Nedjelja, 26. oktobar/listopad 2014, 07:55 CET

Srbija

Aleksandru Gatalici nagrada NIN-a

Dobitnik NIN-ove nagrade Aleksadar Gatalica
Dobitnik NIN-ove nagrade Aleksadar Gatalica
Dobitnik NIN-ove nagrade za najbolji roman u prošloj godini je Aleksandar Gatalica za delo „Veliki rat“ u konkurenciji šest romana, čime je novom laueratu pripala i novčana nagrada u iznosu od oko 10 hiljada evra. Dok nagrađeni pisac svoj roman i priznanje doživljava kao vrhunac svog stvaralaštva, široj javnosti nepoznati preostali konkurenti, činjenica je da većina građana Beograda za njega kao pisca i stvaraoca nikada nije čula. 

Priznanje za „Veliki rat“, roman u kome kombinujući fantastiku i dokumentarni pristup, prati sudbine stotinak slavnih i anonimnih junaka tokom Prvog svetskog rata, Aleksandar Gatalica je prema odluci žirija dobio zbog ubedljive slike kojom je prikazao važne događaje u svetskoj istoriji.

Prema sopstvenom priznanju, Aleksandru Gatalici se posrećilo treći put, pošto je u finalnoj konkurenciji već bio dva puta – jednom kao mlad pisac i pre četiri godine kada je bio nešto zreliji. 

Sa konferencije za novinareSa konferencije za novinare
x
Sa konferencije za novinare
Sa konferencije za novinare
„Kao i za svakog pisca ova nagrada je kamen međaš u njegovoj karijeri. Svakom proznom piscu karijera se deli na period pre i posle dodele NIN-ove nagrade. Ne samo što ova nagrada povećava čitanost knjige koja je nagrađena, već skreće pažnju i na čitav piščev opus i zasita mogu da kažem da posle ove nagrade za svakog pisca više ništa nije isto kao što je bilo pre nje. Posle NIN-ove nagrade se treba dobro odmoriti, ne samo od uzbuđenja, već i zbog ogromnog napora da se napiše, ali ne vredi se žaliti ni u ovom ili bilo kom drugom trenutku – piščevo je da se muči, a na čitaocima je da uživaju“, kaže Gatalica. 

Konkurenciju je obeležila uobičajena hiperprodukcija knjiga koje su se našle u izboru za nagradu – žiriju je poslato čak 164 romana.

Međutim, glavna zamerka onih koji su odlučivali o ovogodišnjem laueratu, bio je njihov kvalitet. Tako da je čak stotinu poslatih knjiga jedva i zasluživalo bilo kakvu pažnju. Šest najkvalitetnijih našlo se u najužem izboru, a nagrađena je najbolja, uverava predsednik žirija Vasa Pavković:

„Mogu da kažem da će ovo biti veoma čitana knjiga. Ovo će biti knjiga koju će različiti slojevi naših čitalaca moći da čitaju, koji će u ovoj kjnizi otkrivati jedan drugačiji, rekao bih i alternativni pogled na fenomen Prvog svetskog rata i na fenomen književnosti kao mogućnosti individualnog govora o prošlosti, o stvarnosti. Verujem da je pred ovom knjigom zaista lepa budućnost.“

Na listi NIN-ovih lauerata našlo se još jedno ime – Aleksandar Gatalica. Nekada su tu bili Kiš, Krleža, Selimović, a kasnije Dubravka Ugrešić, Albahari i Basara. Zapanjuje međutim činjenica da stanovnici Beograda ne znaju ko je pisac koji je u 2012. ovenčan prestižnom nagradom:



Ni ostala imena koja su se našla u najužem izboru, a reč je o Miri Otašević, Dragu Kekanoviću, Katarini Brajović, Ivančici Đerić i Laslu Blaškoviću, ne znače previše čitaocima čiji ukis sve više kreiraju komercijane liste najčitanijih naslova kojima se knjige tretiraju kao bilo koja roba.

Stoga članica žirija Vladislava Gordić Petković uverava da se radi o odličnim autorima, od kojih većina iza sebe ima po nekoliko romana. Zbog toga ona smatra da će NIN-ova književna nagrada još dugo zadržati svoj značaj i težinu:

„Tamo gde NIN-ova nagrada gubi korak sa našom stvarnošću, krivica je doa same stvarnosti, koja se okrenula privilegovanju ekscesa, skandala, senzacija, neveštih imitacija realnosti – kao što su rijaliti šou emisije i slični medijski produkti. Biće mi jedino žao ako sitne svakodnevne teme i ogromna tema strašne oskudice – ako u tom mnoštvu potone ovaj najuži izbor, ovih šest sjajnih romana. Jer mislim da zaslužuju bar jednu tačkicu u kosmosu medijskog prostora.“ 

Poslednjem dobitniku NIN-ove nagrade to priznanje i svota od oko 10 000 evra biće uručeni narednog ponedeljka na svečanosti u Skupštini grada Beograda.

Milan Nešić

mnesic+yahoo.com

Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga 5 godina proveo na Radiju B92 gde je učestvovao u pripremanju informativne emisije u koprodukciji sa srpskom redakcijom BBC-a Svet u 2.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: Milivoje Radaković
14.01.2013 19:05
Literarni rad g. Legije je vraćen na doradu...

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

 

Vatikan tolerantniji prema homoseksualcima

Na Sinodu biskupa i savetnika Rimokatoličke crkve došlo je do pomeranja stava crkve u smeru tolerantnijeg odnosa prema homoseksualcima, razvedenim osobama i drugim grupama koje je u prošlosti odbacivala i marginalizovala.

Amerikanci pod stresom zbog ebole

Nedavno istraživanje pokazalo je da je skoro svaki drugi Amerikanac zabrinut da bi on ili njegova rodbina mogli da se zaraze ebolom.

Izložba Globa(lizacija) u Čaglavici

U Alternativnom kulturnom centru u Gračanici sinoć je otvorena izložba pod nazivom Globalizacija. CIlj izložbe je da se - kako je rečeno - nadležni podsete da Sporazum o slobodi kretanja, koji su postigli Beograd i Priština, podrazumeva slobodu kretanja koja se preskupo plaća.