Hrišćanski vernici koji poštuju Gregorijanski kalendar proslavljaju Uskrs Beogradski nadbiskup i mitropolt Stanislav Hočevar poručio je u Uskršnjoj poslanici da Vaskrs pita sve "očeve" Balkana zašto se i dalje više raduju tome da su im deca posvađana, izgubljena i mrtva, nego da se raduju na zajedničkoj "gozbi razumevanja".
Hočevar je, čestitajući praznik, rekao i da Vaskrs pita sve očeve porodica, zajednica, naroda, država, Evrope, kao i ostalih kontinenata i sveta da li brinu, poput Oca, za sve nemoćne, izgubljene, zalutale.
"Vaskrs kuca na vrata srca svim očevima, svim odgovornim osobama u crkvenim i društvenim zajednicama. Vaskrs svima nama odgovornima ispituje savest - Jesi li i ti tako bogat u milosrđu, da u "mrtvima" i "izgubljenima" budiš želju za povratkom u život, u odgovornost?", poručio je Hočevar.
Kako je istakao, Vaskrs "ispituje" sve parlamentarne i vodeće strukture sveta zašto odbacuju Oca i zašto se više raduju smrti nego životu.
Uskrs ili Vaskrs je najveći hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život - vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti, odnosno prve nedelje posle Velikog petka.
Ove godine Rimokatolici obeležavaju Uskrs 27. marta po Gregorijanskom kalendaru, a pravoslavci, koji verske raznike obeležavaju po Julijanskom kalendaru, 1. maja.
Razlika između takozvanog katoličkog i pravoslavnog Uskrsa ove godine je naročito duga 35 dana.
