Uhapšeni su načelnik Grupe neuropsihijatrijskih klinika i Klinike za psihijatriju Vojno-medicinske akademije u Beogradu pukovnik Miroslav Radovanović, državni službenici Ministarstva odbrane Branko Lošić i Srboljub Stojanac, penzionisani majori Vladan Laušević i Jovo Ćevap, i penzionisani stariji vodnik Ivko Lisica.
"Ova lica terete se da su u dužem vremenskom periodu zloupotrebom službenog položaja i falsifikovanjem službenih isprava jednom broju lica omogućili nezakonito sticanje prava na dodelu i otkup stanova iz vojno-stambenog fonda", saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije.
Grupa je delovala tako što je sačinjavala fiktivnu medicinsku i drugu dokumentaciju, na osnovu koje su dobijani i otkupljivani stanovi. Na identičan način, članovi grupe su licima koja na to nisu imala pravo omogućili sticanje prava na penzije, invalidnine i isplate nematerijalne štete, a do sada je utvrđeno da su državu oštetili za nekoliko desetina miliona dinara.
Dragan Vukšić, nekadašnji pukovnik i vojni diplomata, danas član Foruma za međunarodne odnose, izjavio je za naš program da ove vesti zabrinjavaju, ali da ne iznenađuju:
"Jer, samo vidim potvrdu onoga što sam svojevremeno video i što se i moglo očekivati, da se i vojska, pa i VMA, kriminalizuje. Ona ne može da ostane izvan društva i u svakom pogledu deli njegovu sudbinu. U noj se dešavaju iste stvari kao u društvu, ali su u manjem obimu, ali i to je normalno, jer je to organizacija gde postoji subordinacija koja se u praksi izrazitije realizuje nego u drugim delovima društva."
Poslednja hapšenja nastavak su aktivnosti na suzbijanju delatnosti organizovane kriminalne grupe u vojsci, čiji organizator je Goran Mojović, koji je zajedno sa još 15 osoba uhapšen 10. februara 2009. Policija je ranije saopštila da se procenjuje da je ta grupa oštetila državni budžet za više
stotina miliona dinara, kao i da su uhapšeni nakon 11,5 meseci operativnog rada.
Dragan Vukšić procenjuje da je dobro ako se ovom akcijom ide do kraja, do nekada nedodirljivih:
"Onda to demonstrira odlučnost da se obračunamo sa korupcijom i kriminalom u Vojsci. A suma koja se za ovu grupu pominje je možda zanemarljiva u odnosu na druge kriminalne radnje i štete koje su one proizvele. Mnoge stvari su protekle Savom i Dunavom, i možda stambene afere koje su odnele mnogo veće vrednosti i nanele mnogo veću štetu Vojsci nikada ne mogu da se poprave."
Dok javnost u Srbiji pamti još nerasvetljene nedavne vojne stambene afere Cvećara jedan i Cvećara dva, malo je poznato da u Srbiji živi čak 4.000 bivših oficira, sa ukupno 12.000 članova porodica, koji 18 godina od vojske čekaju stanove. Oni su kao osobe u vojnoj službi početkom rata u bivšoj Jugoslaviji predali svoje stanove u nekadašnjim republikama, za koje je po povratku u Srbiju trebalo da dobiju druge, ali se to do dana današnjeg nije desilo.
Pukovnik u penziji Velizar Rabrenović, predsednik Udruženja vojnih beskućnika Srbije, rekao je za naš program da je hapšenjima u Vojsci možda konačno počelo da se odmotava klupko kriminala, za koje smatra da je i uzrok što on i njegove kolege jos nisu stambeno zbrinuti:
"Određeni organi i institucije Ministarstva odbrane ne rade svoj posao i zato je do toga moglo i da dođe. Da su uzeli zakon u ruke i radili po zakonu sve ovo ne bi se ni moglo desiti. Ne poštuje se zakon, donose se pravilnici koji idu na štetu vojnih beskućnika, oni omogućavaju da se na raznorazne načine prodre mimo pravila i dospe se u situaciju da se raznim malverzacijama, putem novca, putem kriminalnih grupa, stanovi izvlače iz vojno-stambenog fonda i dodeljuju onima koji imaju pare. Ti stanovi manje više idu određenim vojnim licima, ali onima koji za novac izdejstvuju da ih dobiju preko reda."
Ovi ljudi skoro dve decenije žive u nehumanim uslovima, u vojnim hotelima, depadansima, izbegličkim centrima i prinudnom smeštaju. Sa njima smo nedavno razgovarali, dok su nekim drugima deljeni stanovi:
"Moje ime je Slavko. Živim kao vojni beskućnik u jednom od vojnih objekata kolektivnog smeštaja. To je ruinirana zgrada, za čitav sprat imamo samo po jednu tuš kabinu za muškarce i žene."
RSE: Šta Vam kažu za stan?
"Dobićete ga kada dođete na red. Osećam se potišteno i jadno."
"Ja se zovem Branko Ćuća, oficir sam u penziji, kapetan prve klase. Ovde sada stanujem u kolektivnom smeštaju. Imam dve sobe, jedna od deset, druga od osam kvadrata, koje mi se mesečno naplaćuju 13.000 dinara."
RSE: Vi ste služili državi, samo u Mostaru ste radili 19 godina. Kako se danas osećate?
"Vrlo jadno i bedno. Čak razmišljam, ako Ministarstvo ne bude imalo sluha za naše potrebe, razmisljam čak i o štriku da se obesim. I to će tako i biti, na kraju krajeva…"
"Ova lica terete se da su u dužem vremenskom periodu zloupotrebom službenog položaja i falsifikovanjem službenih isprava jednom broju lica omogućili nezakonito sticanje prava na dodelu i otkup stanova iz vojno-stambenog fonda", saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije.
Grupa je delovala tako što je sačinjavala fiktivnu medicinsku i drugu dokumentaciju, na osnovu koje su dobijani i otkupljivani stanovi. Na identičan način, članovi grupe su licima koja na to nisu imala pravo omogućili sticanje prava na penzije, invalidnine i isplate nematerijalne štete, a do sada je utvrđeno da su državu oštetili za nekoliko desetina miliona dinara.
Dragan Vukšić, nekadašnji pukovnik i vojni diplomata, danas član Foruma za međunarodne odnose, izjavio je za naš program da ove vesti zabrinjavaju, ali da ne iznenađuju:
"Jer, samo vidim potvrdu onoga što sam svojevremeno video i što se i moglo očekivati, da se i vojska, pa i VMA, kriminalizuje. Ona ne može da ostane izvan društva i u svakom pogledu deli njegovu sudbinu. U noj se dešavaju iste stvari kao u društvu, ali su u manjem obimu, ali i to je normalno, jer je to organizacija gde postoji subordinacija koja se u praksi izrazitije realizuje nego u drugim delovima društva."
Poslednja hapšenja nastavak su aktivnosti na suzbijanju delatnosti organizovane kriminalne grupe u vojsci, čiji organizator je Goran Mojović, koji je zajedno sa još 15 osoba uhapšen 10. februara 2009. Policija je ranije saopštila da se procenjuje da je ta grupa oštetila državni budžet za više
stotina miliona dinara, kao i da su uhapšeni nakon 11,5 meseci operativnog rada.
Dragan Vukšić procenjuje da je dobro ako se ovom akcijom ide do kraja, do nekada nedodirljivih:
"Onda to demonstrira odlučnost da se obračunamo sa korupcijom i kriminalom u Vojsci. A suma koja se za ovu grupu pominje je možda zanemarljiva u odnosu na druge kriminalne radnje i štete koje su one proizvele. Mnoge stvari su protekle Savom i Dunavom, i možda stambene afere koje su odnele mnogo veće vrednosti i nanele mnogo veću štetu Vojsci nikada ne mogu da se poprave."
Dok javnost u Srbiji pamti još nerasvetljene nedavne vojne stambene afere Cvećara jedan i Cvećara dva, malo je poznato da u Srbiji živi čak 4.000 bivših oficira, sa ukupno 12.000 članova porodica, koji 18 godina od vojske čekaju stanove. Oni su kao osobe u vojnoj službi početkom rata u bivšoj Jugoslaviji predali svoje stanove u nekadašnjim republikama, za koje je po povratku u Srbiju trebalo da dobiju druge, ali se to do dana današnjeg nije desilo.
Pukovnik u penziji Velizar Rabrenović, predsednik Udruženja vojnih beskućnika Srbije, rekao je za naš program da je hapšenjima u Vojsci možda konačno počelo da se odmotava klupko kriminala, za koje smatra da je i uzrok što on i njegove kolege jos nisu stambeno zbrinuti:
"Određeni organi i institucije Ministarstva odbrane ne rade svoj posao i zato je do toga moglo i da dođe. Da su uzeli zakon u ruke i radili po zakonu sve ovo ne bi se ni moglo desiti. Ne poštuje se zakon, donose se pravilnici koji idu na štetu vojnih beskućnika, oni omogućavaju da se na raznorazne načine prodre mimo pravila i dospe se u situaciju da se raznim malverzacijama, putem novca, putem kriminalnih grupa, stanovi izvlače iz vojno-stambenog fonda i dodeljuju onima koji imaju pare. Ti stanovi manje više idu određenim vojnim licima, ali onima koji za novac izdejstvuju da ih dobiju preko reda."
Ovi ljudi skoro dve decenije žive u nehumanim uslovima, u vojnim hotelima, depadansima, izbegličkim centrima i prinudnom smeštaju. Sa njima smo nedavno razgovarali, dok su nekim drugima deljeni stanovi:
"Moje ime je Slavko. Živim kao vojni beskućnik u jednom od vojnih objekata kolektivnog smeštaja. To je ruinirana zgrada, za čitav sprat imamo samo po jednu tuš kabinu za muškarce i žene."
RSE: Šta Vam kažu za stan?
"Dobićete ga kada dođete na red. Osećam se potišteno i jadno."
"Ja se zovem Branko Ćuća, oficir sam u penziji, kapetan prve klase. Ovde sada stanujem u kolektivnom smeštaju. Imam dve sobe, jedna od deset, druga od osam kvadrata, koje mi se mesečno naplaćuju 13.000 dinara."
RSE: Vi ste služili državi, samo u Mostaru ste radili 19 godina. Kako se danas osećate?
"Vrlo jadno i bedno. Čak razmišljam, ako Ministarstvo ne bude imalo sluha za naše potrebe, razmisljam čak i o štriku da se obesim. I to će tako i biti, na kraju krajeva…"
