Dostupni linkovi

logo-print

Saplitanje komšija: Slovenija Hrvatsku, Hrvatska Srbiju...


Zastava Srbije i Hrvatske, ilustrativna fotografija

Zastava Srbije i Hrvatske, ilustrativna fotografija

Ovih dana u Briselu se nastavljaju važni razgovori o Akcionom planu Srbije u vezi sa otvaranjem poglavlja 23 i 24 o vladavini prava. Srbija očekuje da Hrvatska promeni svoj stav o uslovljavanju nastavka evropskog puta Srbije, dok ne isponi neke uslove, a to su: poštovanje manjinska prava, saradnja sa Hagom i ukidanje nadležnosti za procesuiranje ratnih zločina na području bivše Jugoslavije.

Hoće li dva suseda naći zajednički jezik, kako bi Srbija u junu otvorila poglavlja za koja je dobila zeleno svetlu ostalih 27 članica EU?

Šefica Pregovaračkog tima Srbije sa EU, Tanja Miščević, izjavila je za Radio-televiziju Srbije (RTS) da je moguće da Hrvatska promeni svoj stav, da joj se čini da i Zagreb počinje da shvata da su to bilateralna pitanja i da ih, na taj način, treba i razmatrati a ne u pregovaračkom procesu.

Miščević kaže da je Srbija na neka od njih već odgovorila kroz akcione planove u koje su unete ideje o tome kako sporove prevazići.

"Kako ja razumem, oni ta pitanja postavljaju kao uslov bez kojih se poglavlja neće moći da zatvore", navodi Tanja Miščević.

I Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, smatra da već ima znakova da će Zagreb tražiti da se sporna pitanja reše do zatvaranja poglavlja, dakle, da neće sprečavati otvaranje poglavlja u junu ove godine.-.

"Ono što je evidentno je da postoji u EU politička volja za otvaranje poglavlja 23 i 24", konstatuje Joksimović.

Miro Kovač

Miro Kovač

Ministar inostranih poslova Hrvatske, Miro Kovač, nedavno je izjavio da Hrvatska ne preti Srbiji, već da želi, kao članica EU, samo da pomogne, rekao je Kovač u intervjuu bečkom dnevniku "Die Presse".

Zagrebački profesor, Branko Caratan, procenjuje da nova hrvatska vlada neće popuštati, kad je reč o univerzalnoj nadležnosti za suđenje ratnim zločincima i principa reciprociteta.

"Srpska Vlada je imala jako dobre odnose sa današnjom vladajućom strankom prije hrvatskih izbora i očekivala je naivno da će nova hrvatska Vlada biti benevolentnija od prošle. To je kriva procjena, ali ipak vjerujem da neće biti većih komplikacija", kaže Caratan za RSE.

Zakon o ratnim zločinima Srbije u kojoj se nalazi, za Hrvatsku sporna odredba o univerzalnoj nadležnosti, donet 2003. godine, kreiran je uz saradnju i direktno učešće i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Haškog tribunala, kaže Ivan Jovanović, ekspert za međunarodno krivično pravo.

Takva odredba se, pritom, nalazi u zakonodavstvima mnogih zemalja, ali Srbija bi mogla, kaže Jovanović, da napravi ustupak Hrvatskoj – da ukine tu odredbu Zakona o ratnim zločinima, ili da je izmeni zarad dobrosusedskih odnosa.

Ivan Jovanović

Ivan Jovanović

"Srbija može propisati ograničenja koji ima hrvatski zakon, a to je da nema suđenja i podizanja optužnica u odsustvu, te eksplicitno reći da će se prioritet dati zemlji čiji je okrivljeni državljanin. Jednostavno, ublažiti percepciju koju imaju države regiona o toj odredbi", sugeriše Jovanović koji je svojevremeno vodio sektor ratnih zločina u OEBS-u.

Položaj manjina

Drugi kompleks pitanja koje Zagreb smatra spornim je položaj manjina, pa i Hrvata u Srbiji.

Hrvatska i Srbija su potpisale Sporazum o međusobnoj zaštiti manjina još 2004. a ratifikovan 2005. godine.

Međutim, mnogo toga je ostalo samo na papiru.

Tomislav Žigmanov, predsednik Demokratskog saveza Hrvata Vojvodine, nabraja šta je sve neispunjeno, ali, ipak, smatra da to nije razlog za kočenje evropskog puta Srbije: "Nema osiguranog prava političkog predstavljanja hrvatske manjine u izborima za lokalne, pokrajinske i republičke razine vlasti, nije osigurala udžbenike za nastavu na hrvatskom jeziku, nema obrazovanja hrvatskih učitelja i nastavnika, nema rešeno finansiranje kulturnih i drugih irganizacija hrvatske zajednice."

Ipak, na pitanje da li to treba da bude uslov za otvaranje poglavlja ili to treba rešiti na druge načine, Žigmanov odgovara: "Ja mislim da treba rešiti u bilateralnim susretima. Ali, mi se ne pitamo!"

Inače, saplitanje suseda na evropskom putu nije hrvatski kuriozitet: najpre je to učinila Slovenija Hrvatskoj (kada je Hrvatska obećala da to ona neće uraditi susedima, obećala, pa zaboravila), Grčka godinama blokira Makedoniju, videćemo šta će Beograd učiniti kada Kosovo dođe na dnevni red...

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG