RSE: Kakve će biti posledice intervencije Rusije u Gruziji i priznavanja Južne Osetije i Abhazije po međunarodne odnose? Da li će se Moskva na tome zaustaviti ili će pokušati da se direktnije umeša u ostale "zamrznute sukobe", kao što je Nagorno Karabah?
Holsman: Ne verujem da će Rusija dalje nasrtati. Ona je istorijski, i za vreme carevine i komunizma, vodila oportunističku politiku. U ovom slučaju Moskva je žestoko uzvratila jer je postala umorna i frustirana zbog ignorisanja njenih stavova oko mnogih pitanja. Takođe, Saakašvili je poptuno precenio podršku koju može dobiti od SAD. Ne znam da li su ga na upad u Južnu Osetiju nagovorili neokonzervativci, ljudi oko Mekejna. Međutim, nije dobar argument za ulazak u NATO to što ste ušli u sukob sa velikom silom koju ignorišete. To nije pokazatelj državničke mudrosti. Rusija je reagovala, potencirajući da je to njena sfera uticaja. Gruzija je potpuno nebranjiva, posmatrano iz NATO perspektive i Rusija je podsetila ostatak sveta da geopolitika nije izumrla.Evropska unija ne može da se dogovori o odlučnom i jedinstvenom odgovoru prema Rusiji, jer nema ni zajedničku energetsku politiku. Britanija, na primer, mnogo manje zavisi energetski od Rusije nego Nemačka i zato insistira na čvršćem nastupu prema Moskvi. Istočnoevropske zemlje koje se pribojavaju Rusije još iz vremena komunizma takođe insistiraju na odlučnijem stavu prema Kremlju. Dakle, reč je o 27 različitih pristupa i sada se zapravo pokazalo da nacionalni interesi i dalje prevladavaju u Evropskoj uniji. Dakle, Brisel ništa neće suštinski uraditi. Nastaviće svoju staru politiku. Rusija iako povuče svoje trupe iz Gruzije ostvarila je cilj. Upozorila je Zapad da će žestoko reagovati ukoliko nastavi sa pokušajima upliva na prostor bivšeg Sovjetskog Saveza. Sposobnost Evrope da reaguje ograničena je njenim ekonomskim interesima, odnosno potrebama za ruskom energijom, kao i podelama među članicama Unije.
RSE: Dakle, ne očekujete dalje produbljivanje krize između Rusije i Zapada, već neku vrstu zamrzavanja njihovog odnosa samo na drugom nivou nego pre sukoba u Gruziji.
Holsman: Sada je situacija pogoršana. Bila je kriza ali neće dalje eskalirati jer je Rusija ostvarila to što želi. Pokazala je koja je njena sfera uticaja kao i da je loša namera NATO da primi u članstvo mnoge zemlje u ruskom okruženju, jer su ranjive i ne mogu se braniti. Da podsetim, u članu 5. povelje Severnoatlantske alijanse naglašava se rešenost i obaveza odbrane svake članice, kao u priči o tri musketara – "svi za jednog, jedan za sve". Međutim, NATO ne može da zaštiti pretendente na članstvo u ovoj organizaciji koji se nalaze u ruskom okruženju. Istovremeno, kao što sam rekao, Evropa ne može da napravi radikalan zaokret jer je sve zavisnija od ruske energije.
RSE: Postavlja se pitanje - da li Rusija i Zapad i dalje mogu da sarađuju o ostalim temama kao što su borba protiv terorizma, iranski nuklearni program?
Holsman: To je dobro zapažanje. Rusija je rival i protivnik u mnogim oblastima, ali je neophodan njen angažman kako bi sa Zapadom zajednički rešavala probleme kao što su proliferacija nuklearnog oružja, zatim Iran, Al Kaida, svetska trgovina, energija. Stav neokonzervativaca da su sve demokratije naši prijatelji, a nedemokratske zemlje neprijatelji, veoma je opasan jer mnogi svetski problemi ne mogu se rešavati bez angažovanja država koje nisu demokratske. Na primer, pitanje nafte nemoguće je razmatrati bez učešća Saudijske Arabije, ili stanje u svetskoj ekonomiji bez razgovora sa Kinom. Isto tako, za pitanja pridodnog gasa i nuklearnog oružja neophodan je dijalog sa Rusijom. Dakle, svet nije crno beli, već mnogo kompleksniji.
RSE: Osim Nikaragve, retko još koja zemlja će možda priznati nezavisnost Južne Osetije i Abhazije. Istovremeno, da li će biti sada uzdržanije da priznaju i Kosovo, imajući u vidu i da je Srbija pokrenula pred Međunarodnim sudom pravde ocenu legalnosti proglašenja njegove nezavisnosti?
Holsman: Ne mislim da će inicijativa Srbije imati uticaja u bilo kom smislu. Sa stanovišta geopolitike, bilo kakav odluka međunarodnog suda pravde neće se odraziti na stav zemalja oko priznavanja Kosova. Rusija je iskoristila status Kosova kao povod za svoju akciju u Gruziji i da se strateški pozicionira prema Zapadu. Mi ne živimo u "debatnom društvu", već u svetu u kome se sudaraju moć, vrednosti i interesi.
RSE: Gospodin Holbruk je u Prištini izjavio da evropske integracije Srbije treba usloviti njenim priznavanjem Kosova. Da li je to realistično?
Holsman: Ne, gospodin Holbruk po svaku cenu pokušava u poslednjih 10 godina da pridobije ljude da ga predlože za američkog državnog sekretara. To svi znaju. On pokušava da se predstavi kao bitna ličnost. On je podržao Hilari Klinton a ne Baraka Obamu. Dakle, nema šansi da bude državni sekretar i sada nastoji da zadrži važnost na osnovu nekadašnjeg političkog angažmana. To što on radi je neodgovorno i sve što kaže treba uzeti "sa zrnom soli".
RSE: Da li je ruskim priznavanjem Južne Osetije i Abhazije, Srbija na neki način izneverena od svog velikog saveznika.
Holsman: Odrednice "saveznik" ili "vernost" ne odražavaju stvarnost, odnosno kako svetska politika funkcioniše. Realanost je potpuno drugačija, a u konkretnom slučaju to znači da je Rusija imala na raspolaganju moć da interveniše u Gruziji i da predoči Zapadu svoje namere. Kada se interesi Srbije podudaraju sa ruskim nacionalnim interesima, oni će nastupati zajedno. Ako ne, onda Moskva deluje u skladu sa svojim interesima.
RSE: Srpski parlament je ratifikovao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Doduše, potvrđen je i energetski sporazum sa Rusijom. Međutim, da li to znači da uviđajući da Moskva isključivo sledi svoje interese, Srbija se sve više okreće Evropi.
Holsman: Da, mislim da Srbija to čini jer je to u njenom interesu.