Dostupni linkovi

logo-print

Lucić: Kiropraktika za kičmu regiona


Ivo Josipović i Aleksandar Vučić

Ivo Josipović i Aleksandar Vučić

Zagrebački poslovni razgovor Ive Josipovića i Aleksandra Vučića

- Pa kako ste, gospodine Vučiću? Kako se osjećate u Zagrebu?

- Hvala na pitanju, gospodine predsedniče, bolje nego kod kuće. Evo ceo dan sam ovde, a niko da me opsuje ili da vikne „Uaaaa, izdajico!“

- Zašto bi vam to netko dovikivao?

- Znate kakav je taj naš neuki i nesrećni svet... Napunili mu glavu da sam ja prodo Kosovo, a narod ko narod, poverovo.

- A vi još niste prodali Kosovo?

- Naravski da nisam.

- A gdje je zapelo?

- Kako to mislite?

- Niste se mogli dogovoriti oko cijene ili nemate čiste papire?

- Kakve papire?

- Pa oko autorskih prava. Ako vam po tom pitanju nešto zapne, slobodno se javite. Mi ovdje imamo uhodan posao. Evo izvolite vizit-kartu!

- Hvala, ali neće biti potrebe. Ja, naime, ne prodajem ništa pa tako ni Kosovo. Ja samo priznajem realnost, a to neki ljudi neće ili ne mogu da razumeju.

- Sjajno ste se dosjetili, baš sjajno.

- Čega sam se dosetio?

- Pa toga da priznate Kosovo, ali pod drugim imenom.

- Kakvim drugim imenom?
Protest Srba u Mitrovici protiv sporazuma Srbije i Kosova

Protest Srba u Mitrovici protiv sporazuma Srbije i Kosova


- Zar niste sami rekli: Realnost. Baš dobro zvuči: Republika Realnost.

- Ništa ja neću da priznam, pa ni tu vašu republiku.

- Kako mislite: moju?

- Pa vi ste je maločas izmislili.

- Nismo se razumjeli. Ja sam shvatio da ste vi, iz razumljivih razloga, smislili ime pod
kojim ćete priznati Kosovo...

- Rekao sam vam: neću da priznam Kosovo, jer to od mene niko i ne traži, a pogotovo neću da ga priznam pod tim vašim nadrealnim imenom!

- Nema razloga za ljutnju, dragi prijatelju! Ja sam samo htio biti kooperativan. Evo, ovako ćemo: ja ću zaštiti naziv Republika Realnost kao svoje intelektualno vlasništvo, a vama ću ga – kad god poželite! – rado ustupiti po najpovoljnijim uvjetima. Evo izvolite vizit-kartu!

- Ali dali ste mi već jednu...

- Neka vam se nađe. Bit će mi osobito zadovoljstvo poslovati s vama.

- Izvinite, ali ja nisam došao po tom poslu. Batalimo Kosovo, razgovarajmo o našoj zajedničkoj budućnosti i saradnji, o Srbiji i Hrvatskoj koje su kičma regiona. Nadam se da se slažemo oko toga, bez obzira na neka bolna pitanja iz prošlosti oko kojih ne moramo da se složimo.

- A zašto se ne bismo složili?! Važno je samo da se utvrdi o kakvim se bolnim pitanjima radi, je li riječ o skoliozi ili o spondilozi, pa ćemo onda vidjeti što i kako dalje s tom našom regionalnom kralježnicom...

- Nemojte da gubimo vreme na istoriju bolesti. Dogovorimo se da je ta kičma od dana današnjeg zdrava i hajde da krenemo u nove zajedničke poslove.

- Slažem se. Imate neki prijedlog?

- Pa ako smo se dogovorili da smo mi kičma regiona, šta ide uz kičmu?

- Mislite na trgovinu ortopedskim pomagalima?

- Opet vi vraćate na bolest! Ja vam, čoveče, govorim o zdravoj kičmi. A uz zdravu
kičmu ide šta? Zdrava puška! A da bi puška bila zdrava, ona ne sme da trune u magacinu, već treba šta? Da puca!

- Pa ne mislite valjda da pucamo jedni na druge...

- Ma jok! Mi ćemo da prodajemo oružje, a drugi neka pucaju! Predlažem vam, dakle, da startujemo sa vojnom saradnjom, da se dogovorimo o zajedničkom nastupu na trećim tržištima.

- Ali mi već sami dosta uspješno nastupamo...

- Nemojte meni da pričate. Ako mislite da je uspeh to što su vas uhvatili da prodajete oružje sirijskim pobunjenicima...

- Ali mi nismo prodali nikome u Siriji nego Jordanu...

- Kog će vam đavola Jordanija? Šta će vam uopšte posrednici? Ako nastupimo zajedno, eliminišemo posrednike i postižemo bolju cenu! Prodajemo direktno u Siriji!

- Ali kako kad postoji embargo?

- Postoji embargo, ali postoji i rat. A da bi se vodio rat, potrebno je oružje. Vi imate oružje, mi imamo oružje. Imaju ga i Rusi i Amerikanci, ali ne smeju direktno da ga prodaju, jer jedni druge drže za znate već šta.

- Ali ne smijemo ni mi...

- Pa ne prodajemo mi oružje zato da bi Sirijci ratovali već zato da mi ne bismo. Objasnimo lepo i NATO-u i Rusima i Kinezima i Arapima i Izraelcima i Irancima i Severnoj Koreji i Južnoj Africi i svim zainteresovanim stranama da nije nama do para od trgovine već da mi hoćemo da se rešimo našeg oružja zato što želimo da doprinesemo demilitarizaciji, trajnom miru i stabilnosti u regionu. A usput omogućujemo da rat za koji su svi skupa zainteresovani ima čime da se vodi. I niko ne može da nas optuži za pristrasnost jer pošteno prodajemo i Asadu i ovima što su protiv njega. A to možemo samo ako zajednički nastupimo.

- Ali ako naoružavamo obje strane, radimo na tome da u ratu ne bude pobjednika. To onda ne može završiti nikako osim podjelom Sirije.

- Ako dođe vreme deobe, Sirija će, prijatelju, da se podeli i bez nas. Nećemo mi da delimo Siriju već Nobelovu nagradu za mir.

- Za kakav mir?

- Za mir na Balkanu.

- Čujte, razmislit ću... A vama, za svaki slučaj, evo moja vizit-karta.
  • 16x9 Image

    Predrag Lucić

    Rođen je 1964. u Splitu, gdje i danas živi. Jedan je od osnivača i kreatora "Feral Tribunea" - glasila hrvatskih anarhista, protestanata i heretika.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG