Petak, 28. novembar/studeni 2014, 10:44 CET

Bosna i Hercegovina

Imovina BiH u Srbiji na udaru mešetara

Agrokomerc u Srbiji ima ukupno 21 objekat.
Agrokomerc u Srbiji ima ukupno 21 objekat.
Imovina bh. firmi u bivšim zemljama Jugoslavije propada, a niko je ne potražuje. U Srbiji, npr., postoji oko hiljadu objekata preduzeća iz BiH. Jedna trećina uopšte nije evidentirana, podaci su Vanjskotrgovinske komore BiH. Imovina propada ili je na udaru raznih mešetara, a u sudskim procesima, koji se godinama vode u Srbiji, niti jedna bh. firma nije dočekala presudu. Za to su odgovorne i bh. vlasti koje nisu zaštitile imovinu bh. preduzeća, tvrde u Vanjskotrgovinskoj komori BiH.

Imovina prijeratnog konfekcijskog giganta Borca iz Travnika, koju uglavnom čine prodavnice širom Srbije, je uzurpirana, kažu u ovom preduzeću. U Srbiji se godinama vode brojni sudski sporovi kako bi ovo preduzeće moglo raspolagati sa svojom imovinom, ali nikada niti jedan objekat nije im vraćen u posjed. Posebna priča je slučaj modne kuće u Vrbasu, kaže izvršni direktor Trgovine Borac Mićo Marušić.

„Radnici koji su bili gore formirali su firmu. Taj objekat su unijeli u firmu, poklonili Javor Ivanjici, Javor Ivanjica je to zadužio, stavio u hipoteku, uzeo od Delta banke kredit. Nekoliko godina smo bili u sporu i kad je trebalo da dođe do presude, tad se sud u Vrbasu oglasio nenadležnim. Sve je to prebačeno na Privredni sud u Novi Sad i sad sve stoji. Rasprave se ne zakazuju, objekat trenutno - mi smo nedavno bili gore, obišli - neki Kinezi koriste. Mi nemamo nikakve naknade od tog objekta, nemamo ništa iako su to sve naši objekti, svi su u aktivnoj bilansi, svi su praktično u privatizaciji kupljeni“, kaže Marušić.

U Srbiji ima oko hiljadu objekata bh. firmi. Riječ je o salonima, poslovnim prostorima i prodavnicama. U analizi Vanjskotrgovinske komore BiH navedeno je da jedna trećina objekata u vlasnišvu preduzeća iz BiH uopšte nije evidentirana.

Poseban slučaj je velikokladuški Agrokomerc, koji je trenutno na koljenima. Agrokomerc u Srbiji ima ukupno 21 objekat, od čega je 14 u Beogradu, mahom na atraktivnim lokacijama.

I baš za imovinu Agrokomerca, koja je vlasnik brojnih objekata i u Hrvatskoj, Agencija za privatizaciju Federacije podigla je tužbu u Srbiji, kaže savjetnik za pasivni podbilans u Agenciji za privatizaciju Senad Rahimić.

„Dali smo prioretet sada Agrokomercu, poslan je čak i zahtjev advokatu u Beogradu da pokrene postupak za izdvajanje imovine Agrokomerca Velike Kladuše iz stečajnog postuka. Na toj imovini Agrokomerca u Beogradu formirano je preduzeće i nad tim preduzećem pokrenut je predstečajni postupak. Mi smo dali nalog advokatu za pokretanje postupka kako bi se ta imovina izdvojila iz stečaja i pripala ponovo Federaciji“, navodi Rahimić.

Neaktivnost vlasti

Još 2002. godine, šest država nastalih raspadom Jugoslavije potpisale su Aneks G Sporazuma o sukcesiji, kojim se predviđa povrat imovine prijeratnim vlasnicima. Ni 16 godina  nakon rata preduzeća iz BiH ne mogu koristiti svoju imovinu.

Vlasti Srbije nikada nisu dozvolile da preduzeća iz BiH uopšte uđu u posjed te imovine, pa su tako donijele Uredbu o zaštiti imovine iz dijelova preduzeća dražava nastalih raspadom bivše Jugoslavije, koja je suprotna Okvirnom sporazumu o sukcesiji, ističe Senad Rahimić iz Agencije za privatizaciju BiH.

„Ministarstvo vanjskih poslova BiH do sada je ulagalo dvije diplomatske note i jednu protestnu notu Vladi  Srbije. Moram reći da je njihova uredba suprotna Okvirnom sporazumu o sukcesiji, i da je već na Ustavnom sudu Srbije ocjenjivana kao neustavna. Međutim, nikad nisu ispoštovali odluku Ustavnog suda svoje države“, navodi Rahimić.

Ali, krivicu snose i bh. vlasti, jer rok koje su srbijanske vlasti dale preduzećima iz bivših jugoslovenskih republika da riješe status imovine u ovoj zemlji istekao je krajem marta ove godine. Ekonomski analitičar Vanjskotrgovinske komore BiH Duljko Hasić upozorava vlasti da ta imovina propada.

„To je sedmi put da organi vlasti u Srbiji daju bh. vlastima rok da izvrše mjere i aktivnosti da uđu u proceduru povrata imovine“, kaže on.

Zbog neaktivnosti vlasti BiH imamo situaciju da ta imovina propada, neko je drugi koristi, a u većini slučajeva ona je predmet odgovarajućih mešetarenja u smislu da se ona preprodaje, napominje Duljko Hasić iz Vanjskotrgovinske komore BiH.

Duljko Hasić je naglasio da je imovina u Hrvatskoj u stanju mirovanja, ali van uticaja stvarnih izvornih vlasnika iz BiH. Prema brojnim propisima u BiH koji regulišu status imovine preduzeća izvan zemlje, ona je faktički izuzeta iz bilansa preduzeća i prebačena u takozvani pasivni podbilans o kome bi trebalo da brine država, odnosno Agencije za privatizaciju.

Hasić je optužio i direktore nekih domaćih firmi da su u poslovnim knjigama uspjeli sakriti postojanje brojnih nekretnina, posebno u centrima većih gradova bivše Jugoslavije.

„Zbog neaktivnosti vlasti BiH imamo situaciju da ta imovina propada, neko je drugi koristi, a u većini slučajeva ona je predmet odgovarajućih mešetarenja u smislu da se ona preprodaje, koristi je neko drugi - i pravni subjekti koji je koriste već su u fazi stečaja i likvidacije“, ističe Hasić.

Još uvijek nije formirana direkcija za pasivni podbilans Federacije, koja bi bila odgovorna za proceduru povrata imovine bh. firmi u susjednim zemljama. Sve što je Bosna i Hercegovina do sada uradila je to da je poslala tri protestne note Srbji.

A Zenit Kelić, pomoćnik ministra finansija BiH, kaže da će uskoro biti održan sastanak predstavnika zemlja sukcesora, na kojem bi se trebao riješiti ovaj problem. Kelić kaže da je stav BiH doslovna primjena Aneksa G Sporazuma o sukcesiji.

„Smatramo da je izvorno tumačenje, odnosno primjena Aneksa G stvar iz koje ne treba izlaziti - jer je Aneks G tako decidan i precizan, a dio je međunarodnog ugovora koji je faktički primjenjiv, iznad je domaćih zakonodavstava“, navodi Kelić.

Aida Đugum

Nakon iskustava u printanim i elektronskim medijima, uključujući BH Radio 1, u maju 2007. pridružila se ekipi Radija Slobodna Evropa, gdje obavlja poslove novinara-reportera za radijski program i emisiju TV Liberty.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: ja Grad: ovde
09.04.2012 14:48
Hoce li uskoro biti clanak i o imovini Srbije u Hrvatskoj, BiH i Sloveniji....koliko znam i u sta sam se licno uverio, po pitanju imovine Srbije se nista ne cini u drugim bivsim Republikama.
Jedan od primera je decije odmaraliste Jelsa na Hvaru, ili npr. hotel Beograd u Umagu....
Mozda g-dja VB ima neku informaciju ili komentar?
Verovatno Srbija treba sve da vrati ali Srbiji ne treba nista da se vrati....
Odgovor

Ime: cia Grad: BiH , Tuzla
09.04.2012 22:06
Srbija je na početku i u toku rata uzela više no što joj pripada !
A nije da baš ništa ne radi na povratu svoje imovine jer koliko znam istu prodaju sandžaklijama koji istu, mimo Aneksa G , sporazuma o sukcesiji , prodaju ispod žita .Mešetari se tu i te kako !?
Odgovor

Ime: ja Grad: ovde
10.04.2012 09:18
Vidi CIA, mozda se u BiH sve posmatra kroz mesetarenje, ali ovde to nije slucaj. Srbija ima svoju imovinu u drugim bivsim Republikama, kao i ostale u Srbiji. Po pitanju srpske imovine se nista ne radi jer postoji blokada u tim Republikama, a najdrasticnije je u Hrvatskoj, koja je otudjila mnogo objekata po Zakonu o agresiji i preprodala dalje. Mnoga srpska preduzeca su imala odmaralista na jadranskoj obali koja su im oduzeta i koja ne mogu da dobiju nazad. Pokrenuli su i sudske sporove pred nadleznim sudom u Hrvatskoj, ali se naravno proces odugovlaci. A Hrvatska ulazi u Evropsku uniju !!! U obrnutom slucaju, Srbija ne bi mogla ni da pogne razgovore o pridruzivanju bez resenja takvog problema.
Mozda bi g-dja VB ovo nazvala spinovanjem, ali me zanima da li bi sada stala na stranu Srbije?
Odgovor

Ime: Tinez Grad: Bugojno
13.04.2012 09:10
U pravu su komentari u vezi primjene Aneksa G Sporazuma o sukcesiji koji se odnose i na imovinu koju R.Srbija ima u drugim državama bivše SFRJ, pogotovo u R.Hrvatskoj.Ta imovina je zaista velika i značajna i r,hrvatska je upravo zemlja koja izvorno krši Sporazum, iz razloga što njije stavila van snage propise iz "ratnog perioda" kojima se zabranjuje raspolaganje imovinom drugim zemljama i pojedincima iz bivših republika.Svoju saglasnost na sastanak u Sarajevu R.Srbija upravo je uslovljavala da se posebno razgovara o primjeni Aneksa G, kako bi se povrat imovine i R.Srbije potencirao i u R.Hrvatskoj. načelo reciprociteta je sastavni dio Sporazuma o sukcesiji i ono bi se trebalo poštovat.Svi diskriminirajući stavovi u pogledu osporavanja prava drugima, predstavljaju direktno kršenje Sporazuma o sukcesiji.