Dostupni linkovi

logo-print

Sjeverin posle 24 godine: Zajednička budućnost mora se graditi na istini


"Ko će meni da nadoknadi moje detinjstvo, koje sam rastao bez oca", poručio je Omer Hodžić sa godišnjice obeležavanja zločina.

"Ko će meni da nadoknadi moje detinjstvo, koje sam rastao bez oca", poručio je Omer Hodžić sa godišnjice obeležavanja zločina.

U subotu se navršilo 24 godine od otmice i ubistva 16 građana bošnjačke nacionalnosti, državljana SR Jugoslavije, iz mesta Sjeverin kod Priboja, koje su izveli pripadnici paravojne formacije "Osvetnici", kojom je komandovao Milan Lukić za vreme rata u Bosni i Hercegovini. Do sada su pronađeni samo posmrtni ostaci Medredina Hodžića.

Porodice ubijenih, predstavnici Islamske zajednice u Srbiji, nevladinih organizacija i lokalne vlasti u subotu su u Sjeverinu položili cveće na spomen-obeležje ubijenim meštanima Sjeverina.

"Ono što sve nas porodice otetih boli jeste i ćutnja i dugogodišnje iščekivanje pravde", kaže Omer Hodžić kome je ubijen otac Medo.

"Ko će meni da nadoknadi moje detinjstvo, koje sam rastao bez oca. Oni koji su imali svoje najmilije i koji su stradali u ovoj otmici polako nestaju, kao što je slučaj sa mojim dedom i nanom Mehmedom i Zahidom, već su stari i iznemogli Ramiz Ćatović i njegova supruga Safija, kome su ubijena dva sina, nijedan nije bio oženjen. Bilo je u tom autobusu još mladića koji iza sebe nisu ostavili nikoga i da nije ovog spomen-obeležja, i da nije nas članova porodica koje godišnjice obeležavamo, ko zna da li bi ih se iko sjetio i spomenuo", rekao je Hodžić.

Dugogodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još nije okončana a institucije Srbije uporno odbijaju da porodicama ubijenih građana Srbije pruže obeštećenje, podršku.

Predsednik Bošnjačke kulturne zajednice i direktor Instituta za istraživanje genocida i zločina Admir Muratović mišljenja je da je došlo do nekih promena, da postoji želja da se ide u pravcu da Srbija doživljava ove građane kao svoje građane, ali i da je puno onih koji vuku nazad.

"I očigledno je da im istina smeta. Osnovna poruka ovog obilježavanja 24. godišnjice jeste da je istina potrebna svima. Ako ne možemo da dođemo do nečega drugog, za šta nam kažu, pa ne znamo gdje, pa teško je, do istine možemo. Ona je sasvim jasna. Zna se ko je naredio, zna se ko je sve organizirao. I dobro je i za Bošnjake i za Srbe da se utvrdi istina, jer mi moramo praviti zajedničku budućnost a ona se mora praviti na istini", poručio je Muratović.

Očigledno je da nekima istina smeta: Admir Muratović

Očigledno je da nekima istina smeta: Admir Muratović


Predsednik Skupštine opštine Priboj Boris Mrdović je u Sjeverinu rekao da se svake godine "podsećamo 22. oktobra na bezumlje, na zlo, na sramotu i kukavički čin loših izdanaka jednog naroda, koji su načinili zločin civilima, nevinim ljudima koji su u sebi nosili dašak nevinosti i poštenja i vere u svoju državu. Svakog 22. oktobra podsetimo se da je teško biti čovek. U ime opštine Priboj i u svoje lično ime poklanjam se senima nevino preminulih".

On je rekao da je Priboj opština posebnosti, multietničnosti, multikulturalnosti, mesto u kome je dosta mešovitih brakova, kumstava.

"I ovu posebnost i ovaj duh ne damo da nam iko ukrade", poručio je Mrdović.

Porodice ubijenih Sjeverinaca tužili su Republiku Srbiju tražeći obeštećenje za ubistvo svojih najbližih, zbog njene podrške Vojsci Republike Srpske, kao i zbog njene odgovornosti za nesprečavanje ovog zločina i obaveze da zaštiti građane pograničnog područja u vreme trajanja oružanog sukoba u susednoj Bosni i Hercegovini. Tužba je odbijena i postupak se nalazi pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Pravni analitičar Fonda za humanitarno pravo Relja Radosavljević pojašnjava da porodice ubijenih još nemaju ni status civilnih žrtava rata jer prema dosadašnjem tumačenju Zakona o zaštiti civilnih žrtva rata, rat se nije vodio na teritoriji Srbije, a žrtve su otete na teritoriji BiH u mestu Mioče.

Ovakvo dosadašnje tumačenje nemazakonsku osnovu, kaže Radosavljević, pa je načinjen izvestan pomak.

"Nedavno je Ustavni sud pokazao da stoji na ovakom stanovištu, u jednom od predmeta srodnika žrtava Sjeverinaca, i naložio je Upravnom sudu, da ponovo odluči o tom predmetu. Mi se nadamo da ovo ukazuje na moguću promenu dosadašnjeg tumačenja, i da će konačno bar u tom delu, članovi porodice moći da ostvare mesečno novčano primanje", kaže Radosavljević.

Porodice ubijenih, predstavnici Islamske zajednice u Srbiji, nevladinih organizacija i lokalne vlasti Priboja u subotu su u Sjeverinu položili cveće na spomen-obeležje ubijenim meštanima Sjeverina. Po povratku iz Sjeverina na mestu otmice kod kafane "Amfora" u Mioču spustili su cveće u reku Lim.

Porodice ubijenih spustili su cveće u Lim

Porodice ubijenih spustili su cveće u Lim


Mirovnom akcijom "Nikada nećemo zaboraviti zločin u Sjeverinu", nevladina organizacija "Žene u crnom" danas je u centru Beograda obeležila 24. godišnjicu od zločina u Sjeverinu.

Članovi NVO su u Knez Mihailovoj postavili crne transparente na kojima su belim slovima bila ispisana imena žrtava: Mehmed Šebo, Medredin Hodžić, Zafer Hadžić, Medo Hodžić, Ramiz Begović, Derviš Softić, Mithad Softić, Mujo Alihodžić, Alija Mandal, Sead Pecikoza, Mustafa Bajramović, Hajrudin Sajtarević, Esad Džihić, Idriz Gibović, Ramahudin Ćatović i Mevlida Koldžić.

(RSE/Fotogalerija: Vesna Anđić)

Predstavnik ove nevladine organizacije Miloš Urošević rekao je da su​ "Žene u crnom" danas ovde da podsete na sjeverinski zločin, i ukažu "na jedan u nizu zločina počinjenih u naše ime".

"Želimo da podsetimo da su za ovaj zločin osuđena samo četiri lica - dvojica u odsustvu, a dvojica na zatvorske kazne, kao i na propust Haškog tribunala koji je zaboravio da u optužnice za Milana i Sredoja Lukića uvrsti otmice u Sjeverinu i Štrpcima. Želimo da podsetimo da je Srbija donela Zakon o civilnim žrtvama rata, koji je diskriminatorski zato što sjeverinske žrtve nemaju status civilnih žrtava rata pod izgovorom da se zločin nije desio na teritoriji Srbije, odnosno da Srbija nije bila u ratu", rekao je Urošević.

Zaštitnik građana: Brutalan zločin opominje

Istovremeno, zaštitnik građana Saša Janković izjavio je danas da otmica i ubistvo 16 građana bošnjačke nacionalnosti iz Sjeverina kod Priboja predstavlja zločin koji stalno opominje na brutalne međunacionalne sukobe na tlu bivše Jugoslavije.

Janković je u saopštenju povodom godišnjice tog zločina upozorio da "agonija koje su doživele porodice žrtava nije završena" jer one i 24 godine nakon otmice i ubistva, tragaju za posmrtnim ostacima svojih najbližih.

"Ustav, zakoni i državni organi Srbije danas štite sve građane i strance na teritoriji Srbije, bez obzira na etničku pripadnost, verska ili politička uverenja. Reč je o temeljnim vrednostima sloboda o kojima treba da vode računa ne samo organi javne vlasti, nego i građani, i društvo u celini", ukazao je zaštitnik građana.

Agonija koje su doživele porodice žrtava nije završena: Saša Janković

Agonija koje su doživele porodice žrtava nije završena: Saša Janković


Pripadnici srpske paravojne formacije "Osvetnici" kojom je komandovao Milan Lukić, pre 24 godina iz "Raketinog" autobusa, koji je saobraćao na relaciji Priboj–Pljevlja, u mestu Mioče (BiH), izveli su građane bošnjačke nacionalnosti, 16 muškaraca i jednu ženu i vojnim kamionom ih odvezli u Višegrad, gde su ubijeni. Ovi meštani iz Sjeverina krenuli su u Priboj na posao preko teritorije Bosne i Hercegovine jer je to bio jedini put da se dođe u Priboja.

Za ovaj zločin, Okružni sud u Beogradu osudio je na po 20 godina zatvora Milana Lukića i Olivera Krsmanovića (obojicu u odsustvu), a Dragutina Dragićevića i Đorđa Ševića na po 15 godina zatvora. Lukić je, u Haškom tribunalu osuđen na doživotnu kaznu zatvora za zločin u Višegradu.

  • 16x9 Image

    Danica Gudurić

    Novinarstvom počela da se bavi slučajno, u RTB Boru i ostala verna novinarskoj profesiji više od dve decenije. Od 2003. godine dopisnica RSE. Dobitnica više nagrada za reportažu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG