Dostupni linkovi

logo-print

U Srbiji vrbovanje, prevoz i eksploatacija žrtava trgovine ljudima


Detalj sa susreta lokalnih centara za borbu protiv trgovine ljudima, 5. novembar 2013.

Detalj sa susreta lokalnih centara za borbu protiv trgovine ljudima, 5. novembar 2013.

Za prvih devet meseci ove godine u Srbiji je identifikovano 65 žrtava trgovine ljudima, dok ih je u 2012. bilo ukupno 78, govore podaci vladinog Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Do pre desetak godina Srbija je bila uglavnom tranzitna teritorija ali se danas ovaj vid kriminala mahom odvija u zemlji.

Kao i drugde u svetu, u trgovini ljudima u Srbiji najčešće su seksualna i radna eksploatacija, kao i prinuda na prosjačenje i vršenje krivičnih dela. Glavni razlog za ovu vrstu kriminala je siromaštvo potencijalnih žrtava.

Mitar Đurašković, iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, rekao je za RSE da je poslednjih godina Srbija od teritorije preko koje su žrtve transportovane na zapad postala zemlja unutrašnje trgovine ljudima.
Mitar Đurašković

Mitar Đurašković


“To znači da se sve faze trgovine ljudima odvijaju na teritoriji Srbije. Vrbovanje, prevoz i eksploatacija. Najveći broj izvršilaca i žrtava su srpski državljani. I sada govorimo o novom fenomenu, da se praktično oni koji žele da eksploatišu ljude obraćaju svojim najbližima u okruženju. U komšiluku, to su vrlo često osobe koje su im poznate, a na žalost i roditelji eksploatišu svoju decu. Imali smo slučajeve gde su majke i očevi prodavali decu ili ih koristili za prosjačenje.”

Zbog tog problema u poslednjih godinu dana u sedam gradova Srbije, uz asistenciju nevladinih organizacija, organizovane su lokalne mreže za prevenciju i zaštitu ugroženih.

Marijana Savić, iz NVO Atina, kaže za RSE da je na taj način pružena pomoć za 43 žrtve trgovine ljudima.

“Imali smo tridesetak preventivnih akcija koje su uglavnom bile usmerene na mlade ljude jer su oni najčešće žrtve trgovine ljudima. Najosetljivije grupe su najsiromašniji, diskriminisani i oni koji su već bili izloženi nasilju u porodici. Mi pružamo i pravnu, psihološku i medicinsku pomoć žrtvama. Dosadašnja iskustva pokazala su da je za pomoć jednoj osobi koja je bila žrtva trgovine ljudima potrebno da se sastavi mreža podrške koja broji petnaest profesionalaca iz različitih institucija.”

Adekvatna kaznena politika

Centri za pomoć žrtvama trgovine ljudima, u partnerstvu nevladinog sektora, državnih institucija i lokalnih vlasti, pokrenuti su u Nišu, Vranju, Kragujevcu, Kraljevu, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici i Subotici, a takvi projekti planiraju se u još 10 gradova Srbije.

Bojana Veličkov

Bojana Veličkov

Bojana Veličkov, zamenica gradonačelnika Vranja, grada iz kog potiče veliki broj žrtava, rekla je za RSE da se radi na podizanju svesti građana i da je opasnost takva da svako može postati žrtva trgovine ljudima.

“Jedna grupa građevinara iz našeg grada uputila se u Čečeniju na privremeni rad ali je po dolasku na gradilište upala u mrežu radne eksploatacije. Praktično su bili u robovlasničkom odnosu. Oduzeti su im pasoši, bili su prisiljeni da rade, nisu imali gde da spavaju, nisu imali šta da jedu… Uz pomoć naše države oni su uspeli da se vrate u Srbiju ali se sve to odrazilo na njihovo zdravlje. Jedan od njih je umro, oboleo od raka, dok još jedan od tih radnika takođe ima rak.”

MUP Srbije tokom ove godine podneo je 18 krivičnih prijava zbog slučajeva trgovine ljudima u kojima je otkriveno 30 žrtava. Za trgovinu ljudima u Srbiji je zaprećena kazna od tri do 12 godina zatvora. Kriminalci koji u taj lanac uvuku maloletnu osobu rizikuju pet godina zatvora, a ako je trgovinu ljudima učinila organizovana grupa kazna je deset godina i ne može se ublažavati.

Mitar Đurašković kaže da su borci protiv trgovine ljudima, u odnosu na raniji period kada su često izricane uslovne ili male osude, zadovoljni kaznenom politikom.

“Videćemo da i te kazne pooštrimo u nekim narednim promenama zakona. Da naši sudovi izriču kazne koje su po 15 ili 20 godina zatvora. Pa možda, kao što sada razmišljaju u britanskom parlamentu, da za trgovinu ljudima budu doživotne kazne zatvora. Jer taj zločin, upravo da bi se sprečio i da bi se preventivno delovalo, zahteva adekvatnu kaznenu politiku.”

Godišnje se u Srbiji otkrije između 80 i 110 novoidentifikovanih žrtava trgovine ljudima, od čega je 40 odsto dece.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG