Dostupni linkovi

logo-print

Radnicima u pravosuđu 5 odsto povišice


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Predstavnici Ministarstva pravde na čelu sa ministrom pravde Nelom Kuburović i predstavnici Sindikata pravosuđa Srbije i Sindikata organizacija pravosudnih organa Srbije (SOPOS) pronašli su kompromisno rešenje o načinima unapređenja statusa i materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu.

Predsednica Sindikata pravosuđa Srbije Slađanka Milošević je izjavila za N1 da je došlo do kompromisa i da je sindikat prihvatio povećanje plata od pet odsto.

"Nastavljamo pregovore s Ministarstvom pravde, a cilj tih razgovora je da se budžetom za 2017. predvidi novo povećanje plata za 16.000 radnika u pravosuđu", rekla je ona.

Kako je navedeno u saopštenju Ministarstva pravde, na sastanku je formirana i zajednička radna grupa čiji je cilj izrada nacrta zakona "koji bi trebalo da na zaseban način uredi položaj zaposlenih u pravosuđu, kao i da regulisanje njihovog položaja izuzme iz Zakona o držanim službenicima i nameštenicima".

Podetimo, Sindikat pravosuđa Srbije najavio je generalni štrajk pravosudnog osoblja za utorak, 1. novembar, ukoliko im država do tada ne poveća plate i odmah ne započne isplatu zarada.

Službenici izgubili strpljenje

Slađanka Milošević kaže za Radio Slobodna Evropa da više od 15.000 službenika u sudovima, tužilaštvima i zatvorima ima samo jedan zahtev, a to je povećanje plata koje sada iznose od 25.000 do 34.000 dinara.

„I to tako, da umesto osnovice koja sada iznosi 17.100 dinara, osnovica bude minimalna garantovana zarada koja će se množiti sa koeficijentom radnog mesta, s tim što moram da napomenem da je naša osnovica, na primer, na osnovicu na koju se obračunava plata u policiji niža za 38 odsto“, naglašava Milošević.

Ona kaže da su službenici u pravosuđu potpuno izgubili strpljenje, ali i poverenje u Ministarstvo pravde, čekajući obećano povećanje plata i da nemaju nameru da još šest godina čekaju da ih nadležni „zamajavaju i obmanjuju“. Zbog toga će, prema njenim rečima, ovoga puta istrajati u svom zahtevu po cenu da pravosudni sistem bude potpuno paralisan.

„Mozak pravosuđa i nosioci poslova su sudije i tužioci, a kičma pravosuđa su pravosudni službenici. Ukoliko pravosudni službenici budu stali, odnosno ne budu pružali podršku u radu sudijama i tužiocima, biće blokiran ceo pravosudni sistem jer neće biti ni suđenja niti bilo čega“, upozorava Milošević.

To znači da će štrajk izazvati novi prekid u radu sudova i tužilaštava i novo gomilanje nerešenih sudskih predmeta, ali i da će, prema njenim rečima, tokom štrajka biti poštovan minimum procesa rada, tako da najhitniji slučajevi neće čekati ishod spora sa državom.

„Radićemo sve hitne predmete. Neće se dogoditi da zbog nas neko ostane neosnovano u pritvoru pa da mu kasnije isplaćujemo velike iznose štete, niti da neko bude pušten ukoliko postoje razlozi da on treba da ostane u pritvoru“, objašnjava naša sagovornica.

Opasnosti od posledica nove paralize rada sudova i tužilaštava, poput onih izazvanih prethodnim štrajkom službenika u pravosuđu, a potom i obustavom rada advokata, svesna je i Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, koja kaže da ima puno razumevanje za nezadovoljstvo službenika.

„Sasvim je sigurno da će se njihov štrajk nepovoljno odraziti na poslove sudija i tužilaca i da će to osetiti i građani. Međutim, mi moramo da razumemo opravdane zahteve zaposlenih u pravosuđu, koji već godinama rade na minimumu egzistencije, ispod minimalne zarade, a daleko ispod prosečne zarade u Republici Srbiji. Oni požrtvovano rade izuzetno odgovorne poslove i to sa manjkom zaposlenih“, ocenjuje Boljević.

Ona se zbog toga nada da će država u najkraćem mogućem roku iznaći rešenje za minimalne zahteve službenika u pravosuđu kako bi se izbegle teže posledice po građane, navodeći da je za to potrebna i dobra volja Ministarstva pravde.

„Nadamo se da će država, možda i pre što stupe u generalni štrajk, naći neko rešenje da im se plate povećaju jer mi govorimo o platama koje su 200 evra mesečno. Njima je zbog toga stalo do povećanja od 2.000 do 3.000 dinara! Ali tu mora da postoji i iskrena volja suprotne strane, ne samo da se pristupi razgovorima, nego da se ono što je dogovoreno i ispoštuje, a sudeći prema dosadašnjem ponašanju, deluje da nema te iskrene volje“, zaključuje Boljević.

A ima li iskrene volje za rešavanje zahteva službenika zaposlenih u pravosuđu pokušali smo da saznamo u Ministarstvu pravde, ali nam je tamo rečeno da ne žele da komentarišu najavljeni štrajk i zahteve sindikata. Dobili smo samo pisani stav Ministarstva u kome se navodi da „svako ima pravo na štrajk dokle god je on u okvirima zakona i Ustava Srbije, ali da Ministarstvo pravde smatra da je rešenje za probleme potrebno potražiti za stolom, a ne obustavom rada”.

Koliko će najavljeni štrajk usporiti sudske postupke koji su u toku ili čekaju da dođu na red zavisiće od štrajkača i od njihovog poslodavca Ministarstva pravde, kaže Slobodan Šoškić, predsednik Advokatske komore Beograda, koji smatra da je zbog ozbiljnosti mogućeg problema potrebno hitno preispitivanje svih okolnosti koje su dovele do ovakve situacije.

„To zavisi od toga koliko će štrajk da traje, u kom obimu će da se sprovodi i koliko će samim tim uticati na efikasnost suđenja, odnosno na onemogućavanje suđenja. U svakom slučaju, takav jedan štrajk, takvo upozorenje i nezadovoljstvo radnika zaposlenih u pravosuđu, nalaže ozbiljno razmatranje situacije i nalaže proveru opravdanosti navoda i zahteva štrajkača. Što se pre štrajk okonča, to će biti bolje i za pravosuđe i za same štrajkače“, poručuje Šoškić.

Podsetimo, poslednji put pravosuđe Srbije našlo se u blokadi zbog četvoromesečnog štrajka advokata, nezadovoljnih zbog zakonskih rešenja koja su regulisala poziciju notara u pravosudnom sistemu, koji je okončan jaunara 2014. godine. Posledice tog štrajka, zbog kog je došlo do visokog zaostatka u tekućim procesima, teško je sagledati.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG