Dostupni linkovi

logo-print

Gotovo 60 odsto građana za smrtnu kaznu


Poslednje pogubljenje u Srbiji, streljanjem, izvršeno je 14. februara 1992, a poslednje smrtne presude izrečene su 2001.

Poslednje pogubljenje u Srbiji, streljanjem, izvršeno je 14. februara 1992, a poslednje smrtne presude izrečene su 2001.

Ovogodišnji Svetski i Evropski dan protiv smrtne kazne Srbija dočekuje sa neslavnom statistikom o rekordnoj podršci građana toj najstrožoj kazni, koja je 2002. godine zamenjena kaznom zatvora od 40 godina.

Udruženje "Srbija protiv smrtne kazne" je, naime, saopštilo da prema istraživanju javnog mnjenja koje je sproveo Ipsos stratedžik marketing, smrtnu kaznu podržava čak 58 odsto ispitanika.

"To govori o masovnoj frustraciji ljudi i o nedostatku demokratije. Dakle siromaštvo, beda, nesigurnost i nedostatak poverenja u vlast. To su potpuno jasni znaci i o tome nema šta da se govori", rekla nam je antropološkinja Svetlana Slapšak, jedna od onih koji su još davnih osamdesetih godina ustali protiv smrtne kazne u tadašnjoj Jugoslaviji.

Svetlana Slapšak

Svetlana Slapšak


"Jedna od posledica takvog stanja, odnosno izvođenja smrtne kazne kada bi se izvela, je takozvana brutalizacija, odnosno masovno psihološko stanje u kome se zločini povećavanju umesto da se smanjuju. Dakle, kada se smrtna kazna zaista jednom desi, stvari se naknadno pogoršavaju zbog te smrtne kazne", pojašnjava Svetlana Slapšak.

Smrtnu kaznu je 2015. godine podržavalo 51 odsto građana Srbije, dok je 2014. ta podrška bila 54 procenta. Pitanje ponovnog uvođenja smrtne kazne u javnosti Srbije je ponovo otvoreno ovog leta, nakon ubistva trogodišnje devojčice u okolini Zaječara. Tada je pokrenuta i internet peticija koju je do sada potpisalo više od 17.000 ljudi.

Podsetimo da se o uvođenju smrtne kazne govorilo i pre dve godine, posle svirepog ubistva petnaestogodišnje Tijane Jurić, za šta je osuđen Dragan Đurić iz beogradskog predgrađa Surčin. Tada je atmosferu podgrejao i ministar policije, Nebojša Stefanović.

Nebojša Stefanović

Nebojša Stefanović


"Moram da vam kažem lični sud i osećaj, da mislim da zbog ovakvog dela da mi je nekada žao što je Srbija ukinula smrtnu kaznu. Možda naše društvo nije bilo spremno za prihvatanje svih pravnih tekovina EU poput ukidanja smrtne kazne", rekao je Stefanović 7. avgusta 2014. godine, nakon hapšenja Dragana Đurića.

Svetlana Slapšak ističe da pojedinačni, brutalni zločini ne mogu biti argument.

"Svako misli da može i da sme da razgovara o smrtnoj kazni već zato što zna za neki užasan slučaj. Užasnih slučajeva će uvek biti, a ako se uvede smrtna kazna, biće ih još više. Jedna od posrednih posledica smrtne kazne je bezvlađe – još gora situacija u kojoj materijalno stanje građana neće biti popravljeno, a osećanje osvete će samo značiti da će se svi osećati još mnogo gore i nesigurnije", kaže Slapšak.

Nedostatak građanskog vaspitanja

Sve to, ukazuje Slapšak, posledica je toga što "većina građana nema građansko vaspitanje, što nema demokratsko vaspitanje i što ne veruje u institucije i ne razume ih, dolazi u situaciju u kojoj besna većina treba da odlučuje".

Inače, rezultati ovogodišnjeg istraživanja pokazuju da je svaki treći ispitanik "odlučno za" smrtnu kaznu, a da je nešto manje od toga "više za nego protiv". "Odlučno protiv" je tek 11 odsto, dok je "više protiv nego za" - 13 odsto. Osamnaest procenata je neodlučno.

Naša sagovrnica, Svetlana Slapšak, koja je bila jedna od članica "Udruženja za širenje znanja o smrtnoj kazni", podseća da je u pojedinim državama, pre svih novijim članicama EU, bilo pokušaja otvaranja pitanja o ponovnom uvođenju smrtne kazne, ali da je Evropska zajednica po tom pitanju jasna.

"Smrtna kazna je izvan toga i o njoj se više ne sme glasati kada se jednom ukine.To je tvrdo pravilo Evropske zajendice", napominje Slapšak.

U tom svetlu, ima poruku i za Srbiju: "Ako Srbija hoće u Evropu, ne sme apsolutno nikako da prihvati smrtnu kaznu".

Smrtna kazna je u Srbiji primenjivana od 1804. do 2002. godine, kada je ukinuta zakonom. Poslednje pogubljenje, streljanjem, izvršeno je 14. februara 1992, a poslednje smrtne presude izrečene su 2001. godine. U bazi podataka udruženja "Srbija protiv smrtne kazne" postoje informacije o više od 7.000 osoba koje su osuđene na smrt u Srbiji i Jugoslaviji.

Smrtne kazne se trenutno izvršavaju u 58 zemalja sveta. Sve države u Evropi, osim Belorusije, su ukinule smrtnu kaznu. U Rusiji je na snazi moratorijum na pogubljenja, te je poslednja smrtna kazna izvršena 1996. godine.

Međunarodni dan protiv smrtne kazne obeležava se svakog 10. oktobra.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG