Dostupni linkovi

logo-print

Novi kurs Beograda: Posle Kosova slede Hrvatska i BiH


Ilustracija

Ilustracija

Zamrznuti odnosi na predsedničkom nivou u regionu polako otopljavaju. Najavljeno je prisustvo predsednika Srbije Tomislava Nikolića svečanosti u Zagrebu povodom ulaska Hrvatske u Evropsku uniju 30. maja, priprema se i uzvratna poseta Sarajevu, nakon dolaska dvojice članove Predsedništva BiH Beogradu i izvinjenja za srpske zločine u 90-im godinama. Pošto su postigli sporazum sa Prištinom, nove vlasti u Beogradu hitaju da normalizuju odnose sa susedima.

Pošto su susedi dolazak na vlast u Srbiji lidera iz ratnih 90-ih propratili sa razumljivim nepoverenjem koje se pokazalo opravdano zbog prvih izjava prevashodno predsednika Srbije Tomislava Nikolića u stilu 90-ih, usledile su iz Beograda drugačije poruke koje otvaraju vrata i prema Zagrebu i prema Sarajevu. Ključni sporazum sa Prištinom je omogućio okretanje drugim susedima u regionu.

Izvestilac Evropskog parlamenta za zapadni Balkan Jelko Kacin koji nije štedeo reči pohvale na račun novih vlasti u Beogradu nakon postizanja sporazuma sa Prištinom (nazvao je premijera Ivice Dačića balkanskim Niksonom, a sam sporazum uporedio po značaju za region sa okončanjem hladnog rata) smatra da i poseta Aleksandra Vučića Zagrebu pokazuje da je nova vlast potpuno posvećena normalizaciji odnosa u regionu. Ali, pri tom ističe da je ineteres da se makne sa mesta - obostrani.

“Mislim da će ta poseta svakako relaksirati atmosferu u odnosima između Zagreba i Beograda i da će poslije odlaska g. Ivice Dačića i g. Tomislava Nikolića na svečanost povodom ulaska Hrvatske u EU 30. maja biti još bolja atmosfera koja će omogućiti da u skorije vreme dođe i do zvanične posjete”, kazao je Kacin.

Nakon što je nova vlast postigla sporazum sa Prištinom, poseta potpredsednika Vučića Zagrebu može se smatrati pripremom za najviši susret na predsedničkom nivou, kaže za RSE i Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam i nevladine organizacije Igmanska inicijativa.

“Očigledno je da napredak ide dozirano i i taj tempo određuje Zagreb, pošto je sada, na neki način u superiornijoj poziciji, jer za kratko vreme Hrvatska postaje punopravna članica EU”, kaže Popov a na vest da ima nagoveštaja da može doći do uzajamnog odustajanja od tužbi pred Međunardonim sudom pravde, Popov precizira da se odnosi između dve zemlje moraju podići na raniji nivo, da bi se moglo ući u tako složeni proces kakav je odustajanje od tužbi. Za to treba pripremiti i javnost u obe zemlje.

Dragocene poruke

Do sada se novi predsednik Srbije nije nijednom sreo sa predsednikom Hrvatske, niti je bio u poseti Sarajevu. A on je gotovo godinu dana na predsedničkom tronu.

Aleksandar Popov, kaže da ne treba zaboraviti kakvo je nasleđe, što se regiona tiče, ostavila prethodna vlast.

Ivica Dačić, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić

Ivica Dačić, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić

“Nedavno je ministar spoljnih poslova Srbije Mrkić rekao da su sada odnosi u regionu najbolji od prestanka ratova u prošloj deceniji. Međutim, to nije tačno. U poslednjih godinu dana ti odnosi su dovedeni na veoma nizak nivo, jedan od razloga je promena vladajuće garniture u Beogradu. Drugi problem je okupiranost vlasti rešavanjem problema sa Kosovom. Sada kada je apsolvirano to pitanje, sigurno da se vlast može daleko ozbiljnije posvetiti unapređenju odnosa u regionu bez balasta koji je opterećivao i bilateralne odnose sa susedima, posebno onim koji su priznali nezavisnost Kosova”, ocenjuje Popov.

U politici je, pokazuje se, srećom, sve moguće. Pa i da bivši ratnici postanu najvatreniji zagovornici pacifikacije.

“Ja bih rekao da je Srbija poptuno posvećena tim inicijativama, ali moramo sačekati da vidimo”, kaže Jelko Kacin.

I da ne bude zabune na čemu Kacin zasniva svoj optimizam kada je reč o Srbiji i regionu:

“To su poruke koje su u toj fazi širenja EU i napora da još jedna zemlja kandidat dobije datum i krene u pregovore, svakako dragocene i treba ih poštovati.”

Poneko se ipak u Srbiji, a malo više njih u susedstvu, pita da li je moguća takva promena politike, da li negde zatureni miloševićevci i šešeljevci mogu iznenada progovoriti i opet zamutiti vodu?

Pragmatičari kažu da nije bitno, kako neko reče pre neki dan u našem programu, šta ko od njih zaista misli, pod uslovom da su ta uverenja gurnuta u privatnost i da se ne reflektuju na političke i državne poteze. A izjave koje se poslednjih dana čuju od najviših srpskih zvaničnika toliko su miroljubive i konstruktivne, da bi ih potpisala većina iz one Druge Srbije. Barem ona ne previše sumnjičava. Pogotovo što nema druge ponude. Tako je i sa susedima.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG