Piše: Julija Berezovskja (grani.ru), priredio Slobodan Kostić
U Rusiji smo platili mnogo, baš mnogo, zbog izgovorenih reči: tamnicama u vreme carske vladavine za širenje subverzivnih tekstova, a potom godinama provedenimu sovjetskim radnim logorima i ludnicama zbog knjiga koje smo tajno objavljivali, ili političkih viceva koje smo prepričavali.
Trenutno su u ovoj zemlji na vlasti ljudi koji su gradili karijere u KGB-u na brutalnim suzbijanjem slobode govora i širenja ideja. Duboko umešani u ukrajinski rat, njihovo ponašanje je postalo još bestidnije i okrutnije.
Danas se zbog kritika na račun Kremlja ili podrške Ukrajini ljudi premlaćuju, ubijaju, trpaju u marice, hapse i osuđuju. Vidimo brutalnu represiju nad novinarima, blokiranje sajtova i pokušaje da se uspostavi apsolutna kontrola nad društvenim mrežama.
Dok su državni TV kanali preokupirani širenjem mržnje, nezavisni kritičari i oni koji se ne libe da otvoreno iznesu istine koje nisu po volji vlasti, dobijaju etikete glavnih protagonista „jezika mržnje“ i samim tim, zatvorske kazne.
Pritom se vlasti licemerno sakrivaju iza obrazloženja o zaštiti dece koja se, navodno, čuvaju od „opasnih“ informacija. Sa takvim objašnjenjem državni čelnici zabranju sve što im dopadne do ruku – od popularnih crtanih filmova „Kako da se umre na glup način“ („Dumb Ways to Die“) do tekstova sa Vikipedije.
Dok podstiče separatizam na istoku Ukrajine, Kremlj preko svake mere reaguje nervozno na svaki pokušaj otvaranja pitanja o eventualnim pravima pojedinih regiona unutar same Rusije, tako da je čak usvojen poseban krivični zakon kojim se sankcioniše sve što ima prizvuk takvih ambicija. Pokušaj jedne male grupe aktivista da organizuju „Marš za federalizaciju Sibira“ doveo je do masovne cenzure web sajtova. Zbog slične inicijative u Kubanskom regionu, jedna aktivistkinja je završila u zatvoru.
Samo zbog tekstova objavljenih na internetu u kojima je kritikovao Putinovu imperijalističku politiku, publicista Boris Stomahin odslužuje već drugu kaznu u nekoj vrsti logora, s obzirom da je proglašen krivim zbog zagovaranja terorizma.
Osim toga, kao posebno krivično delo sankcioniše se odstupanje od zvaničnih interpetacija događaja iz perioda Drugog svetskog rata.
Zakodavci donose jedan nerazumniji zakon za drugim, dok se ponašanje policije i tužilaštva graniči sa apsurdom. Usvojen je potpuno neupotrebljiv akt koji propisuje da se najuticajniji blogeri moraju registrovati, a sve je jači pritisak na obične korisnike interneta. Ljudi mogu da budu pozvani na informativne razgovore samo zbog komentara na webu ili postavljanja svojih videa.
Novinarski projekti sele se u inostranstvo – glavni urednik portala lenta.ru, pokrenuo je novi sajt za rusku publiku u Rigi, glavnom gradu Letonije; korisnici uče kako da dođu do blokiranih sajtova među kojima je i naš grani.ru, a sve to prate pojave angažovane umetnosti i umetičkog aktivizma.
Naš sajt grani.ru blokiran je već šest meseci u Rusiji zbog „pozivanja na učešće u nelegalnim masovnim okupljanjima“. Tako je tužilaštvo okvalifikovao naš novinski izveštaj o uličnim protestima u znak podrške političkim zatvorenicima.
Mi nastavljamo da objavljujemo naše tekstove u istom obimu, pokrećući rezervne sajtove za publiku u Rusiji, šireći svoje prisustvo na društvenim mrežama.
Odgovor medijskog regulatornog tela Roskomnadzora bila je zabrana više od četrdeset sajtova. Mada smo izgubili sve sudske sporove zbog blokade naših sajtova, nismo izgubili našu publiku.
Nastavljamo da radimo u partizanskim uslovima. Važno je da sačuvamo „Grani“ kao platformu za slobodno izražavanje mišljenja i simbol građnskog otpora. Naše iskustvo u zaobilaženju mehanizama cenzure biće korisno i za druge sajtove koji doživljavaju našu sudbinu.
Daćemo sve od sebe da se glas slobodne Rusije i dalje čuje.
(Stavovi izneti u ovom tekstu su autorkini, i ne izražavaju nužno gledište RFE/RL)
