Dostupni linkovi

logo-print

Vučić primio k znanju stav EU, ali nema sankcija Rusiji


Predsednik Vlade Srbije: Primio k znanju te primedbe

Predsednik Vlade Srbije: Primio k znanju te primedbe

U dokumentu o prioritetima evropske spoljne i bezbednosne politike u ovoj i narednoj godini region Zapadnog Balkana zaista nije u vrhu briselske liste, ali, bez obzira na to, iznesena su konkretna očekivanja od svake zemlje. U slučaju Srbije to je, pre svega, vladavina prava i postepena spoljnopolitička harmonizacija sa Evropskom unijom (EU). Na srpskog premijera Aleksandra Vučića, sudeći prema njegovoj reakciji, briselski dokument nije ostavio bogzna kakav utisak.

U izveštaju Federike Mogerini, predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, o prioritetima EU kad je reč o Srbiji, koji su evropski ministri spoljnih poslova podržali u Luksemburgu, EU ohrabruje Srbiju da intenzivira sprovođenje reformi u ključnim oblastima kao što su pravosuđe, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, sloboda izražavanja i medija, a očekuje i dalju normalizaciju odnosa sa Prištinom i usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Na upit novinara da to prokomentariše, Aleksandar Vučić je lakonski, i sa dozom sarkazma, odgovorio "da je primio k znanju".

"Kako su ono oni rekli kada sam ja govorio o 'Trepči' – 'da su primili k znanju'? Primio k znanju te primedbe", rekao je premijer Srbije.

Ministarka zadužena za evrointegracije Jadranka Joksimović ocenila je za Radio-televiziju Srbije (RTS) da u Izveštaju o napretku Srbije u evrointegraciji očekuje potvrdu da Srbija dobro sprovodi ekonomske reforme, ali i zamerke o napretku u oblasti vladavine prava i oko usaglašavanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom.

Joksimović ističe da je Srbija na dobrom putu iako nije sve usklađeno, "a da je sve već usklađeno mi bismo verovatvo bili članica EU".

EU ohrabruje Srbiju da intenzivira sprovođenje reformi: Izveštaj Federike Mogerini

EU ohrabruje Srbiju da intenzivira sprovođenje reformi: Izveštaj Federike Mogerini


Usledio je, međutim, i ko zna koliko puta ponovljeni zavet predsednika države Tomislava Nikolića da Srbija, bez obzira na pritiske, nikad neće uvesti sankcije Rusiji, bez koje, kako je rekao, Srbija ne bi mogla da "u punoj meri ostvari svoje državne interese", pre svega očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, posebno pred medjunarodnim institucijama.

A agilni ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin izjavio je da će ulaskom Srbije u EU bilateralne poslovne veze Srbije i Rusije pretrpeti značajne promene.

Čepurin je pozvao na početak dijaloga o smanjenju negativnih posledica evropskih integracija Beograda za Rusiju i Srbiju i rekao da će se promene odraziti, pre svega, na režim slobodne trgovine.

Zapadni Balkan je, sudeći prema prioritetima zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, veoma nisko na agendi, primećuje Jelica Minić, predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.

Minić navodi da EU od Aleksandra Vučića, nakon što je dobio podršku na aprilskim izborima, očekuje da intenzivira reforme u ključnim oblastima, kao što su vladavina zakona, susedska politika, dijalog sa Kosovom.

"Tek na kraju u jednoj rečenici pominje se da će Evropske unija i dalje pozivati Srbiju da se vezuje za spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije. Očigledno je glavni fokus stavljen na pregovore koji se vode sa Kosovom, uz pomoć Evropske službe za spoljne poslove i bezbednosna pitanja", kaže Jelica Minić.

Očigledno je glavni fokus stavljen na pregovore koji se vode sa Kosovom: Jelica Minić

Očigledno je glavni fokus stavljen na pregovore koji se vode sa Kosovom: Jelica Minić


Uprkos čestom isticanju šefa srpske diplomatije da će se Srbija potpuno spoljnopolitički usaglasiti sa Evropskom unijom tek kada postane njena članica, može li se očekivati da će Brisel češće slati zahteve Beogradu da uskladi svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom, uključujući i poziciju prema Rusiji?

"Približavanje evropskoj spoljnoj i bezbednosnoj politici ne podrazumeva samo odnos Srbije prema Rusiji, mada, naravno, to jeste najvažnije pitanje. Evropska unija će uvek taj poziv ponavljati – da Srbija mora da se postupno približava stavovima Unije u domenu spoljne i bezbednosne politike", konstatuje Minić.

Jelica Minić ocenjuje da je "fino podešavanje u oblasti spoljne politike neminovno i poželjno", ali da još određeni manevarski prostor tu postoji.

"Otuda izjave ministra spoljnih poslova Srbije upućene, pre svega, domaćoj publici. Međutim, ukoliko se otvori još jedna serija novih pregovaračkih poglavlja, to dalje Srbiju učvršćuje na evropskom putu, što onda daje i argumente Evropskoj uniji da, možda, ispostavlja Srbiji i neke dodatne zahteve", reči su Jelice Minić.

Pritisak sa obe strane

Evropska unija je u prvoj godini sankcija Rusiji zbog tradicionalnih srpsko-ruskih odnosa pokazivala izvesno razumevanje za odbijanje Srbije da uvede sankcije Rusiji, ali, iako ne postoji zakonska obaveza Srbije da se spoljnopolitički usaglasi sa Evropskom unijom, ne treba očekivati da će se takvo razumevanje za srpsku poziciju nastaviti, ocenjuje za RSE Paul Ivan, stručnjak za Zapadni Balkan iz briselskog Centra za evropsku politiku.

"Kako vreme prolazi, a napetosti između Zapada i Rusije ne da se ne smanjuju nego konstantno rastu, to srpsku poziciju prema Rusiji čini vidljivijom, upadljivijom i, definitivno, sve težom. Ja bih rekao da će to povećavati i pritisak Evropske unije na Srbiju, naprosto zato što suština EU nije samo i nije ni, pre svega, njena pravna tekovina, njeno zakonodavstvo, već set političkih vrednosti i poštovanje normi međunarodnog prava", precizira Ivan.

Paul Ivan: Napetosti između Zapada i Rusije srpsku poziciju prema Rusiji čini vidljivijom i sve težom

Paul Ivan: Napetosti između Zapada i Rusije srpsku poziciju prema Rusiji čini vidljivijom i sve težom


Međutim, naglašava Paul Ivan, ako se na Srbiju bude gledalo kao na zemlju-kandidata koja to ne poštuje, onda se zaista stvara problem.

"Stvara se problem između diskursa Srbije, njene ambicije da se učlani u Evropsku uniju i njenog nepristanja da se usaglasi sa koracima Evropske unije. Neke među 28 članica Evropske unije koje i sada imaju oštriji kurs prema politici Kremlja za nekoliko godina mogle bi se zapitati kakav vrednosni stav izražava i koliko smisla ima primiti u redove Unije zemlju koja ima tako bliske odnose sa Rusijom", zaključuje Paul Ivan.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG