Što se tiče odluke o Srbiji i Crnoj Gori, kaže naša sagovorica, “sad je na zemljama-članicama da odluče da li je ili nije dovoljno što su Beograd i Podgorica ispunili većinu uslova da im se već od iduće godine ukine vizni režim".
"Ako pristup bude velikodušniji, mogla bi se doneti odluka da se Srbiji i Crnoj Gori omogući vizna liberalizacija, s tim da iskoriste naredne mesece da ispune i one kriterijume koje do sada nisu. Mi mislimo da bi to moglo da se dogodi zato što su interna procedura odlučivanja, a i neke druge okolnosti takve da će do formalnog glasanja ionako doći tek u oktobru ili novembru, tako da ima dovoljno
Već sada je poznato da će glasati ministri unutrašnjih poslova zemalja iz šengenske zone. Oni imaju tri zakazana sastanka tokom jeseni: prvi je u septembru, ali to je suviše rano jer još neće biti mišljenja Evropskog parlamenta, drugi je 23. oktobra, ali je verovatnije da će se glasati na sastanku zazazanom za 30. novembar i 1. decembar.
vremena da ove dve zemlje urade to što je preostalo."
RSE: Kako izgleda komplikovana procedura odlučivanja?
Stiglmayer: Prvi korak je sada da Evropska komisija da predlog da se ugrade amandmani na postojeći zakon kako bi se Makedonija, a moguće u paketu sa njom i Srbija i Crna Gora, sa “crne” premeste na “belu” listu, što bi trebalo da se dogodi u sledećih nekoliko nedelja, preciznije u junu. Sledeća faza je da Evropski parlament da svoje mišljenje, ali on je raspušten zbog izbora koji će se održati za dve sedmice. Nakon izbora, sledi izbor predsednika, potpredsednika, odbora - dakle, organ Evropskog parlamenta, a onda će svi otići na odmor. Zbog toga će ozbiljan rad početi tek u septembru. Čak i kad bi Parlament radio zaista ubrzanim tempom i ovo pitanje proglasio prioritetom, trebaće bar dve nedelje da donese mišljenje - dakle, to će biti u oktobru. Tek posle mišljenja Evropskog parlementa države-članice mogu pristupiti glasanju o konačnoj odluci, pri čemu one nisu obavezne da prihvate preporuku Parlamenta. Već sada je poznato da će glasati ministri unutrašnjih poslova zemalja iz šengenske zone. Oni imaju tri zakazana sastanka tokom jeseni: prvi je u septembru, ali to je suviše rano jer još neće biti mišljenja Evropskog parlamenta, drugi je 23. oktobra, ali je verovatnije da će se glasati na sastanku zakazanom za 30. novembar i 1. decembar.
Aleksandra Stiglmayer objašnjava da neće glasati članice Evropske unije koje nisu u šengenskoj zoni – Velika Britanija i Irska – a da preostalih 25 zemalja nemaju isti broj glasova. Odlučuje se kvalifikovanom većinom, pri čemu su velike zemlje, kao što su, recimo, Nemačka ili Velika Britanija “teške” 29 glasova, dok, na primer, Malta raspolaže sa samo 3 glasa. Na pitanje koliko je izvesna procena da bi Srbija i Crna Gora u paketu sa Makedonijom već od nove godine mogle biti oslobođene viznog režima, sagovornica Radija Slobodna Evropa
Postoji šansa, tim veća što će glasanje biti tek za pet-šest meseci, tako da Srbija i Crna Gora imaju dovoljno vremena da pokažu da su zaista ozbiljne u pogledu implementacije svih uslova iz mape puta.
kaže da je to teško reći:
“Jedino se sa sigurnošću od 99,9 odsto može reći da će Makedoniji biti ukinut vizni režim. Ako bi Evropska unija izglasala Makedoniji 'ne' nakon preporuka Evropske komisije, Evropskog parlamenta i evropskih eksperata, to bi bila katastrofa, Unija bi izgubila svaki kredibilitet. Što se Srbije i Crne Gore tiče, tu je teže prognozirati. Zavisiće od toga da li će zemlje-članice želeti da nagrade postignuti progres ili će biti striktne i neće dozvoliti aboliciju viza dok svi uslovi iz mape puta ne budu ispunjeni. Mislim, ipak, da postoji šansa, tim veća što će glasanje biti tek za pet-šest meseci, tako da Srbija i Crna Gora imaju dovoljno vremena da pokažu da su zaista ozbiljne u pogledu implementacije svih uslova iz mape puta."
Bosna i Hercegovina i Albanija dobile su ocenu 3. Prema objašnjenju inicijative za evropsku stabilnost, to znači da su na pravom putu, ali ne ispunjavaju još sve potrebne uslove. U pogledu Kosova, kaže Alexandra Stiglmayer, problem je što ono uopšte nije ni uključeno u proces vizne liberalizacije.
“Mislim da će Albaniji i Bosni i Hercegovini trebati više vremena da ispune sve tražene kriterijume, posebno imajući u vidu činjenicu da Bosna tek iduće godine počinje da izdaje biometrijske pasoše, što je prilično kasno. Evropska komisija treba onda da oceni da li je proces unošenja ličnih podataka u pasoše adekvatan, da li je distribuisanje pasoša sigurno i bezbedno. Dakle, i Bosni i Albaniji trebaće više vremena. Smatramo da bi bilo uputno, kako bi se ceo proces ubrzao i kako se ne bi gubilo vreme ponavljanjem čitave legislativne procedure, da Savet ministara već sada donese odluku da će zemlje zapadnog Balkana dobiti bezvizni režim čim Evropska komisija sertifikuje da su svi kriterijumi ispunjeni. Što se tiče Kosova, ono uopšte nije ni obuhvaćeno procesom vizne liberalizacije. Razlog za takvu situaciju je i što sve zemlje-članice Evropske unije ne priznaju nezavisnost Kosova. Po našem mišljenju, to je velika greška zato što će – pre ili kasnije – sve druge zemlje regiona biti oslobođene viznog režima, tako da će Kosovo ostati jedini “vizni geto” na Balkanu.”