, jedina je u regionu koja krši Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan 2008., kasni u izradi nacionalnog ili programa integrisanja i tek je na putu da usvoji sistem koordinacije između različitih nivoa vlasti u ispunjavanju „evropskih zadataka“. Mapa puta iz juna ove godine, potpisana u Briselu, već bilježi „probijanje“ rokova, čime se ponovo pokazuje izrazita neodgovornost bh. političara.
U BiH je očigledno ogromna distanca između riječi i djela, kad su u pitanju evropske integracije. Političari, poput
Bože Ljubića na primjer, istupaju uglavnom ovako:
„Evropska perspektiva, ne samo da nema alternative, već je evropska perspektiva uvjet stabilnosti opstanka BiH.“
Analitičar
Vedran Džihić to naziva retoričkim praznim hodom:
„U BiH, što se više Evropa i evropske integracije spominju, samo deklarativno, znači zaklinje se u njih, to je manji stepen konkretnih reformi.“
Koji su to reformski paketi najpotrebniji kako bi se ovaj dio Balkana približio modernim državama Evrope?
Lejla Kablar, direktorica nevladine organizacije Vanjsko politička inicijativa BiH, izdvaja:
„Da bi smo uopće mogli govoriti o potrebnim reformama, kako bi se BiH približila modernim evropskim zemljama i time otkočila proces evropskih integracija, koji je već zabrinjavajući, potrebno je ispuniti prostor i uslov za stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, odnosno njegovoj implementaciji. U ovoj samoj konstataciji krije se i odgovor na pitanje, a to je da je BiH, prije svega, potrebna sveobuhvatna ustavna reforma. Ovakva ustavna reforma bi u konačnici eliminisala postojeće mehanizme opstrukcije, te uspostavile funkcionalne i efikasne institucije, koje bi onda mogle obezbjediti kapacitet za integrisanje, odnosno za pristupanje EU.“
Zbog čega je tako komplikovano ispuniti ključni uslov – provesti presudu Sejdić – Finci - i uskladiti Ustav s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, odnosno otkloniti izvore neravnopravnosti ? Profesor Univerziteta u Lajpcigu,
Edin Šarčević, razloge vidi ovako:
„Ono je komplicirano zbog toga što se sa postojećim ustavnim sistemom srodio čitav niz političkih partija, koje na sve moguće načine pokušavaju održati postojeću konstalaciju i ne dopuštaju da se postojeći model privede standardima koji zahtjeva ustavna znanost od jedne pravne i demokratski uređene građanske države, kakve su sve države evropskog kulturnog kruga. BiH u tom smislu nije nikakav izuzetak i pravni standardi bi se i ovdje mogli sprovesti. Politička volja u BiH polazi od toga da djeluje u slobodnom prostoru, u vakumu, i ne obavezuju je nikakvi standardi, te da ona može za bosansko-hercegovačke prilike planirati ustavne projekte prema sopstvenom nahođenju.“
Izbori i borba za položaje
Ista situacija – potpuni reformski zastoj karakterističan je i za anti-korupcione reforme.
Srđan Blagovčanin, kaže
Srđan Blagovčanin, Transparency International:
Ekonomske reforme ne idu predviđenim tempom, a posljedice su ogromne. Lejla Kablar izdvaja samo jednu od njih:
„U 2011. godini je zabilježen pad direktnih stranih investicija iz zemalja članica EU za čak 15 posto u odnosu na 2010.“
Šta je razlog da se ne izvršavanju uslovi iz više dokumenata koje je BiH sklopila s EU? Vedran Džihić sa Institutu za političke nauke Univerziteta u Beču kaže da političari kalkuliraju kako da ostanu na vlasti.
„Ako od procesa evropske integracije mogu da dobiju nešto što će im omogućiti ostanak na vlasti, oni će to da učine. Ako su sa druge strane, kao što se to događa u BiH, ubjeđeni da im manipuliranje sa etničkim strahovima ili ta neka prazna jednonacionalna retorika, koju oni koriste, obećava ostanak na vlasti, onda će da se odluče za tu opciju i ne promatraju zbog toga evropske integracije kao prioritet. Pravo rješenje leži upravo kod građana BiH, kojima se mora reći istina - da na ovakav način neće biti ništa od evropskih integracija, da će evropska integracija, ili Evropa, na ovakav način ili sa ovakvim političarima, ostati jedna vječna iluzija, bar za njih, za tu generaciju, i da moraju na neki način da se pobune, da uzmu svoje demokratsko pravo na pobunu, na protest, u vlastite ruke i da se na taj način sami izbore“, ocjenjuje Džihić.
I konačno, koliko je BiH udaljena od EU? Najmanje 13 godina, jer i političari i analitičari kao i međunarodni zvaničnici, najčešće spominju 2025. kao godinu prijema. Profesor Banjalučkog Univerziteta,
Miodrag Živanović, podvlači koliko je to opasna situacija:
„Ako se ovako nastavi, mi ćemo imati udaljavanje od EU. I meni je ova prognoza, da bi smo mi mogli biti članica Unije 2025. godine, previše optimistična.“
Umjesto užurbanog puta u Evropu, bosanskohercegovački političari se bave konsolidacijom parlamentarne većine – kako to vole reći, zatim lokalnim oktobarskim izborima i brigom za vlastite položaje.
A Evropa? Stara dama će čekati, a BiH tonuti na planu ekonomije, ljudskih prava i vladavine zakona.