Zamenik američkog državnog sekretara James Steinberg ponovo je u poseti zemljama Zapadnog Balkana. Steinbergova poseta Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Beogradu i Prištini dolazi posle prošlogodišnje turneje po regionu američkog potpredsednika Josepha Bidena. Kojim motivima se objašnjava povratak Vašingtona u ovaj region, da li je jači pokratač nastojanje Sjedinjenih Država da se Zapadni Balkan brže integriše u EU ili strah da region ne padne u nove tenzije i konflikte? O tome za RSE govori predsednik Projekta tranzicionih demokratija (Project on Transitional Democracies) iz Vašingtona
Bruce Jackson.
RSE: Kako gledate na obnovljeno i osnaženo američko interesovanje za Zapadni Balkan? Potpredsednik Biden je posetio region prošle godine, a i zamenik državnog sekretara James Steinberg dolazio je u region nekoliko puta. To oživljeno američko interesovanje za region, koje je u jednom trenutku bilo gotovo sasvim presušilo, prati novoskovana sintagma “nedovršeni posao na Balkanu”. Koji to posao treba dovršiti na Balkanu?
Jackson: Mislim da ste korektno ukazali na poslednje godine Bušove administracije kad je interesovanje za region bilo veoma fragmentarno i prvu godinu Obamine administracije kojoj je nedostajao evropski parter zato što Lisabonski ugovor nije bio ratifikovan, pa nije bilo ni nove Evropske komisije. interesovanje za region je oživelo i zato što su te prepreke savladane, a to je vodilo tome da su Sjedinjene Države
Dakle, kada se kaže “nedovršeni posao na Balkanu” misli se da u kontekstu ovakvog napretka nije prihvatljivo da Bosna i Hercegovina stoji u mestu zato što je “zarobljena” okvirom stvorenim u Dejtonu pre petnaest godina. Na drugoj tački regiona, uloženo je mnogo napora i vremena na nezavisnost Kosova i njegovo priznanje i vreme je sada da se pođe napred.
u sadejstvu sa partnerima iz Evrope, pokrenule i rade na održavanju osnažene dinamike na Balkanu. O tome svedoči poseta potpredsednika Bidena, kao i zamenika državnog sekretara Steinberga i drugih visokih zvaničnika, koji nastoje da unaprede solunski proces, odnosno punu integraciju zemalja Zapadnog Balkana u najvažnije institucije Evropske unije. Sada je na pomolu nova faza u procesu integracija zemalja regiona. Slovenija i Hrvatska su okončale svoj problem oko granice u Piranu, što je otvorilo vrata Hrvatskoj za brzo učlanjenje u Evropsku uniju. Crna Gora je napredovala, podnela zahtev za članstvo u NATO, a krajem godine će dobiti i zvaničan status kandidata za EU. Sve ovo, dakle, pokazuje da se Zapadni Balkan ubrzano kreće ka evroatlantskim integracijama. Dakle, kada se kaže “nedovršeni posao na Balkanu” misli se da u kontekstu ovakvog napretka nije prihvatljivo da Bosna i Hercegovina stoji u mestu zato što je “zarobljena” okvirom stvorenim u Dejtonu pre petnaest godina. Na drugoj tački regiona, uloženo je mnogo napora i vremena na nezavisnost Kosova i njegovo priznanje i vreme je sada da se pođe napred. Kad je u pitanju Srbija, ona je dugo vremena bila skrajnuta sa evropskog puta, pa se i u pogledu njene evropske budućnosti mora pokrenuti novi zamajac. Jednom rečju, očekujem narednom periodu osnaženu međunarodnu aktivnost na Zapadnom Balkanu.
RSE: U poslednjih godinu i po dana visoki američki zvaničnici naglo intenziviraju posete Balkanu. Da li je u žiži njihove diplomatije Bosna i Hercegovina? Nedavno se mogao čuti jedan visoki američki bezbednosni zvaničnik koji je izrazio strah da bi ta zemlja mogla da se raspadne.
Jackson: Svi su zabrinuti zbog krhkosti Bosne, ali nema ništa što bi ove godine ukazivalo na povećani rizik o kojem govorite, a što bi promenilo američku politku. Ono što jeste unelo promene u američku politiku prema regionu jeste odluka predsednika Obame da, za razliku od svog prethodnika, prihvati multilateralni diplomatski pristup. Balkan je verovatno najvažniji post-hladnoratovski projekat i na njemu, kao što se vidi, Amerika i Evropa rade zajedno. ilustracije radi, na nedavnom skupu u Bosni videli ste rame uz rame Karla Bildta i Jamesa Steinberga. Svima je jasno da Bosna nije postigla očekivani napredak. Međunarodna zajednica uviđa da mehanizam koji je uspostavila u Dejtonu, a koji je mogao biti efektivan 3-4 godine, 15 godina kasnije ne može da funkcioniše. Mora se uspostaviti novi model koji će pomoći da se okonča “nezavršeni biznis” na Balkanu – a to su evropske i evroatlanske integracije regiona. Drugačije rečeno: sve zemlje regiona – Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, čak i Srbija, napredovale su ovako brzo na putu
Ne može se privesti kraju integracija šireg regiona u evroatlantske institucije ukoliko se ne obezbedi da i Bosna bude deo tih integrativnih procesa. Otuda toliko diplomatskih aktivnosti oko Bosne u poslednje vreme.
svojih evrointegracija i zato što su njihovi problemi nekako zapali u pozadinu u poređenju sa problemima u Bosni. To je dostiglo takav stepen da se ne možemo pomeriti ni korak dalje. Jednostavno, ne može se privesti kraju integracija šireg regiona u evroatlantske institucije ukoliko se ne obezbedi da i Bosna bude deo tih integrativnih procesa. Otuda toliko diplomatskih aktivnosti oko Bosne u poslednje vreme.
RSE: Predsednici Srbije i Hrvatske Tadić i Josipović sreli su se neočekivano pre nekoliko dana. Mislite li da bi oni mogli pomoći Bosni time što bi uputili jasne i glasne poruke svojim sunarodnicima u toj zemlji da neće priznati niti podržati eventualne separatističke tendencije bosanskih Srba i Hrvata?
Jackson: Ako, pored ostalog, mislite i na susret Tadića i Josipovića na Briselskom forumu, izuzetno snažnoj panel-diskusiji kojoj sam i sam prisustvovao, i na kojoj su oni govorili više od sat vremena – reći ću da sam bio fasciniran njihovom liderskom i reformskom energijom. Nadam se, tačnije, polazim od toga da ni Beograd ni Zagreb neće ohrabrivati bilo čije destruktivne i secesionističke namere u Bosni. Smatram, međutim, da je veoma korisno što je gospodin Steinberg sa svojim evropskim kolegama posetio Bosnu zato što je to u suštini poruka da svi zajedno moraju raditi umesto toga da se gurnu jedan ili dvojica lidera kao nosioci inicijative. To mora biti panevropski i evropsko-američki napor.
RSE: Mogu li razlike između Srbije i Sjedinjenih Država u vezi sa Kosovom prerasti u tenzije koje bi ozbiljnije narušile odnose izmedju dve zemlje?
Jackson: Kao što je i očigledno, te razlike ne ugrožavaju normalne, konstruktivne i prijateljske diplomatske kontakte. Mislim da je američka politika svesna toga da će Srbija nastaviti da ispoljava svoje frustracije oko Kosova i da će biti potrebno nekoliko generacija kako bi se te emocije slegle, ali to ne predstavlja bilo kakvu prepreku da evropska i američka diplomatija unapređuju odnose sa Srbijom. Po mom mišljenju, Sjedinjene Države na to ne gledaju kao na nešto što stvara problem u odnosima sa Srbijom.