Dostupni linkovi

logo-print

Lindzi: Stav Haga o "velikoj Srbiji" imaće veće posledice od oslobađanja Šešelja


Džejms Ker-Lindzi

Džejms Ker-Lindzi

Neverovatno je kako je sudija objasnio politički kontekst čitajući presudu Vojislavu Šešelju. Po njemu, ono što su radili hrvatski i bosanski Srbi se moglo razumeti zbog raspada Jugoslavije, jer su taj raspad želeli Hrvati i Bošnjaci – kaže za RSE Džejms Ker-Lindzi (James Ker Lindsay), predavač na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (LSE).

"Sigurno će mnogi u Srbiji biti zadovoljni tim stavom. Naime, sudije smatraju da ideja stvaranja 'velike Srbije' nije sama po sebi zločinački projekat, već je politički. Iz toga proizilazi da su Srbi imali pravo da teže stvaranju 'velike Srbije', odnosno ako su svi Srbi u regionu želeli da žive u jednoj državi onda su kao deo prava na samoopredeljenje mogli da teže tom cilju. Međutim, nisu imali pravo da to rade nasilno, odnosno da čine ratne zločine u ostvarenju te zamisli. Ovaj zaključak Tribunala imaće mnogo veće posledice po region nego činjenica da je Šešelj oslobođen", smatra naš sagovornik.

RSE: Mnogi su iznenađeni oslobađajućom presudom Šešelju jer su očekivali da će biti osuđen barem 11 godina, odnosno onoliko koliko je proveo u zatvoru? Prošle sedmice je Radovan Karadžić osuđen na 40 godina, dok mnogi su očekivali doživotnu kaznu zatvora. Da li u odlukama suda ima i svojevrsne političke kalkulacije?

Lindzi: I ja sam, kao i mnogi, veoma iznenađen. Znali smo da će biti mnogo teže osuditi nekoga poput Šešelja, jer on nije bio deo političke ili vojne strukture. Ovo je sasvim drugačiji slučaj od Karadžića. Ali, očekivao sam da će sudije reći da je kriv, tim pre što više nije bio u Hagu, već u Beogradu. Proveo je jedan broj godina u pritvoru, bolestan je, ali očekivao sam da će ga osuditi. Svakako je iznenađujuća presuda da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.

No, mnogo toga je već govorilo i to što su sudije su tokom čitanja presude značajan akcent stavili na nedostatke optužnice. Sudija je rekao da optužnica nije uspela da napravi razliku između nasilja, rata i ratnih zločina, dodajući da je svaki rat nasilan, ali da zločini koji su počinjeni u ratu ne moraju uvek biti i ratni zločini.

Po mišljenju sudije, to što je Šešelj bio uključen u rat ne ga čini ratnim zločincem. Moram reći da mi je zvučalo neverovatno kako je sudija objasnio politički kontekst. Po njemu, ono što su radili hrvatski i bosanski Srbi se moglo razumeti zbog raspada Jugoslavije, jer su taj raspad želeli Hrvati i Bošnjaci. Sudija je ocenio da je tužilaštvo imalo jednostranu sliku tih događaja. Ja bih rekao da će mnogi u Srbiji biti vrlo, vrlo zadovoljni ovim elementom presude.

RSE: Da li mislite da je Tužilaštvo napravilo propust ili su sudije selektivno tumačili dokaze koje je predočila optužnica?

Lindzi: Sudija je spočitavao tužilaštvu da nije dobro uradilo posao. Rekao im je da može iznositi nove optužbe za nove zločine. Mislim da će se tužilaštvo žaliti na presudu, jer u suprotnom, nisu dobro uradili svoj posao.

RSE: Verovatno će biti žalbe. Da li je moguće da se dogodi sličan scenario kao u slučaju Jovice Stanišića i Franka Simatovića koji su u prvostepenom postupku bili oslobođeni, a potom je naloženo novo suđenje?

Lindzi: Moramo imati na umu da je Šešelj pušten iz zatvora zato što je bolestan. S obzirom da bi novo suđenje moglo potrajati godinama, teško je zamisliti da bi živ dočekao novu presudu. Možda je i to bio odlučujući faktor u svemu ovome.

RSE: Ipak, Šešelj je poprilično aktivan i mnogi sumnjaju da je smrtno bolestan. Neki smatraju da je ranije pušten iz zatvora jer je trubunal shvatio da nema dovoljno dokaza da bi ga osudili.

Lindzi: Da, to je interesantno. Bilo je dosta kritika jer je sigurno da bi u Hagu imao dobar medicinski tretman. Lekari u Srbiji nisu loši, ali u Holandiji su izuzetni i tamo je mogao zaista da dobiju odličnu medicinsku negu.

Možda su već u vreme puštanja Šešelja iz pritvora pre dve godine sudije bili svesne činjenice da nemaju čvrstu optužnicu, pa će ionako morati da kažu da nije kriv.

Možda su već u to vreme sudije bili svesne činjenice da nemaju čvrstu optužnicu, pa su ga pustili, jer će ionako morati da kažu da nije kriv. O tome niko u tom trenutku nije razmišljao, ali sada nekoliko sati nakon izricanja presude, rekao bi da je upravo to bio slučaj.

RSE: Kakve će biti posledice ove presude? Rekli ste da će mnogi u Srbiji proslaviti presudu posebno u delu oko političkih uzroka raspada Jugoslavije. Šešelj je već proglasio pobedu, najavio da će zatražiti veliku odštetu. Istovremeno, hrvatski premijer Tihomir Orešković nazvao je presudu sramotnom i porazom Haga, pravde i tužilaštva. Kako će se presuda odraziti na predstojeće izbore u Srbiji, na BiH i Hrvatsku i uopšte na proces pomirenja?

Lindzi: Da, izbori u Srbiji su za manje od mesec dana. Treba biti zabrinut jer će ovo biti biti dodatni vetar u leđa Šešelju i Srpskoj radikalnoj stranci. Na prethodnim su loše prošli i nisu ušli u parlament, a verujem da će sada preći cenzus. Mnogi su zbog toga zabrinuti, ali valja reći da je bez obzira na ovu presudu Šešelj uistinu jedna neugodna osoba, čovek koji se ne kaje ni za šta.

Bez obzira na ovu presudu, Šešelj predstavlja loše poglavlje srpske stvarnosti. Zato niko, čak i oni koji su srećni zbog delova presude, sada ne treba da je zadovoljan zbog njegovog oslobođenja. Ovo je vrlo poražavajući razvoj dogadaja za Srbiju.

On i dalje zagovara nacionalizam, mržnju i nasilje. On predstavlja jedno loše poglavlje srpske stvarnosti. Zato ne mislim da iko u Srbiji, čak da i oni koji su sretni zbog delova presude, sada mogu biti zadovoljni zbog toga što je Šešelj slobodan i što nastavlja političku kampanju. Rekao bi da je ovo vrlo poražavajući razvoj događaja za Srbiju.

Što se tiče regije, tu smo videli mnogo ogorčenja, ali ne bih rekao da će ovo biti presudno za proces pomirenja. Haški tribunal nažalost nije mnogo doprineo u procesu pomirenja. Da podsetim, bili su oslobođeni Gotovina, Orić, Haradinaj.

RSE: Momčilo Perišić…

Lindzi: Ne verujem da će to imati dugoročne političke posledice. Tenzije će proći za nekoliko dana jer su svi na Balkanu na ovaj ili onaj način nezadovoljni Haškim sudom i smatraju da uglavnom nije uspeo da ispuni ulogu u smislu doprinosa pomirenju.

RSE: Međutim, Haški tribunal je, ipak, uspeo da prikupi mnogo dokaza o zločinima što će biti značajna istorijska građa u budućnosti.

Lindzi: Apsolutno. Ima mnogo kritika na račun rada Tribunala, ali je prikupio dragocenu dokumentaciju, odnosno istorijsku arhivu. Ali, kao što sam rekao, interesantan je način na koji je protumačen istorijski kontekst u kome je rat počeo.

RSE: Da li će takav Zaključak Tribunala dodatno otežati suočavanje zvaničnog Beograda sa svojom ulogom u nedavnoj prošlosti, jer se među Srbima neguje paralelan narativ da su oni zapravo najveća žrtva proteklih ratova, da su bili izloženi međunarodnoj zaveri i da se nepravedno optužuju da su najodgovorni, a pogotovo smatraju besmislenim poređenja Srbije i nacističke Nemačke.

Lindzi: Najviše me brine da će ova presuda otežati kretanje Srbije ispravnim putem. Da ponovim, ne treba da zaboravimo ko je Vojislav Šešelj. Reč je o veoma neprijatnoj osobi, koja propoveda užasavajuću formu nasilnog nacionalizma. To svakako nije imidž kojim Srbija treba da se predstavlja u svetu.

Brine me da bi neki u Srbiji sada mogli da koriste oslobađajuću presudu Šešelju kao opravdanje projekta za koji se on zalagao uz podršku ne malog broja ljudi.

Brine me da bi neki u Srbiji sada mogli da koriste oslobađajuću presudu Šešelju kao opravdanje projekta za koji se on zalagao uz podršku ne malog broja ljudi. Naravno, nedavni ratovi u bivšoj Jugoslaviji su bili užasni i svi snose deo odgovornosti.

Mnogi srpski lideri su se grozno poneli i zato su odgovarali. To svakako ne znači da su svi Srbi krivi, ali nakon ove presude Šešelju ne treba da izgube iz vida da je počinjeno mnogo užasnih zločina u njihovo ime. Stoga je veoma važno da se presuda Haškog tribunala shvati na pravi način.

RSE: Šešelj bi sada mogao da dobije vetar u leđa i da na parlamentarnim izborima prođe bolje nego što pokazuju istraživanja javnog mnjenja. Kako će to uticati na poziciju premijera Vučića s obzirom da bi Šešelj mogao da uzme deo njegovih birača?

Lindzi: Moguće je da Aleksandar Vučić ne bude najsrećniji zbog ovakvog razvoja situacije. Najpre, Vlada Srbije je dosada mogla da ističe u Briselu da se sve parlamentarne stranke zalažu za članstvo u EU, što je pozitivna poruka koju je zvanični Beograd slao. Međutim, sa ulaskom Šešeljovih radikala u parlament ta slika će se delimično promeniti, s obzirom da se radi o veoma snažnom glasu protiv evropskih integracija Srbije.

Moguće je da naprednjaci do izbora naprave izvestan nacionalistički zaokret da bi sprečila odliv birača ka radikalima. Vučiću neće biti ugodno da ima osnaženog Šešelja u parlamentu.

Iz tih razloga je moguće zamisliti da će Srpska napredna stranka u narednih nekoliko sedmica do izbora napraviti izvestan nacionalistički zaokret da bi sprečila odliv svojih birača ka radikalima. Smatram da Vučiću neće biti ugodno da ima osnaženog Šešelja u parlamentu.

Takođe, uspon Srpske radikalne stranke može sprečiti Vučića da ostvari ubedljivu pobedu kao na prethodnim izborima, što će ga primorati da pravi koalicije. Nadajmo se da će Skupština Srbije uspeti da usvoji sve neophodne zakone na putu ka EU, ali je moguće da će politička scena u zemlji biti mnogo nacionalističkija.

RSE: Nije reč samo o Šešelju koji je protiv evropskih integracija Srbije. I koalicija Dveri i Demokratske stranke Srbije Sandre Rašković Ivić, koja je takođe protiv članstva u EU, ući će u parlament prema istraživanjima javnog mnjenja. S druge strane, to može poslužiti i kao izgovor Vučić pred evropskim zvaničnicima za neispunjavanje nekih obaveza, kao što mađarski premijer Orban koristi ekstremistički Jablok, ili je Milošević upotrebljavao Šešelja tokom 1990-ih.

Lindzi: U pravu ste. Videćemo da li će Vučić igrati na tu kartu da bi izvukao dodatne ustupke EU. Međutim, sve to može da zakomplikuje situacije.

U slučaju uspona nacionalizma u Srbiji to će uticati na politiku Vlade Hrvatske koja je takođe nacionalistička i blokira Srbiju na putu ka EU.

Ne treba zaboraviti da je Hrvatska članica EU i ako nacionalizam u Srbiji bude u usponu onda će to uticati na politiku Vlade u Zagrebu koja je takođe nacionalistička. Za razliku od prethodne Milanovićeve vlade koja je isticala da neće blokirati Srbiju na putu ka EU, hrvatski nacionalisti će to činiti naročito ako ojača nacionalizam u Beogradu.

Tome treba dodati i nepovoljne međunarodne okolnosti, naročito ako Britanija izađe iz EU, što je sve izglednija mogućnost. To bi imalo pogubne posledice i po evropske aspiracije balkanskih zemalja.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG