Zakaria učestvuje na međunarodnom „Forumu 2000“ u Pragu.
„Ključno pitanje je da li će se Kina, Indija, Brazil integrisati u zajednički okvir, ili će se fokusirati na svoj uski nacionalni interes“, ističe Zakaria.
On smatra da bez obzira na finansijsku krizu, slobodno tržište ostaje neprevaziđeni model, jer su zahvaljujući njemu mnoge zemlje izašle iz siromaštva.
RSE: Pisali ste o „rastu ostatka sveta“. Kako će svet izgledati u budućnosti. Da li će biti multiporalni, ili ćemo se vratiti na neku vrstu balansa velikih sila kao u 19 veku sa nepredvidivim posledicama.
Zakaria: Mislim da ljudi koji se osvrću na istoriju i razmišljaju o vraćanju balansu moći, odnosno balansu velikih sila, zatim multipolarnom svetu – ne uviđaju u kojoj je meri današnji svet potpuno drugačiji. Nikada nismo imali globalnu ekonomiju koja je u toj meri bila povezana i međuzavisna. Reč je o jedinstvenom sistemu sa još uvek jednom super silom, mislim na SAD, ali čija je moć umanjena. Dakle, neće biti prelaza od američkog ka kineskom svetu. Čovečanstvo će i dalje živeti u nekoj vršti čudne mešavine između američkog vođstva i rasta ostalih zemalja. Ključno pitanje je da li će se Kina, Indija, Brazil integrisati u zajednički okvir, ili će se fokusirati na svoj uski nacionalni interes.
Ne možemo se vratiti u multipolarni svet iz 19 veka, jer je vodio konstantnim sukobima. Niko to danas ne želi. Ako bi, na primer, Kina ušla u rat sa SAD-om, to bi bio kraj njene ekonomije, jer Amerikanci kupuju gro njenih proizvoda. Slična je situacija u slučaju da se SAD odluče da povedu rat protiv Kine, jer zvanični Peking drži u svom posedu znatan deo američkog duga. Dakle, postoji visok nivo međuzavisnosti, što znači da se nalazimo u novom poretku. No, ključno pitanje da li će to biti integrisani poredak, tačnije da li će države težiti da stvore zajednički okvir, ili će se ponašati kao slobodni strelci i voditi sopstvenu trgovinsku i nacionalnu politiku.
RSE: Kako će izgledati koncept društva nakon sadašnje finansijske krize. Naime, mnogi smatraju da je za ekonomske probleme odgovoran neoliberalni koncept sa reganomikom i tačerizmom. Stoga je, prema tim mišljenjima, nužna nova paradigma – neka vrsta povratka socijaldemokratskom konceptu države blagostanja, možda „treći put“, i slično.
Zakaria: To je, iskreno govoreći, besmisleno. Činjenica je da je sve zakazalo u ovoj krizi. Finansijska industrija je svakako zakazala, ali, istovremeno, zakazale su i stotine državnih agencija koje su formirane da regulišu finansijski sektor. Takođe, centralne banke širom sveta nisu radile svoj posao kako treba jer su držale preniske kamatne stope. Zatim, zakazale su agencije zadužene za regulisanje tržište nekretnina, pre svega u SAD, Velikoj Britaniji i Španiji, jer su olako omogućavale kredite, što je izavalo efekat prenaduvanog balona. Dakle, treba ukazati na greške u finansijskom sektoru, ali isto i u funcionisanju državnih institucija. Sada treba utvrditi mehanizme neophodne za rešavanje problema sa kojima se suočavamo.
Ali, mogu da vam garantujem da se nećemo odreći osnovnih principa slobodnog tržišta i trgovine, jer je to bio jedini način da mnoge zemlje izađu iz siromaštva u poslednjih 30-tak godina. Niko nema bolju ideju. Svaka zemlja teži ekonomskkom rastu, ali to neće ostvariti nacionalizacijom industrije i ostalih sektora privrede, ili državnim regulisanjem servisnih usluga. Rast se može ostvariti samo otvaranjem tržišta i trgovine. Ljudima se to može sviđati ili ne. Ja razmišljam o tržištu na sličan način na koji je Čerčil opisao demokratiju – to je najgori sistem vladanja u svetu ako se izuzmu svi ostali.
