Dostupni linkovi

logo-print

"Velika Srbija" na haškom testu


Sa protesta radikala, Beograd 2012.

Sa protesta radikala, Beograd 2012.

Ono što je bio osnov za tumačenje ratova u devedesetim Veće Haškog suda, koje je izreklo presudu Vojislavu Šešelju, jednim potezom je dovelo u pitanje. Objašnjenjem odluke o oslobađanju poznatog ekstremiste, javnosti su predočili da je njegovo zalaganje za "veliku Srbiju" u devedesetim, bio tek izraz političkog pluralizma, te da se ne može dokazati da je Šešelj takvim nastupima podsticao pojedince na činjenje ratnih zločina. Naravno da se ne može suditi idejama, ali je problem kada ideja postane praksa i kada počne da se sprovodi, kažu sagovornici RSE.

I dalje sam za "veliku Srbiju”, ponavlja lider radikala Vojislav Šešelj nakon presude Haškog tribunala, u kojoj je većina članova sudskog Veća zaključila da je projekat "velike Srbije”, koji je optuženi zagovarao tokom ratova u devedesetim, apriori politički, a ne kriminalni cilj.

Shodno Šešeljevoj konzistentnosti u ekstremnim stavovima, jasno je da se od njega odstupanje nije moglo ni očekivati, a posebno ne ogromni zaokret koji su učinili njegovi nekadašnji radikalski saradnici, poput premijera Aleksandra Vučića.

"Što se mene tiče, politika ’velike Srbije’ nije politika budućnosti, to nije politika Vlade Srbije, nije ni bila i vi ste to sve znali i to su svi znali, nego vam je to tek onako... ajde da kažemo, pa da bi ste posle mogli da kažete, ako se Vučić ne seti da odgovori, da kažete – ’ali Vučić nije precizno odgovorio’”, ovako je premijer odgovorio na pitanje novinara o projektu "velike Srbije”.

Pred samo Vučićevo obraćanje novinarima predstavnici nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava okupili su se ispred zgrade Vlade Srbije sa zahtevom da se premijer jasno odredi prema konceptu "velike Srbije".

Direktorka te organizacije Anita Mitić za RSE kaže da su na protest izašli sa porukom da Vučić mora vrlo konkretno i izričito da se ogradi od politike 90-ih "koju je premijer vodio zajedno sa Šešeljem, a ne samo da kritikuje kako je to pogubna politika za Srbiju.”

Anita Mitić

Anita Mitić

"Ona je bila pogubna i pre dvadeset godina kada je on u njoj učestvovao. Onda nam je takođe bilo važno da postavimo pitanje Vučićeve odgovornosti za politiku devedesetih i takođe da vidimo koja je njegova pozicija danas o ideologiji ’velike Srbije’. Ta pitanja smo delili novinarima ispred Vlade”, rekla nam je Mitić.

Vučić podseća da je pre osam godina napustio Šešeljevu stranku i da je izašao sa drugačijom politikom na izbore i dobio ih. I dok on danas misli da politika ’velike Srbije’ nije politika budućnosti, njegov nekadašnji politički mentor navodi da "besmrtni koncept 'velike Srbije' postoji 300 godina kao politički projekat”, te dodaje da u njemu nikad nije bilo zločinačkih elementa. Ili ih on barem ne vidi u ovom stavu koji je izneo na TV N1.

"Sve teritorije 'Republike Srpske Krajine' su srpske, i ja danas pozivam i obećavam da ćemo jednog dana sigurno osloboditi celu teritoriju 'Srpske Krajine'. Ja Hrvatsku kao državu neću priznati sve dok traje okupacija 'Republike Srpske Krajine'", rekao je Šešelj.

Ukoliko su ovakvi Šešeljevi ispadi 2016. godine zaista tek izraz verbalnog, bezopasnog, ekstremizma, u krvavim devedesetim su bez sumnje bile čist ratno huškaški poklič, koji je mnoge odveo u rat, pa i u zločin. S takvim pogledom, međutim, Veće Haškog suda se nije saglasilo, te je zaključilo kako se ne može reći da su zločini suštinski element političkog plana "velike Srbije”.

Naravno da se ne može suditi idejama, ali je problem kada ideja postane praksa i kada počne da se sprovodi, kaže za RSE istoričarka Ljubinka Trgovčević.

"Jer, ako imate susedne države koje su priznate, vi kada šaljete dobrovoljce na taj prostor, vi u stvari imate ubacivanje stranih trupa ili iredentu i to je nešto što u stvari krši međunarodno pravo. Dakle, dobrovoljci su bili građani druge države, a ne države koje su tada, tokom rata stvorene", rekla je Trgovčević.

O projektu "velike Srbije” tokom 90-ih ne možemo govoriti kao o samo politčkom projektu, kaže Trgovčević, jer je taj projekat hteo da se ostvari u praksi.

Ideja "velike Srbije” pojavila se u 19. veku naspram velikih multinacionalnih carstava, podseća Ljubinka Trgovčević, a reč je o potrebi svakog naroda i pravu svake nacije da stvori sopstvenu nacionalnu državu. Objašnjava da su te ideje imale sve balkanske države, Rumunija, Bugarska, Grčka, kao i druge evropske države, ali da je problem na Balkanu bio što su se te ideje velikih nacionalnih država preklapale tako da su postojale pretenzije nekoliko nacija i nekoliko nacionalnih država za pojedine teritorije. Savremeni svet se potpuno udaljio od ideje da se stvori država u kojoj će živeti samo jedna nacija već se priklanja državi građanina, kaže naša sagovornica.

O projektu "velike Srbije” tokom 90-ih ne možemo govoriti kao o samo politčkom projektu, kaže Trgovčević, jer je taj projekat hteo da se ostvari u praksi.

"To ne može da se ne poveže se problemom Hrtkovaca. Ja sam 1991. bila u Hrtkovcima kada je počelo iseljenje Hrvata i slušala sam te ljude i znam šta im se desilo. Oni su zaista bili primorani silom da se isele da bi u stvari Srbija postala država samo Srba, a ne svih njenih građana", kaže Trgovčević.

Sve su to razlozi zbog kojih je u regionu najviše odjeknula upravo odrednica iz presude koja se odnosi na definiciju velikosrpske ideologije. Zato Džejms Ker-Lindzi, predavač na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, zaključuje da će ovaj zaključak Tribunala imati mnogo veće posledice po region nego činjenica da je Šešelj oslobođen.

Podsetimo, na kraju i na navode u izdvojenom mišljenju sudije Flavije Latanci, koja smatra da je Šešeljeva krivica dokazana.

"Dok sam čitala presudu većine članova Veća, imala sam utisak da sam se vratila mnogo vekova unazad, u davno vreme istorije čovečanstva, kada su Rimljani, da bi opravdali svoja krvava osvajanja i ubistva svojih političkih neprijatelja u građanskim ratovima, govorili: u ratu zakoni ćute”, navela je Latanci.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG