Van Kosova još uvek živi 200.000 raseljenih
19.06.2009
Na Međunarodni dan izbeglica, 20. jun, još uvek veliki broj raseljenih lica živi van Kosova. Kosovske i međunarodne institucije se ne slažu oko tačnog broja raseljenih.
Da li je sa Kosova raseljeno 200.000 lica? To je broj kojim raspolaže Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice, UNHCR.
“Prema zvaničnim podacima postoji oko 200.000 raseljenih lica koji se nalaze u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji”, kaže Špend Haljilji, zvaničnik za informisanje UNHCR-a na Kosovu.
Ali ministarstvo za zajednice i povratak u Vladi Kosova kaže da ta cifra treba da obuhvati i raseljene unutar Kosova. Zamenik ministra Ismet Hašani.
“Broj raseljenih kojim raspolaže Republika Srbija su manipulacija, uvek se kaže da je oko 200 hiljada, dok je popisom iz 1981. godine bilo 185 hiljada Srba. To prema nama nije tačno, već da oko 200 hiljada raseljenih obuhvata one van Kosova ali i raseljene sa severa i juga, koji nisu uspeli da se vrate”, kaže Hašani.
Iako postoje različita viđenja broja raseljenih, i UNHCR-a i Vlada Kosova imaju zajednički cilj a to je potreba za održivim povratkom.
Prema podacima raznih organizacija, unutar Kosova se nalazi oko 15.000 interno raseljenih lica i izbeglica. Na Kosovu se nalazi i 17 kolektivnih centara sa više od 1000 raseljenih lica kojima pomaže Komesarijat za izbeglice Republike Srbije, kao i 7 centara koja nisu u toj mreži.
Dragan Velić, kooordinator Komesarijata za izbelice Republike Srbije za Kosovo kaže da se raseljenima pruža smeštaj i hrana. On ističe kako nije bilo rezultata u procesu povratka za proteklih deset godina i da će politička kretanja a naročito nezavisnost Kosova definisati pravac.
“Imajući u vidu nedostatak institucionalne zaštite i politički problem proglašenja nezavisnosti, te nedostatak finansijskih sredstava je nešto što utiče na sam proces povratka a naročito posle jednostranog proglašenja i iznalaženje modela u skladu sa Rezolucijom 12 44 je vrlo važno i moguće je da se u ovom trenutku taj proces stavi na realne osnove i tek tada će doći do ozbiljnijeg povratka i došlo bi i do rešavanja mnogih problema u smislu pomirenja i poverenja”, kaže Velić.
Velić dodaje kako je neophodno da se povratkom i dalje bave Ujedinjenje nacije, te ističe od čega sve zavisi uspeh tog procesa.
“Zavisi od politčkog procesa, bezbednosti, procesa decentralizacije, institucionalne zaštite kako bi se ohrabrio veći broj potencijalnih povratnika. Naravno veoma važan segment je i ekonomski paramentar koji je u ovom slučaju veoma mali, jer su sredstva za povratak od strane donatora i međunarodnih organizacija su vrlo mala”, kaže on.
Nedostatak finansijskih sredstava se navodi kao glavni faktor koji negativno utiče na povratak raseljnih. Sledeći problem je reintegracija, pa je tako ministarstvo za zajednice i povratak više pita isticalo kako je taj korak teži od samog vraćanja raseljenih.