U Srbiji su usledile međusobne optužbe za zločine u istočnoj Bosni nekadašnjih saboraca, sada ljutih protivnika, Šešeljevih i Arkanovih dobrovoljaca. Politička pozadina ovog iznenadnog otkrivanja prljavog veša, dobro skrivanog svih ovih godina, jeste verovatno u raskolu bivših Šešeljevih radikala. Jedan od bivših visokih oficira Srpske dobrovoljačke garde pod komandom pokojnog Željka Ražnjatovića Arkana, Borislav Pelević prešao je u bivšim radikalima Nikoliću i Vučiću u novu naprednjačku stranku koja pokušava da promoviše svoj imidž uljudne desnice proevropske orijentacije.
Šešelj je najpre u Haškom tribunalu optužio Arkanovce za ubistvo civila Bošnjaka u Zvorniku i u Bijeljini u proleće 1992. godine, da bi na to reagovao Pelević rekavši, kako su ga citirale novine, da je on tamo bio i da pouzdano zna da nisu počinjeni ti zločini. Zatim je usledila krivična prijava Šešeljevog tima protiv Pelevića a u sredu je tuženi uzvratio.
Da li ove iznenadne posete Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu mogu dovesti do novih sudskih procesa i otvaranja teškog dosjea zločina srpskih paravojnih jedinica, odnosno dobrovoljaca?
'Ubijali smo u borbama'
Borislav Pelević iz Srspke napredne stranke na svoj zahtev je razgovorao sa tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem. Uoči tog sastanka u razgovoru sa za RSE je rekao:
„Sastanak se danas održava na moj zahtev. Ja ću mu reći da se odričem svog poslaničkog imuniteta, predaću mu, ako treba, i moj pasoš. Reći ću mu da imam neoborive dokaze i neoborive svedoke koji će potvditi da u to vreme nisam bio u Zvorniku, već u manastiru Krka na obezbeđenju manastira i obučavanju bogoslova da se brane od ustaških napada." RSE: A kako ste znali da nijedan Arkanovac nije počinio zločin, ako niste bili tamo?
Prelević:
Pa, gospođo, vaše pitanje je pomalo provokativno.
RSE: Naravno da jeste.
Prelević:
Pa, naravno da jeste. A ja vam kažem, naravno da znam. Ako u to vreme nisam bio sa njima, pre i posle toga sam stalno bio sa njima. Čak sam i dva puta ranjen. Kod nas je bio zločin ukrasti jedne rukavice, zbog toga se dobijalo 25 po turu a kamoli da se izvrši ratni zločin, da se zapali neka kuća, da se ubije neki civil. To je bio najveći greh za nas.RSE: Pa, čekajte, hoćete da kažete da nije bilo pljačke u ratu?
Prelević:
Sa naše strane nije bilo.
RSE: Znači, vi niste ubili ni jednog muslimana, vi niste pljačkali, pa šta ste onda vi tamo radili?
Prelević: U borbama, u borbama gospođo smo puno ubijali a i oni nas.
'Ovde niko ne pere ruke'
Advokata
Zorana Krasića iz Šešeljeve radikalne stranke pitali smo otkud da haški optuženik Vojislav Šešelj sada podnosi krivičnu prijavu protiv bivših saboraca ?
“Vojislav Šešelj je odlučio da se podnese krivična prijava kao obaveštenje Dostavlja se dokumentacija, saznanja, izjave i samo se traži od Tužilaštva da proveri šta je tu istina, šta je tačno." RSE: Na kraju će ispasti da niko nije kriv i da niko iz Srbije nije ništa tamo radio, da nije napravio nikakav zločin.
Krasić:
Pa, ne znam, ne znam kako ste došli do te konstatacije.
RSE: A svi su se hvalili na početku rata svojim uspesima, a sad kad je došlo do suda, svi peru ruke...
Krasić: Pa, slažem se, slažem se, ali ...ne ..ne, ne, ovde niko ne pere ruke, nemojte tako.
Arhive govore sve
I dok bivši dobrovoljci koji su žarili i palili po Bosni i Hrvatskoj, a neki kasnije i po Kosovu, sada tigrovsku zamenjuju jagnjećom kožom, svedoci govore o onom što se događalo. Postoje čuvene fotografije snimljene u istočnoj Bosni koje su obišle svet. Na jednu od njih podseća
Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo.
„U knjizi Slavenke Drakulić koja je imala dva izdanja je objavljena fotografija na kojoj pripradnik Arkanove stranke u Bijeljini sa podignutom čizmom stoji iznad glave jedne ubijene žene.“
Na čuvenim fotorgafijama Rona Haviva, američkog fotoreportera vidi se, ne samo šutiranje ubijenih civila, već i anfas snimljeni počinioci, sasvim prepoznatljivi. U arhivama nisu ostale zabeležene samo fotografije, već i izjave poput ove Željka Ražnjatovića Arkana:
Među onima koji su bili u Zvorniku tih aprilskih dana je i snimatelj Vis njuza, sadašnjeg Rojtersa, Branimir Grulović koji je napravio čuveni snimak dvoje ubijenih staraca sa mecima u leđima u dvorištu:
“Neki su rekli da su to muslimani, žrtve četničkog terora, drugi su rekli da su to Srbi, žrtve muslimanskog terora. Ja ni dan danas ne znam ko su oni bili, za mene su civili, dvoje starih ljudi ubijeni metkom u leđa ispred svoje kuće. Kada su prošle borbe u gradu, onda su pripradnici komunalnih službi čistili grad, skupljali leševe. I danas me proganja zvuk koji se čuo kada su ubacivali tela u kamion, kao drvene trupce. Naravno, tamo je bilo raznih uniformi, raznih ljudi, i raznih civila. Bio je i lično Arkan u Zvorniku . On mi je tada, pod pretnjom likvidacije, rekao da ne smem nikada da progovorim da je on bio tu.
RSE: Da li ste videli Pelevića?
Grulović: Ne, njega lilčno nisam. Bilo je tamo i Šešeljevih dobrovoljaca. Postoji, takođe, jedan snimak na kome se vidi grupa civila, da kažem zarobljenih, koju sprovodi jedna grupa naoružanih ljudi koji su po izgledu, bili prepoznatljivi kao Šešeljevci. Naime, znalo se da su Arkanovi pripradnici dobrovoljačke garde bili uvek uredni. sa urednim frizurama i uniformama, uvek obrijani. Za razliku od Šešeljevaca koji su bili dosta neuredni. I mogli ste ih po tome prepoznati, ne gledajući nikakve oznake.
RSE: Osim po izgledu, da li su se razlikovali po tome šta su činili na terenu?
Grulović: Ne, takvu vrstu razlike teško je povući.
Da li će sukobi bivših saboraca –dobrovoljaca u ratovima 90-ih otvoriti novo poglavlje u procesuiranju ratnih zločina, posebno arkanovaca protiv kojih do sada nisu podignute optuznice, izuzev haške protiv Željka Ražnjatovića za zločine u Sanskom mostu, koja je arhiviriana nakon njegove smrti? Nataša Kandić:
„Možemo očekivati sada da delić onoga što se dogodilo, a o čemu vrlo malo ili nimalo javnost zna, izađe na videlo, da krene proces iznošenja podataka o tome šta su činili tadašnji dobrovoljci.“