Političko prijateljstvo demokrata i socijalista proširilo je okvire prvobitne koalicione pragmatičnosti i u oblast koja je do sada, relativno, bila pošteđena trulih kompromisa i loših kadrovskih rešenja. Zid koji je uspešno odvajao dva paralelna kulturna sveta u Srbiji konačno je popustio, a miks koji bi trebalo da iznedre ovi polovi je ono što zabrinjava mnoge predstavnike kulture Beograda koji su i u mnogo gorim vremenima uspevali da sačuvaju njen identitet.

Upravne odbore kulturnih institucija grada ubuduće će popunjavati i ljudi koji su tokom tragičnih Miloševićevih devedesetih bili simboli novokomponovane srpske kulture, a neki, čak, i otvoreno politički angažovani u širenju antizapadne i antihaške ideologije. Tako su se na listi Socijalističke partije Srbije (SPS), pored ostalih, našli Leontina Vukomanović, Željko Joksimović, Ivana Žigon.

Teatrolog Jovan Ćirilov, umetnički direktor i selektor BITEF-a od njegovog prvog dana 1967. godine, smatra da je ovde reč o jednoj “preteranoj partiokratiji”:

"Koja je inače štetna u našem životu. Došli smo dotle da ne utičemo mi koji smo u tim ustanovama na to, nego da nama dolaze ljudi koji nisu srodne duše. Ima konzervativnijih ustanova, neka tamo budu konzervativniji ljudi, tradicionalnih shvatanja, a u ustanovama koje su izrazito napredne u umetničkom smislu trebalo bi da budu ljudi koji to apsolutno razumeju."

Obeležavanje teritorije

Miodrag Đukić, ministar kulture u jednoj od Miloševićevih vlada, ima još oštriji stav prema ponuđenim rešenjima:

"Katastrofalna rešenja koja nisu proizvod slučajnosti. Očigledno da je ova neprirodna partijska koalicija spremna na sve, samo da ostane na vlasti, da ne dovede u pitanje sebe i svoje privilegije."

Reditelj Goran Marković, dosadašnji član Upravnog odbora Ateljea 212, kaže da je, najverovatnije, smenjen sa ovog mesta, ali da ga o tome niko nije obavestio:

"Pretpostavljam da su Leontina, ili Ivana Žigon moje zamene, i iznenađen sam zbog toga što pripadamo potpuno različitim strukturama i zanimanjima, i pogledima na umetnost."

Marković smatra da je potpuno apsurdno i zastrašujuće što se takva mesta – politički irelevantna, a umetnički veoma bitna – dele po političkim ključevima:

"Šta će kome da kontroliše Atelje 212, ili Dom kulture Braća Stamenković? U pitanju je, mislim, neka vrsta demonstracije moći, i da se zauzmu sva mesta, i da se time demonstrira da je tako obeležena teritorija – kao što rade, poznato je, određene životinje."

Kompletno srozavanje

Šta bi mogao biti politički motiv takvih igara? Miodrag Đukić:

"Da li su u pitanju provokacije i istraživanje od strane SPS-a dokle ide popustljivost Demokratske stranke kad su njihovi zahtevi u pitanju, ili je u pitanju jedna kratkovidost i alavost da se ostvare privilegije bez ikakvog kriterijuma? Ja to ne znam. Ali je očigledno da to ne samo da nije dobro nego da se to ne dopada nikome ko normalno razmišlja o stvarima, i ko, na neki način, oseća odgovornost za ono što se dešava u društvu."

Za Jovana Ćirilova neverovatna je i činjenica da o izboru novih članova upravnih odbora uopšte nisu konsultovani ključni predstavnici tih institucija:

"Desilo se, u našoj praksi, da je Stevo Žigon bio imenovan za člana Saveta BITEF-a, i on je pošteno rekao da to nije njegovo područje. Eto, to je jedan pošten odnos prema tome, i tako bi trebalo da bude. Znači, ranije su, čak, nas pitali šta mislimo ko bi trebalo da bude, pa su saslušali i poslušali sve, ili barem dve trećine, ali su nas, u svakom slučaju, pitali. Sada to ide mimo nas, i odlučuju neki ljudi koji za to, zaista, nemaju smisla i ovim odlukama samo dokazuju da nemaju smisla za to."

Ili, kako zaključuje Goran Marković:

"To je srozavanje kompletno, pa evo, sad je došlo i dotle."