Dostupni linkovi

logo-print

Putin steže omču oko Srbije


Zastava Rusije, Srbije i Evropske unije

Zastava Rusije, Srbije i Evropske unije

U očekivanju da predsednik Srbije potpiše ukaz o proglašenju usvojenog Zakona o saradnji Srbije sa NATO-om, srpska javnost je zasuta oštrim polemikama. Dok proevropska opozicija podržava ovaj zakon, desni opozicioni spektar, na čelu sa čelnicom Demokratske stranke Srbije, osuo je paljbu po rukovodstvu Srbije zbog usvajanja ovog zakona, a iz Rusije je stiglo upozorenje da bi Srbija trebalo da se drži politike vojne neutralnosti.

Odgovarajući na optužbe dela desne, proruske opozicije, posebno iz Demokratske stranke Srbije, zbog usvajanja zakona koji NATO savezu daje slobodu kretanja po teritoriji Srbije i diplomatski imunitet, premijer Srbije Aleksandar Vučić odgovorio je da Srbija ostaje vojno neutralna, ali da joj je NATO potreban kao saveznik da štiti i čuva srpski narod na Kosovu.

A ako preko Srbije ne može da stigne do severa Kosova, kako će da ga štiti? "Takve kritike su licemerne", rekao je Vučić, dodavši da je Sanda Rašković Ivić, predsednica Demokratske stranke Srbije, 2008. godine branila Kosovo, a ni džamije u Beogradu nije uspela da sačuva i podsetivši da je taj sporazum potpisan još za vreme neke druge vlasti.

Na to za RSE podseća i Vuk Drašković, lider SPO i nekadašnji šef diplomatije državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Vuk Drašković

Vuk Drašković

„Sporazum sa tadašnjim generalnim sekretarom NATO-a Jaapom de Hoopom Schefferom o nesmetanom prolasku NATO trupa kroz Srbiju potpisao sam kao ministar spoljnih poslova Državne zajednice Srbije i Crne Gore 2005. godine. Taj sporazum je bio u funkciji zaštite srpskog naroda, crkava i manastira na Kosovu, koje je upravo NATO godinu dana ranije zaštitio od pogroma albanskih ekstremista, u martu 2004. godine. Taj sporazum je, što je veoma važno, bio potpuno saglasan sa tadašnjom zvaničnom državnom strategijom i Državne zajednice i Vlade Srbije, o evroatlantskim integracijama. Kada je podnosio ekspoze kao premijer u Skupštini Srbije, Vojislav Koštinica je 2004. godine na visokom mestu prioriteta istakao upravo bio ne samo evropske nego i evroatlantske integracije, a od atlantskih integracija odustalo se tek nakon raspada Državne zajednice Srbije i Crne Gore“, kaže Drašković, te dodaje:

„Naravno, ja sam bio izložen žestokim kritikama tadašnje opozicije, koja je tražila moje razrešenje i koja me je optužila za nacionalnu izdaju. Ja sam odgovorio da su samo dve opcije: ili da budem razrešen i uhapšen zbog nacionalne izdaje ili da taj sporazum bude ratifikovan. Desilo se ovo drugo – sporazum je ratifikovan“.

Zakon o saradnji Srbije sa NATO nije ostao bez odjeka u Rusiji. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova agenciji Beta je izjavila da Moskva "uočava da Srbija razvija odnose sa NATO-om", kao i da računa da će "Beograd nastaviti politiku neutralnosti".

Da Rusija pokazuje mnogo višu stopu iritacije kada zemlje ovog regiona ne samo potpišu sporazum o članstvu nego i kada saradnju sa NATO podignu za stepen više, ocenjuje za RSE i Sarah Lain, analitičarka iz uglednog britanskog Kraljevskog instituta za bezbednosne studije.

Očigledno je da je Rusija postala mnogo agresivnija i u regionu s obzirom na seriju širenja NATO saveza u tom područu. Moskva, definitivno, i u ovom slučaju pokazuje da je iritira svaki korak koji doživljava kao udaljavanje Srbije od Rusije.

„Mislim da Rusija taj sporazum sa NATO percipira kao veliki problem, ali i Srbija je u teškoj situaciji s obzirom na veoma bliske odnose sa Moskvom. Očigledno je da je Rusija postala mnogo agresivnija i u regionu s obzirom na seriju širenja NATO saveza u tom područu. Moskva, definitivno, i u ovom slučaju pokazuje da je iritira svaki korak koji doživljava kao udaljavanje Srbije od Rusije. Sporazum o partnerstvu sa NATO-om, naravno, ne znači da će se Srbija priključiti Alijansi, dakle, u tom slučaju za Rusiju taj sporazum ima mnogo manji značaj nego sporazum o pridruživanju Crne Gore Nato savezu, ali, već na samu činjenicu da se NATO širi i da su različite zamlje sa njom potpisale sporazume u okviru programa Partnerstvo za mir ili sporazume o učlanjenju Rusija reaguje mnogo agresivnije nego ranije“, kaže Sarah Lain za RSE.

Ostaje sada da predsednik Tomislav Nikolić potpiše ukaz o proglašenju ovog zakona koji su, pored poslanika vladajuće koalicije, podržali i mnogi opozicioni lideri.

Marko Đurišić iz Socijaldemkratske stranke smatra da razloga za brigu nema i da je to tehnički sporazum koji proizilazi iz Parterstva za mir.

Bilo bi čudno da Nikolić zakon ne potpiše, a ako bi se to desilo, dovelo bi do velike političke krize u zemlji i pokazalo da postoje ozbiljne razlike unutar Srpske napredne sranke, ocenjuje Nataša Vučković iz Demokratske stranke.

"Srbija nije ruska provincija" nego suverena zemlja koja samostalno donosi odluke i da joj ne treba mešanje zvaničnika Rusije u odluke o saradnji sa NATO-om, poručuje generalni sekretar Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš.

I dok se Srbija od 2006. godine, verujući u mit da će joj Rusija sačuvati Kosovo, odricala atlantskih integracija, pa Moskvi u bescenje dala i NIS i prirodne naftne i gasne rezerve, s njom održavala vojne vežbe i izgradila takozvani rusko-srpski humatirarni centar u Nišu, koji bi, po sudu mnogih po potrebi lako mogao da razvije i vojnu komponentu, Crna Gora je od samog početka postavila jasne strateške ciljeve. Na ruske pritiske povodom skorog učlanjenja u NATO odvažno je odgovarala ne skrećući sa svog strateškog kursa.

Zlatko Vujović

Zlatko Vujović

Srbija se, pak, sada našla u zamci koju je godinama sama sebi postavljala, ocenjuje za RSE politički analitičar iz Podgorice Zlatko Vujović.

„Mislim da najveći broj donosilaca odluka u Srbiji predstavlja taoca javnoga mnenja čijem su kreiranju sami doprinijeli sve ove godine pokušajem vođenje jedne dosta dezorijentisane međunarodne politike, koja je izjednačavala sve strateške partnere. Otuda, kad se dođe u situaciju kada je nemoguće balansirati, oni ne mogu da povuku određeni jasan potez koji će se zaštititi jer su nedovoljno snažni i jer nemaju jasnu stratešku orijentaciju. Zato mislim da Srbija, prije svega, mora odlučiti što je u ovakvoj situaciji njen strateški prioritet, a, s druge strane, limitirani su joj manevarska pozicija i prostor iz prostog razloga što je javno mnenje u Srbiji tako orijentisano da bilo kakvo snažnije zauzimanje kritičkog odnosa prema nekim tonovima koji stižu iz zvanične Moskve može dramatično uticati na izborne šanse te političke partije“, kaže Vujović, koji dodaje da je to prilično drugačija situacija u odnosu na onu u Crnoj Gori.

„Kada je riječ o strateškim prioritetima na međunarodnom planu, Crna Gora ima jasno definisane prioritete i možda je odnos prema spoljnopolitičkim prioritetima i najbolji dio onoga što su politike zvanične Podgorice“, ocenjuje Vujović.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG