Dostupni linkovi

logo-print

Odnosi SAD i Saudijske Arabije na iskušenju zbog mogućih tužbi


Utvrdili smo da pojedini članovi Kongresa nisu znali šta je prava sadržina zakona: Barak Obama

Utvrdili smo da pojedini članovi Kongresa nisu znali šta je prava sadržina zakona: Barak Obama

Američki predsednik Barak Obama (Barack) nazvao je greškom i opasnim presedanom odluku Kongresa Sjedinjenih Država da odbije njegov veto na zakon koji dozvoljava rođacima žrtava terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. da tuže vladu Saudijske Arabije.

Zvanični Rijad upozorava da će to imati negativne posledice. Kraljevina bogata naftom je ranije zapretila da će povući 750 milijardi dolara kapitala iz SAD.

"To je opasan presedan i članovi Kongresa su napravili veliku grešku", rekao je Obama za Si-En-En (CNN), jer će to ohrabiriti i druge zemlje da tuže SAD – njene zvaničnike, vojsku i kompanije za, po njihovom mišljenju, nanetu štetu.

"To je u osnovi bilo političko glasanje. Ja to razumem. Međutim, moj posao kao vrhovnog komandanta je da imam u vidu posledice po našu sveukupnu misiju. Ponekad morate da donesete teške odluke i, iskreno, govoreći želeo sam da je i Kongres to učinio. Znam da nije bilo lako glasati protiv interesa porodica stradalih u napadima 11. septembra i to uoči izbora. Ja i moji najbliži saradnici su zabrinuti. Utvrdili smo i da pojedini članovi Kongresa nisu znali šta je zapravo prava sadržina zakona. Kažu da nije bilo ni rasprave", naveo je prvi čovek SAD-a.

Direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Brenan (John Brennan) rekao je da će ovaj potez imati "teške posledice" po nacionalnu bezbednost.

Teške posledice po nacionalnu bezbednost: Džon Brenan

Teške posledice po nacionalnu bezbednost: Džon Brenan


Portparol Bele kuće Džoš Ernest (Josh Earnest) je istakao da je "ovo najveća sramota koju je Senat SAD učinio verovatno još od 1983", podsećajući na poslednji slučaj kada je Senat uz veliku većinu glasova odbio predsednički veto.

Senat je ovu odluku doneo skoro jednoglasno – 97 prema 1.

Predstavnički dom američkog Kongresa odbacio je Obamin veto sa 348 glasa dok je samo 76 članova ovog tela podržalo stav predsednika SAD.

Ovo je prvi ovakav slučaj od kada je Obama preuzeo dužnost predsednika SAD, a ukupno 111. u američkoj istoriji.

S druge strane, članovi Kongresa smatraju da su ove bojazni neosnovane.

"Bela kuća je mnogo više zainteresovana za diplomatske implikacije, dok smo mi zainteresovaniji za porodice žrtava i pravdu", kazao je senator iz redova Obamine Demokratske stranke Čak Šamer (Chuck Schumer).

Porodice žrtava očekuju pravdu

"Radujemo se ovom trijumfu kao i prilici da u sudu napokon dobijemo više odgovora ko je zaista stajao iza ovih napada", izjavila je Teri Strada (Terry), čelnica asocijacije porodica poginulih u napadima 11. septembra.

Za sada nema reakcije zvaničnog Rijada. Međutim, saudijski ministar spoljnih poslova Adel al Džubeir (Adel al-Jubeir) proletos je zapretio zastupnicima američkog Kongresa da će Rijad biti prisiljen da proda svoju imovinu u SAD, vrednu 750 milijarda dolara, u kojoj su i američke državne obveznice, kao odgovor na izglasavanje zakona, što bi uzdrmalo njenu ekonomiju.

Adel al Džubeir, ministar spoljnih poslova Saudijske Arabije

Adel al Džubeir, ministar spoljnih poslova Saudijske Arabije


Ukoliko ostane pri ovoj pretnji, saudijske vlasti bi mogle da ubrzo povuku kapital iz SAD pre nego što ga one eventualno zamrznu, što je zakonski moguće ako njegove vlasnike povežu sa terorizmom.

Saudijska Arabija bi mogla da ubedi saveznike u Savetu za saradnju u Persijskom zalivu (GCC) da umanje saradnju u borbi protiv terorizma, investicije i pristup SAD važnim regionalnim vazdušnim bazama.

"Ovo bi trebalo da bude jasno Americi i ostatku sveta – kada je jedna država članica GCC nepravedno uzeta kao cilj, drugi staju oko nje. Sve države će stati uz Saudijsku Arabiju na svaki mogući način", tvrdi Abdulkalek Abdulah (Abdulkhaleq Abdulla), profesor političkih nauka na Univerzitetu Ujedinjenih Arapskih Emirata i stručnjak za zalivska pitanja.

Zakon koji omogućava preživelima i porodicama žrtava terorističkih napada u Njujorku da tuže Saudijsku Arabiju i traže odštetu usvojen je uoči 15. godišnjice terorističkih napada u kojima je poginulo skoro 3.000 ljudi.

Petnaest od 19 napadača koji su 11. septembra 2001. godine napali Njujork i Pentagon bili su državljani Saudijske Arabije.

Iako su američke obaveštajne službe sumnjale da su otmičari aviona bili povezani sa pojedinim saudijskim zvaničnicima, komisija koja je istraživala čitav slučaj nije pronašla dokaze o umešanosti ili podršci saudijske Vlade tim terorističkim napadima.

Zahlađenje odnosa Vašingtona i Rijada od ranije

Strateško partnerstvo SAD i Saudijske Arabije dugo je 71 godinu, ali njihovi odnosi su sve zategnutiji i suočavaju se sa najvećim izazovima od arapsko-izraelskog rata 1973.

Osim pomenutog zakona, Rijad i Vašington se razlikuju i oko politike prema Iranu.

Obama nastoji da Saudijska Arabija i Iran prevaziđu neprijateljske odnose. Međutim, u Rijadu se pribojavaju širenja uticaja Irana u regionu, što mu je omogućila američka invazija na Irak 2003. Rijad optužuje Teheran da podržava pobunu šiita na istoku Saudijske Arabije i u Bahreinu.

Takođe, saudijske vlasti su podozrive prema sporazumu međunarodne zajednice sa Iranom o ograničavanju njegovih nuklearnih ambicija, ističući da nema garancija da će ga Teheran ispoštovati.

U Rijadu procenjuju da poslednji potezi američke administracije čak nagoveštavaju okretanje ka Iranu i distanciranje od Saudijske Arabije kao strateškog partnera.

Iako je članica međunarodne koalicije koja pokušava da vazdušnim udarima potisne Islamsku državu Iraka i Levanta (IDIL) u Siriji, Saudijska Arabija je nezadovoljna, po njenoj oceni, nedovoljnim angažmanom SAD.

Naime, Rijad je tražio pre tri godine da američka avijacija bombarduje položaje sirijskih snaga nakon informacija da su koristile hemijsko oružje protiv civila. Saudijska Arabija ima i tvrđi stav od Vašingtona oko nužnosti povlašenja sirijskog predsednika Bašara el Asada (Bashar al-Assad).

I nafta je izvor trvenja. SAD su u prošlosti uvozile ogromne količine ovog energenta iz Saudijske Arabije. Međutim, zahvaljujući povećanoj domaćoj proizvodnji, uključujući i iz škriljava, SAD sada ne zavise od saudijske nafte, čime Rijad gubi veoma važnu polugu uticaja u Vašingtonu.

Naftna polja Saudijske Arabije

Naftna polja Saudijske Arabije


U međuvremenu, Saudijska Arabija i dalje ne želi da smanji proizvodnju ovog energenta iako cene padaju do nivoa koji je neprofitabilan za američke firme. Pad cena ovog energenta itekako pogađa i Iran.

Kršenje ljudskih prava u Saudijskoj Arabiji takođe je izvor nesuglasica Rijada i Vašingtona. Bela kuća je kritikovala pogubljenja na desetine lica u Saudijskoj Arabiji uključujući i harizmatičnog šiitskog imama Nimr el Nimra (Nimr al-Nimr).

Na kraju, u Rijadu smatraju da postoji veliki jaz između Obaminog obećavajućeg govora na početku mandata 2008. u Kairu kada je najavio još veću posvećenost SAD Bliskom istoku i njegove kasnije politike.

Odluka Kongresa SAD od srede svakako će dodatno produbiti opteretiti odnose dve zemlje.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG