Srbija vaga uslove za nova zaduživanja

Komentarišući to što se Srbija nije dodatno zaduživala na međunarodnom tržištu kapitala zbog krize nastale pandemijom COVI-19, ekonomista Mlađen Kovačević, član Akademije ekonomskih nauka, kaže kako pretpostavlja da „srpska vlast nije želela to dodatno zaduživanje jer i sama zna da je zemlja više dužna nego što se to javnosti predstavlja“.

Ekspert za monetarnu politiku i profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ističe da Srbija, nakon stišavanja pandemije COVID-19 ima mogućnost da se veoma povoljno zaduži na međunarodnom tržištu kapitala, kroz sektor finansiranja infrastrukturne izgradnje koju je započela i koja je uslov mnogo bržeg protoka robe i kapitala, odnosno, viših stopa privrednog rasta.

To je, smatra Đukić, bolje nego trenutno zaduživanje na bilateralnoj osnovi sa MMF-om.

Evropska komisija predložila je 22. aprila paket makrofinansijske pomoći u vidu povoljnih srednjoročnih i dugoročnih kredita, težak tri milijarde evra, namenjen za deset država partnera na granicama EU, radi pomoći kompanijama tih regiona da prevaziđu krizu izazvanu pandemijom koronavirusa. Sredstva će biti na raspolaganju tokom 12 meseci sa ciljem da se tim zemljama pomogne da pokriju trenutne, hitne potrebe za finansiranjem.

Ta finansijska pomoć kako je najavljeno iz Brisela, distribuiraće se državama koje su se obratile Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) za hitnu pomoć zbog problema likvidnosti, što je bio jedan od kriterijuma za učešće u ovom finansijskom paketu EU.

S obzirom da srpske vlasti u ovom trenutku nisu videle potrebu da se obrate MMF-u za hitnu pomoć za likvidnost, kako bi bio pokrenut Instrument hitnog finansiranja (Rapid Financial Instrument, RFI), Srbija je izuzeta iz grupe zemalja koje će dobiti makrofinansijsku pomoć iz Evropske komisije (EK), potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa iz sedišta EK.

“Službe Evropske komisije predočile su Srbiji mogućnost pomoći od MMF-a u kontekstu spremnog instrumenta za brzo finansiranje. Vlasti Srbije u ovom trenutku ne vide potrebu za spoljnom finansijskom pomoći i odlučile su da se ne obraćaju MMF-u za finansijsku podršku”, izjavio je za RSE jedan od zvaničnika pres službe EK.

Vučić ponosan

Objašnjavajući zašto je Srbija jedina od zapadnobalkanskih kandidata za članstvo EU koja nije želela da primi finansijsku podršku koju je predložila Evropska komisija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, izjavio je 23. aprila prilikom otvaranja nove bolnice u Vojnomedicinskom centru „Karaburma“ da Srbija nije tražila pomoć od EU, jer je već uzela kredite od Svetske banke i Centralne evropske banke po povoljnijim uslovima, nego što su pozajmice za koje je EU odobrila sredstva.

"Reč je o pozajmicama. Zašto da uzmemo 600 ili 700 miliona evra više, ako nam to ne treba u ovom trenutku? Već smo uzeli od Svetske banke i Centralne evropske banke po 100 miliona plus 200 miliona evra, po 0,5 odsto (kamate), to jest, po najpovoljnijim uslovima i to srednjoročno i dugoročno“, rekao je Vučić i dodao:

"Ponosan sam što nismo na listi sa Ukrajinom, Tunisom, BiH, Albanijom i, kako oni kažu, Kosovom, Severnom Makedonijom i ostalima, koji su tu pomoć tražili. Zato što … se to daje zemljama koje imaju značajne poremećaje u platno-bilansnom sistemu, a Srbija ih nema“.

Ko koliko dobija

U skladu sa procenjenim potrebama pojedinačnih država, predviđeno je da Bosna i Hercegovina (BiH) dobije 250 miliona evra, Albanija 180 miliona, Kosovo 100 miliona, Crna Gora 60 miliona, Severna Makedonija 160 miliona, Gruzija 150 miliona, Jordan 200 miliona, Moldavija 100 miliona, Tunis 600 miliona i Ukrajina 1,2 milijarde evra.

Ekonomista Mlađen Kovačević ocenjuje da je glavni razlog što je Beograd odbio pomoć činjenica da državni zvaničnici znaju da je javni dug Srbije verovatno veći od zvanične brojke, pa nisu hteli da ga povećavaju novim zaduživanjem.

Krajem januara predsednica Vlade Ana Brnabić izjavila je na konferenciji o modernizaciji sistema paušalnog oporezivanja da je javni dug Srbije pao na 48,2 odsto BDP.

Koliki je javni dug Srbije?

Kovačević kaže da je javni dug sasvim sigurno veći, a da se njegova manja vrednost dobija zbog apresijacije (precenjivanja) kursa dinara u odnosu na evro i dolar „što onda čini da BDP bude veći, a javni dug manji nego što zaista jeste“.

On podseća i na obećanje ministra finansija Siniše Malog poslednjeg dana marta prilikom predstavljanja finansijske pomoći privredi od više od pet milijardi i sto hiljada evra, da se neće dozvoliti da javni dug pređe 60 odsto BDP-a.

Kovačević smatra i da je predviđanje Međunarodnog monetarnog fonda, iznetog sredinom aprila da će BDP Srbije pasti ove godine za tri odsto zbog globalne krize izazvane pandemijom korona virusa, previše optimistična projekcija.

On ocenjuje da su potcenjeni negativni ekonomski efekti pandemije globalne ekonomske krize po Srbiju i da one mogu biti mnogo dramatičnije ukoliko ekonomska kriza u Nemačkoj i Italiji, zemljama u koje Srbija najviše izvozi, bude potrajala duže.

Finansijski paket mera

Ekspert za monetarnu politiku i profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić mišljenja je da je Srbija spremno ušla u pandemiju korona virusa zahvaljujući finansijskom paketu mera koji je Vlada donela kako bi pomogla privredi tokom krize.

„To što se obavezala da ti izdaci neće uvećati javni dug toliko da pređe granicu 60 odsto BDP-a ključni je argument da se ne traži spoljna finansijska podrška“, ocenjuje on za RSE.

Đukić smatra da trenutno na stranom finansijskom tržištu vlada politika nultih kamatnih stopa, dakle, izuzetno jeftinih kredita, pa Srbija, nakon stišavanja pandemije COVID 19 „ima mogućnost da se veoma povoljno zaduži na međunarodnom tržištu kapitala, kroz sektor finansiranja infrastrukturne izgradnje koju je započela i koja je uslov mnogo bržeg protoka robe i kapitala, odnosno, u konačnici, viših stopa privrednog rasta“.

To je, smatra Đukić, bolje nego trenutno zaduživanje na bilateralnoj osnovi sa MMF-om.

Opozicija kritikuje

Opoziciona politička stranka bivšeg gradonačelnika Beograda, Dragana Đilasa, Stranka slobode i pravde (SSP), kritikovala je 23. aprila odluku zvaničnika u Srbiji da ne zatraže finansijsku pomoć EU.

Ta stranka je navela u saopštenju i da vlasti u Srbiji ćute da se država zadužuje za nekoliko milijardi evra, i to po deset puta gorim uslovima nego što je ponudila Evropa.

"Možete misliti da ste pametni što odbijate pare EU samo da bi izbegli kontrolu, ali vam mi garantujemo da ćemo nastaviti da proveravamo kako trošite svaki dinar državnog novca, i da ćete odgovarati za svaku zloupotrebu", dodaje se u saopštenju.

Ministar finansija Srbije i funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), Siniša Mali, odbacio je istog dana kritike i ponovio da Srbiji nije potrebno zaduživanje kod EU.

On je dodao i da je Srbija u mnogo povoljnijem položaju od drugih zemalja i da joj kratkoročne pozajmice nisu potrebne.

EU stoji uz Balkan

Evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni (Gentiloni) istakao je povodom paketa pomoći da evropska solidarnost ne sme da se zaustavi na granicama Evropske unije.

“Jer u ovoj globalnoj krizi stojimo ili propadamo zajedno”, citiraju se reči Đentilonija u saopštenju Evropske komisije od 22. aprila.

On je, kako se dodaje, pozvao Evropski parlament i Evropski savet da brzo usvoje ovaj “važan paket”.

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leien (Lajen) poručila je 22. aprila sa svog Tviter naloga da Evropska unija stoji uz balkanske zemlje i svoje neposredno susedstvo.

Kako se objašnjava u saopštenju EK, ova sredstva će biti na raspolaganju tokom 12 meseci u obliku kredita po veoma povoljnim uslovima, kako bi se pomoglo ovim zemljama da pokriju svoje trenutne, hitne, potrebe za finansiranjem.

Predloženi makrofinansijski paket Evropske komisije treba da odobre Evropski Parlament i Evropski savet. Nakon usvajanja, Evropska komisija izražava spremnost da prvu ratu isplati što je pre moguće, verovatno polovinom godine, a druga rata bi mogla biti isplaćena u četvrtom tromesečju 2020. ili u prvoj polovini 2021. godine, “pod uslovom da se mere politike vezane uz nju sprovode pravovremeno”.