Dostupni linkovi

logo-print

'Marka žvaka', nenašminkane priče o 'malom čoveku'


Ako vas na ulicama Beograda zaustavi reporter sa pitanjem "Šta ste sanjali prošle noći?", izvesno je da ste naišli na Dušana Čavića i Dušana Šaponju, novinare emisije "Marka žvaka". U prilozima koji traju od dva minuta naviše, ovi momci beleže događaje, fenomene i priče ljudi iz Srbije i sa ex-Yu prostora. U formi kratkih video reportaža, koje objavljuju na sajtu YouTube, ovaj dvojac se bavi brojnim temama, u rasponu od svakodnevice ljudi koji žive na margini društva, preko putopisa sa živopisnih narodnih fešti, do zaštite javnih prostora i zelenih površina.

Zajednički imenitelj njihovog rada – koji u različitim formama traje više od 15 godina – je život "malog čoveka". Autori ove jedinstvene internet emisije dobitnici su nagrade za životno delo na nedavno završenom Mikro festivalu amaterskog filma.

"Generalno, trudimo se da snimamo priče koje bismo i mi sami voleli da gledamo", kaže Dušan Šaponja.

"Mali čovek" u raljama društva

U emisijama koje prave ova dva momka saznaćete za borbu stanovnika jedne beogradske opštine da sačuvaju izvor pijaće vode i videti kako izgleda jedan radni dan prodavaca na ilegalnom buvljaku u Novom Beogradu.

Takve priče retko se pojavljuju u mainstream medijima koji su potpuno zaboravili na "malog čoveka", smatra Dušan Čavić.

"U medijima fluktuiše sto ljudi koje vi novinari intervjuišete za mišljenje kad se nešto desi. To su, uglavnom, političari i analitičari. Zašto ne čujemo neku ženu koja radi u kiosku? Ona je ta koja ima kontakt s narodom, koja vidi koliko je ljudi nasmejano, namrgođeno... Ona sagledava stanje. Daj da vidim kako ljudi oko mene žive, da li su nasmejani na ulici i šta će biti s mojim detetom kad završi školu, hoće li imati posla ili ne", priča Čavić.

Autori "Marka žvake" kažu da svoje priče prikazuju bez ulepšavanja.

"Nekad je to ogoljeno i 'heavy', možda je i to razlog što televizije ne žele da emituju takve priče, jer projektuje se uglavnom ta neka 'lepa' strana stvarnosti", smatra Šaponja.

U prilozima Šaponje i Čavića može se jasno videti odnos koji institucije imaju prema građanima, a naročito prema ugroženim kategorijama. Dovoljno je, recimo, pogledati prilog o penzionerkama koje komunalna policija rasteruje i kažnjava, jer u centru Beograda heklaju i prodaju svoje radove, čime zarađuju novac za preživljavanje.

"Društvo ne prepoznaje 'malog čoveka', naprotiv, na njemu se iživljava. Takvim sudbinama se bavimo zato što nam je stalo da društvo bude po meri svakog čoveka i da zakon bude isti za sve", objašnjava Dušan Čavić.

Važan sadržaj, a ne dužina video klipa

Dvojica Dušana uplovili su u reporterske vode tokom devedesetih na Radiju B92. Početkom dvehiljaditih na istoimenoj televiziji pravili su emisiju "Ciklotron", koji je preteča današnje "Marka žvake". Gledaoci se i danas sećaju kultnih epizoda o životu beogradskih beskućnika i "pipačima hleba" u supermarketu.

Teme pronalaze sami, ali im u poslednje vreme sve više pomažu i fanovi.

"U doba interneta komunikacija sa ljudima koji prate to što radimo je intenzivnija u tom smislu da predlažu šta misle da bi bila super priča da je mi obradimo iz svog ugla", priča Dušan Šaponja.

Iako su sa klasične televizije zakoračili u svet veb TV-a, u kojem važe nešto drugačija pravila, ne trude se da ih u svakoj prilici poštuju. Iskustvo ih je naučilo da snimak ne mora biti kraći od tri minuta da bi imao dobru gledanost.

"Na primer, snimili smo jednog taksistu u Beogradu, koji samo pušta džez u kolima. Čovek se iselio van grada i ima super životnu filozofiju. Napravili smo prvi klip od tri minuta, a onda smo ostavili varijantu od 27 minuta. Na kraju, 20.000 pregleda više ima duža varijanta od kraće. Čini se da nema pravila i da ljudima nije bitno da li je snimak kratak ili dug, već da ima sadržaj", kaže Čavić.

Tokom 15-godišnje karijere, Šaponja i Čavić osvojili su deset nagrada na različitim festivalima. Najnovije priznanje za životno delo dobili su nedavno na Mikro festivalu amaterskog filma. Žiri koji ih je nagradio činili su režiseri Miloš Tomić, Milutin Petrović i Miloš Gojković.

"Obično te za životno delo podržavaju samo najbliži, i u dobru i u zlu. Ja nekako doživljavam ovo kao nagradu za to što postojimo", kaže Dušan Čavić, a Dušan Šaponja kroz smeh dodaje: "Konsultovali smo se sa žirijem koji nam je dodelio nagradu, da li i dalje da snimamo? Rekli su nam da možemo, tako da mi nastavljamo."

"Mali čovek", dakle, ima razloga za radost. I dalje će imati emisiju koja se na duhovit i zabavan način bavi njegovim životom.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG