Najnovije primedbe iz Haga da postoje „prepreke na operativnom nivou“ u hapšenju haških optuženika, koje praktično znače da nešto ne štima u potrazi za optuženikom za genocid Ratkom Mladićem i optuženikom za ratne zločine Goranom Hadžićem, naišle su na iznenađenje vlasti u Beogradu.
Dok nadležni tvrde da preduzimaju sve da se begunci nađu pred licem pravde, haško tužilaštvo insistira na potrazi koja će konačno dati rezultat.
Ono što je suština poslednjih primedbi Serža Bramerca, koje je glavni tužilac Haškog tribunala izneo obraćajući se poslanicima holandskog parlamenta, je da bi Srbija možda trebalo da promeni način potrage za Mladićem i Hadžićem, da begunci i dalje imaju mreže za podršku, kao i konstatacija da su u domašaju srpskih vlasti.
Rasim Ljajić, šef Nacionalne kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom, izjavio je za naš radio da nadležni za hapšenje begunaca nikada do sada od predstavnika Tužilaštva u Hagu nisu dobili konkretne primedbe koje se tiču potrage, iako su na operativnom planu sa njima u svakodnevnoj komunikaciji.
"Mi bi vrlo rado čuli svaku sugestiju, preporuku, koja je to aktivnost koja je eventualno loše urađena, ili akcija koja je sprovedena… Osim što smo i sami svesni da nemamo konačnog rezultata, a to je da Ratko Mladić bude u Hagu. Prema tome, iako je gospodin Bramerc do sada bežao od toga da se njegov angažman na bilo koji način označi političkim, ovo jeste iskakanje na politički teren. Jer ukoliko u jednom parlamentu tražite da se nastavi politički pritisak na Srbiju, to nije ništa drugo nego čista politika," rekao je Ljajić.
Ipak, očito je da je glavni problem što je Mladić u bekstvu praktično 15 godina, još od 1995. kada su ga po Bosni tražile NATO trupe, i uprkos potragama u Srbiji koje su ozbiljnije počele da se sprovode od 2003.
Bruno Vekarić, zamenik tužioca Srbije za ratne zločine, rekao nam je da ne može da iznosi operativne podatke o potrazi za Ratkom Mladićem, kao ni da govori o tome kada bi najtraženiji begunac mogao da bude uhapšen.
"Ne mogu da dajem takve prognoze a naravno da se potraga odvija, što se ono kaže, sto na sat. Očigledno je da postoje određeni problemi. Ti problemi će biti obelodanjeni kada završimo tu priču. Akcije koje se sprovode odvijaju se pod apsolutno budnim okom Serža Bramerca. I to je ono što je veoma važno. Dakle, on može da kaže „rušite ovu zgradu“, pa će da se ruši ta zgrada," rekao je Vekarić.
Taoci nesposobne države
Od hapšenja optuženog Radovana Karadžića politička volja Srbije da uhapsi i izruči haške optuženike ne dovodi se u pitanje. Njeno sprovođenje u delo je sada u fokusu pa je, po mišljenju Ljubodraga Stojadinovića, vojno političkog analitičara i nekadašnjeg pukovnika jugoslovenske vojske, ključni operativni problem najviše je curenje informacija koje Mladiću omogućavaju da uvek bude bar korak ispred potere, a najmanje nešto drugo.
"Sigurno je da njega ne čuvaju puške i pištolji ili organizovane grupe. Jataka svakako ima, ali je jasno da je u situaciji u kojoj je na skrivanju angažovano manje ljudi konspiracija veća. Ali
Akcija srpske policije u kući porodice Ratka Mladića, februar 2010. godinesigurno je da u delovima Državne bezbednosti i Vojne bezbednosti postoje ljudi koji, po mom sudu, poamažu Ratku Mladiću mimo institucija. Dakle, njemu ne pomažu institucije nego ljudi koji su u vezi sa institucijama i koji mogu od njih da dobiju vitalne informacije koje se tiču potraga za Ratkom Mladićem. To je osnovni razlog zbog kojeg postoje operativni problemi," smatra Stojadinović.
Kao pedantni hroničar zbivanja vezanih za Hag, Stojadinović je do sada u Srbiji zabeležio 27 velikih potraga za Mladićem:
"I nikada, znači nikada, Ratko Mladić nije bio tamo gde su ga tražili."
Na primedbe iz Haga da begunci i dalje imaju mreže za podršku, kao i da su u domašaju srpskih vlasti, Ljajić za naš program kaže da Srbija nastavlja intenzivnu potragu i da sve ono što je do sada urađeno na hapšenju ukazuje da je mreža Mladićevih pomagača svedena na minimum:
"Naravno da on u tome nije sam, i da postoji nekoliko ljudi koji mu pomažu u skrivanju. Ali ni jedan državni organ ili institucija, niti pojedinac u njima, u tome ne učestvuje. Sve dok ne budu locirani, uhapšeni i izručeni nećemo više uopšte ulaziti u polemiku da li su u Srbiji ili van nje. Vrlo je nezahvalno govoriti i prognozirati koliko smo sada bliži njihovom hapšenju, ali se u svakom slučaju nadam da će sve naše aktivnosti dati rezultat. Na kraju krajeva, to je naša obaveza i mi ćemo je ispuniti."
Na kraju, Stojadinović zaključuje da bi država trebalo da uloži još više napora za završetak saradnje sa Hagom jer je to jedan od najvažnijih poslova:
"Nije tačno da smo mi taoci Ratka Mladića, nego smo taoci nesposobne države koja nije u stanju da završi svoj posao. Ne verujem da država to čini namerno, ali sam siguran da ne postoji dovoljno dobra organizacija i da nema dovoljno sposobnosti na mestima od kojih zavisi završetak tog posla."
Mladić, prema tvrdnjama njegove porodice, je otišao od kuće u Beogradu u maju 2002. godine. Neko vreme skrivao se po vojnim objektima a, kako stoji u sudskom zahtevu rodbine da se Mladić proglasi mrtvim, poslednji put je viđen 1. marta 2008.
Dok nadležni tvrde da preduzimaju sve da se begunci nađu pred licem pravde, haško tužilaštvo insistira na potrazi koja će konačno dati rezultat.
Ono što je suština poslednjih primedbi Serža Bramerca, koje je glavni tužilac Haškog tribunala izneo obraćajući se poslanicima holandskog parlamenta, je da bi Srbija možda trebalo da promeni način potrage za Mladićem i Hadžićem, da begunci i dalje imaju mreže za podršku, kao i konstatacija da su u domašaju srpskih vlasti.
Rasim Ljajić, šef Nacionalne kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom, izjavio je za naš radio da nadležni za hapšenje begunaca nikada do sada od predstavnika Tužilaštva u Hagu nisu dobili konkretne primedbe koje se tiču potrage, iako su na operativnom planu sa njima u svakodnevnoj komunikaciji.
"Mi bi vrlo rado čuli svaku sugestiju, preporuku, koja je to aktivnost koja je eventualno loše urađena, ili akcija koja je sprovedena… Osim što smo i sami svesni da nemamo konačnog rezultata, a to je da Ratko Mladić bude u Hagu. Prema tome, iako je gospodin Bramerc do sada bežao od toga da se njegov angažman na bilo koji način označi političkim, ovo jeste iskakanje na politički teren. Jer ukoliko u jednom parlamentu tražite da se nastavi politički pritisak na Srbiju, to nije ništa drugo nego čista politika," rekao je Ljajić.
Ljajić: Iako je gospodin Bramerc do sada bežao od toga da se njegov angažman na bilo koji način označi političkim, ovo jeste iskakanje na politički teren
Ipak, očito je da je glavni problem što je Mladić u bekstvu praktično 15 godina, još od 1995. kada su ga po Bosni tražile NATO trupe, i uprkos potragama u Srbiji koje su ozbiljnije počele da se sprovode od 2003.
Bruno Vekarić, zamenik tužioca Srbije za ratne zločine, rekao nam je da ne može da iznosi operativne podatke o potrazi za Ratkom Mladićem, kao ni da govori o tome kada bi najtraženiji begunac mogao da bude uhapšen.
"Ne mogu da dajem takve prognoze a naravno da se potraga odvija, što se ono kaže, sto na sat. Očigledno je da postoje određeni problemi. Ti problemi će biti obelodanjeni kada završimo tu priču. Akcije koje se sprovode odvijaju se pod apsolutno budnim okom Serža Bramerca. I to je ono što je veoma važno. Dakle, on može da kaže „rušite ovu zgradu“, pa će da se ruši ta zgrada," rekao je Vekarić.
Taoci nesposobne države
Od hapšenja optuženog Radovana Karadžića politička volja Srbije da uhapsi i izruči haške optuženike ne dovodi se u pitanje. Njeno sprovođenje u delo je sada u fokusu pa je, po mišljenju Ljubodraga Stojadinovića, vojno političkog analitičara i nekadašnjeg pukovnika jugoslovenske vojske, ključni operativni problem najviše je curenje informacija koje Mladiću omogućavaju da uvek bude bar korak ispred potere, a najmanje nešto drugo.
"Sigurno je da njega ne čuvaju puške i pištolji ili organizovane grupe. Jataka svakako ima, ali je jasno da je u situaciji u kojoj je na skrivanju angažovano manje ljudi konspiracija veća. Ali
Kao pedantni hroničar zbivanja vezanih za Hag, Stojadinović je do sada u Srbiji zabeležio 27 velikih potraga za Mladićem:
"I nikada, znači nikada, Ratko Mladić nije bio tamo gde su ga tražili."
Na primedbe iz Haga da begunci i dalje imaju mreže za podršku, kao i da su u domašaju srpskih vlasti, Ljajić za naš program kaže da Srbija nastavlja intenzivnu potragu i da sve ono što je do sada urađeno na hapšenju ukazuje da je mreža Mladićevih pomagača svedena na minimum:
"Naravno da on u tome nije sam, i da postoji nekoliko ljudi koji mu pomažu u skrivanju. Ali ni jedan državni organ ili institucija, niti pojedinac u njima, u tome ne učestvuje. Sve dok ne budu locirani, uhapšeni i izručeni nećemo više uopšte ulaziti u polemiku da li su u Srbiji ili van nje. Vrlo je nezahvalno govoriti i prognozirati koliko smo sada bliži njihovom hapšenju, ali se u svakom slučaju nadam da će sve naše aktivnosti dati rezultat. Na kraju krajeva, to je naša obaveza i mi ćemo je ispuniti."
Stojadinović: Njemu ne pomažu institucije nego ljudi koji su u vezi sa institucijama i koji mogu od njih da dobiju vitalne informacije koje se tiču potraga za Ratkom Mladićem
Na kraju, Stojadinović zaključuje da bi država trebalo da uloži još više napora za završetak saradnje sa Hagom jer je to jedan od najvažnijih poslova:
"Nije tačno da smo mi taoci Ratka Mladića, nego smo taoci nesposobne države koja nije u stanju da završi svoj posao. Ne verujem da država to čini namerno, ali sam siguran da ne postoji dovoljno dobra organizacija i da nema dovoljno sposobnosti na mestima od kojih zavisi završetak tog posla."
Mladić, prema tvrdnjama njegove porodice, je otišao od kuće u Beogradu u maju 2002. godine. Neko vreme skrivao se po vojnim objektima a, kako stoji u sudskom zahtevu rodbine da se Mladić proglasi mrtvim, poslednji put je viđen 1. marta 2008.
