Ipak, to ne znači da Makedoniji preti direktna opasnost po njenu bezbednost, ali trebamo biti obazrivi, upozorava Blagoja Markovski, predsednik Balkanskog foruma za bezbednost:
“Nažalost, javlja se jedna novina u geopolitici, gde možemo govoriti o povezanim posudama, iako se ne radi o istom regionu. Znači, presedan koji je međunarodna zajednica uradila sa Kosovom, sad faktički Rusija koristi u Gruziji gde u dve pokrajine ima većinu stanovništva. Ubeđen sam da stanje na Kosovu nije završena stvar i da tamo pretstoje snažna prestruktuiranja, i sve mi nešto govori da će na Kosovu doći do podele.”
Gruzijsko-ruski konflikt može biti početak sličnih situacija u svetu, tamo gde bi i druge etničke zajednice tražile otcepljenje od postojećih država, kaže univerzitetski profesor Vladimir Pivovarov, nekadašnji šef vojne obaveštajne službe:
“Ne postoji nijedna etnički čista država. Sve zemlje su multinacionalne i tu se najčešće javlja glavni problem. Presedan Kosova je otvorio Pandorinu kutiju.”
Informacije da u ovom periodu i Grčka raspoređuje trupe i izvodi manevre na granici sa Makedonijom analitičari komentarišu kao pritisak sa druge strane da bi se rešilo pitanje imena. Markovski i Pivovarov:
“Grčka pravi razne izazove, pa u se u taj kontekst može uvrstiti i grupisanje njenih snaga u severnom delu. Ali, to su samo izazovi, bez nekakvih ozbiljnijih posledica po Makedoniju.”
“To je samo pokazivanje zuba. Grčka je vojno moćna država, koja ima svoju lobi grupaciju u Evropi i tu se javljaju problemi koji nas generalno tangiraju.”
Gledano iz geopolitičkog aspekta, Makedonija bi mogla izbeći bezbednosne rizike ukoliko postane zemlja članica NATO pakta, slažu se eksperti.