Dostupni linkovi

logo-print

Izvještaj finskog instituta: Strategija obmanjivanja u sukobima u Ukrajini


Junak poznatog filma u propagandnoj magli

Junak poznatog filma u propagandnoj magli

Autor: Mark Krutov (Priredila Anamaria Ramač Furman)

Finski institut za međunarodne poslove, koji je parlament te zemlje osnovao 2006. godine, objavio je izveštaj pod nazivom "Magla laži. Ruska strategija obmanjivanja i sukob u Ukrajini".

Naučni rad na 300 strana analizira ne toliko propagandna sredstva koja koriste ruske vlasti od početka ukrajinske "Revolucije dostojanstva", koliko opštu strategiju totalnog dezinformisanja koju primenjuju ruski državni i njima bliski mediji, kao i funkcioneri.

Autori izveštaja fokusirali su se na rusku propagandu u Evropi – Estoniji, Finskoj, Švedskoj, Mađarskoj, Poljskoj, Slovačkoj, Češkoj i Nemačkoj. Znatan deo rada posvećen je zvaničnim izjavama ruskih funkcionera koje su namenjene domaćoj publici.

Glavni termin koji se koristi u izveštaju je "metanarativi". To su teze koje su ruske vlasti uporno i sistematski lansirale u ključnim momentima rusko-ukrajinskog konflikta: u vreme pripreme "referenduma" o pripajanju Krima, posle početka rata u Donbasu, prilikom istraživanja katastrofe malezijskog "boinga" kod Donjecka.

S jedne strane, ističe se u uvodnom delu, propagandni pristup nije se mnogo promenio od vremena Prvog svetskog rata. Kao primer navedena je izmišljotina o "razapetom kanadskom vojniku", objavljena s ciljem da se u savezničku armiju privuče što više dobrovoljaca. Prošlo je tačno sto godina, a Rusija s istim ciljem koristi laž o "razapetom dečaku". Neki dobrovoljci su izjavljivali da ih je upravo ta priča o "zverstvima krvnika iz Slovjanska" navela da uzmu oružje i odu da ratuju u Ukrajini. S druge strane, za sto godina se mnogo toga promenilo, pojavio se i interent i druga sredstva komunikacije. To je proizvelo umnogome novu strategiju koju primenjuje Rusija. Njen cilj je ne samo nametnuti po svaku cenu ovakve ili onakve ideološke teze, već i zbuniti korisnika informacija time što će biti naveden da sumnja u neke od mnoštva protivurečnih verzija i objašnjenja nekog događaja.

Strateško obmanjivanje

Šta je "metanarativ"? To su, kaže se u izveštaju, reči, teme ili iskazi koji "opisuju prošlost, prosuđuju o današnjosti i predlažu sliku budućnosti". Tipičan primer metanarativa je izraz "pristalica federalizacije" koji su ruski mediji često koristili u početku sukoba na Donbasu. Ruska propagandna mašinerija ima zadatak da neprestano upotrebljava te metanarative – kaže dr Katri Pinoniemi, jedna od autora ovog izveštaja, inače saradnica finskog Instituta za međunarodne odnose.

RSE: Moglo bi se reći da su metodi ruske propagande koji se primenjuju od početka događaja u Ukrajini veoma dobro poznati. Jeste li otkrili nešto novo u pripremi ovog izveštaja?

Pinoniemi: U pripremi ovog izveštaja i mene i ostale autore iznenadilo je saznanje koliko sistematično se u Rusiji praktikuje primena određenih metanarativa. Političari i funkcioneri u zvaničnim izjavama koriste uvek iste termine i slike kao i kontrolisani mediji. Ti izrazi u početku se nameću domaćoj publici u Rusiji, a kasnije i inostranstvu. Na spoljnom planu oni ne deluju toliko efikasno kao na unutrašnjem, ali ipak deluju, jer ih mnogi zapadni mediji prenose kao "drugu stranu", odnosno "drugačije gledište" na sukob.

RSE: Koji period je obuhvaćen vašim istraživanjem?

Pinoniemi: U centru analize bila su četiri događaja iz 2014. Prvi je tzv. referendum na Krimu nakon kojeg je sledila nezakonita aneksija poluostrva od strane Rusije. Na drugom mestu bili su događaji u Odesi 2. maja, zatim katastrofa "boinga" kod Donjecka. Četvrta tema bila su avgustovska zbivanja na Donbasu 2014, to jest vreme snažne ofanzive separatista na položaje ukrajinske vojske, usled koje je značajno smanjena teritorija pod kontrolom ukrajinskih vlasti. Takav izbor uslovljen je namerom da se usredsredimo na rusko-ukrajinski konflikt, a da istovremeno ograničimo obim građe koju smo analizirali.

Istraga padu malezijskog boinga na letu MH17 kod Donjecka, avgust 2014.

Istraga padu malezijskog boinga na letu MH17 kod Donjecka, avgust 2014.

RSE: U naslovu izveštaja govori se o strateškom obmanjivanju. Šta to podrazumeva? Smatrate li da je u Rusiji od samog početka sukoba s Ukrajinom postojala određena strategija dezinformisanja?

Pinoniemi: I da i ne. "Strateško obmanjivanje" je termin koji se često koristi i na Zapadu, ali on je mnogo više ukorenjen u ruskom militarizovanom mišljenju. Zbog toga se potpuno uklapao u naš rad. Pored toga, taj izraz podrazumeva da postoji određena koordinacija i da su postavljeni konkretni ciljevi. Ipak, to ne znači da se sve uvek izvršava na najvišem nivou i da taj mehanizam deluje idealno ili besprekorno. Treba istaći i to da propagandisti često koriste narative koji protivureče jedni drugima, što stvara određenu zbrku. U svakom slučaju, ne smatram da treba očekivati da ruska propaganda bude pravolinijska.

RSE: Ispada da je glavno oruđe ruske propagande, u poređenju s propagandom u SSSR-u, činjenica da ona deluje poput kaleidoskopa?

Pinoniemi: Ponovo ću reći – i da i ne. Čini mi se da je najveća razlika u oblasti ideološkog sadržaja, kojeg danas nema tako mnogo. S druge strane, i sovjetska i ruska propaganda imaju mnogo zajedničkog, što će reći da se učestalo koriste isti narativi kao i u sovjetsko vreme. Primerice, Rusija se, kao i SSSR, predstavlja kao miroljubiva i neagresivna država, a Zapad je u isto vreme agresivan i ratoboran.

RSE: Koji su osnovni metanarativi ruske propagande. Kako su organizovani?

Pinoniemi: Organizovani su na pripcipu aktivne/pasivne dihotomije. Uzmemo li slučaj Krima, koristi se metanarativ o "geopolitički agresivnom Zapadu" koji "pokušava da izazove haos". Istovremeno, tu je Rusija koja "ima pravo", čiji postupci su legitimni. Sve to dopunjeno je ključnim pojmom "referenduma", odnosno voljom naroda. Kasnije je slična struktura korišćena na Donbasu, gde je ključni pojam postala "federalizacija", a glavni narativ – "Novorusija" koja je "istorijski tesno vezana za Rusiju". U celini, ima nekoliko takvih metanarativa, da i ne pominjem one kojima se doslovce satanizuju ukrajinske vlasti, pa i Ukrajina uopšte.

Bilbord sa likom ruskog predsednika Vladimira Putina na Krimu, april 2016.

Bilbord sa likom ruskog predsednika Vladimira Putina na Krimu, april 2016.

RSE: Posle katastrofe "boinga" kod Donjecka ruski mediji počeli su da jednu za drugom "izbacuju" najrazličitije teorije. Da li je i to je bio deo strategije s ciljem da se javnost zbuni, da joj se nametne mišljenje da je nemoguće ustanoviti šta je istina?

Pinoniemi: Jeste, osnovni zadatak propagandista bio je da uvere ljude da ne postoji nikakva osnovna verzija i da se informativni prostor napuni svakojakim apsolutno neverovatnim pričama. One su ponekad kombinovane s elementima osnovne verzije koja je raširena na Zapadu. U svakom slučaju, glavni i jedini cilj bilo je da se ukaže da je za katastrofu na ovaj ili onaj način kriva Ukrajina.

RSE: Može li se reći da je to Rusiji pošlo za rukom?

Pinoniemi: Ukoliko imamo u vidu koliko traje ovaj rat – odgovor je pozitivan. Ona jeste postigla uspeh, o tome svedoči i činjenica da je Rusija veoma dugo uspevala da održi pasivan odnos mnogih zemalja prema tom sukobu. Ne želim da kažem kako bi sve bilo u redu da su zapadne zemlje odmah krenule da isporučuju Ukrajini oružje. To je komplikovana priča, ne može da se svede na jednostavna objašnjenja. Bilo bi zanimljivo istražiti da li bi sankcije protiv Rusije bile oštrije da nije bilo ruske poropagande usmerene prema Zapadu. Analizom novina i televizijskih programa (nismo uzimali u obzir društvene mreže) zapazili smo da je kod zapadnih novinara bilo određenog "samoučenja". Oni su u nekom trenutku počeli da primećuju pomenute ruske metanarative i da ih upoređuju s onim što se zbivalo.

Učenje kako prepoznati manipulacije

RSE: Vi živite i radite u Finskoj. Jesu li ti metanarativi ruske propagande uticali na mnoge ljude u vašoj zemlji?

Pinoniemi: Ne bih mogla da odgvorim, jer nisam istraživla to pitanje. Kad je reč o ljudima koje poznajem, naravno da nisu uticali, jer su ti ljudi u stanju da objektivno shvate i procenjuju ono što se događa. Tokom našeg rada ustanovili smo da je osnovni cilj ruske propagande bio da prikaže kako Rusija ni na koji način nije umešana u zbivanja u Ukrajini. Na primeru Finske mogu da kažem da Moskva u tome nije uspela.

RSE: Vaš rad završava se svojevrsnim preporukama za zaštitu od ruske propagande, od njihovih obmana i zbunjivanja. Kakve su to preporuke?

Pinoniemi: Na žalost, nema brzog načina za potpuno oslobađanje od te propagande. Dugoročni recept je obrazovanje, upoznavanje istorije zemalja u čijem okruženju živite. U tom slučaju neće vam biti potrebni eksperti, lako ćete shvatiti da stvari ne stoje tako kako vam sugeriše propaganda. Želim da istaknem da se na Zapadu veoma malo znalo o Ukrajini i onome što se tamo događalo, sve dok nije krenulo ono što sada gledamo. To je jedan od razloga zbog čega su ljudi olako poverovali u nešto u šta inače nikad ne bi poverovali. Dakle, treba početi od škole, potrebne su promene u obrazovnom sistemu, a to iziskuje vreme.

RSE: Jesu li finski mediji brzo uzvratili na rusku propagandu?

Pinoniemi: Najvažnije u svemu jeste to da sada i Finska i ostale zemlje tom pitanju posvećuju sasvim drugačiju pažnju. Objavljuju se knjige, prevode se naučna istraživanja, poznati stručnjaci organizuju treninge za novinare i urednike tokom kojih ih uče – bez pominjanja Rusije ili neke druge zemlje – kako da kritički procenjuju informacije iz zvaničnih izvora i medija, kako da prepoznaju laž i manipulacije. Taj proces je krenuo i traje – kaže dr Katri Pinoniemi.

U mnogim zapadnim zemljama od početka zbivanja u Ukrajini mediji nisu uspeli da ostanu imuni na razrađenu rusku taktiku laži, koja je prenošena u vidu "drugačijeg mišljenja" – ističu autori izveštaja finskog Instituta za međunarodne poslove. To važi ne samo za one medije za koje se zbog njihove političke orijentacije može reći da su proruski. Ruska propagandna mašinerija ne stoji u mestu, već se stalno usavršava. Izrazito manipulativni izrazi kao što su "ukrajinski krvnici" postepeno se izbacuju iz opticaja i prepuštaju prostor probranijim i bolje maskiranim narativima. Ipak, protekle dve godine pokazale su da uticaj propagande nije neograničen: "nikakva magla laži nije u stanju da se probije kroz čvrste zidove potkrepljene činjenicama znanja i čvrstu privrženost sopstvenim vrednostima".

XS
SM
MD
LG