Dostupni linkovi

logo-print

Pored američkog i grčkog kapitala u medijskoj sferi Srbije u poslednje vreme stižu signali da se može očekivati ozbiljniji prodor i ruskog kapitala. RSE je dobila iz ruskih izvora posrednu potvrdu o mogućoj zainteresovanosti ruskog biznismena, poznatog po promovisanju pravoslavlja, Konstantina Malofejeva za kupovinu medija, pre svega televizije, u Srbiji - o čemu ovih dana piše i domaća štampa.

Konstantin Malofejev je biznismen, ali ne iz prvog ešalona ruskih bogataša i nije direktno blizak predsedniku Vladimiru Putinu, mada jeste nekim ljudima iz njegovog okruženja, kaže šef ruskog servisa RSE Andrej Šari, sažeto definišući njegov profil:

“Ideološki, to je antievropska, pravoslavna ideja sa bradom”, kaže Šari.

Domaća javnost je prvi put čula za njega kada je organizovao donošenje "Svetog ognja" iz Izraela u Beograd povodom Uskrsa, aprila prošle godine, u čemu je svoju ulogu odigrao i predsednik Tomislav Nikolić. Andrej Šari objašnjava povezanost pravoslavlja i biznisa u liku Malofejeva i njegove družine:

“On je deo pravoslavne grupacije biznismena. To su ljudi koji se bave promovisanjem pravoslavne, patriotske ideje koja je sad u zamahu u Rusiji”, objašnjava Šari .

“Da bi oprao svoju sumnjivu prošlost, on je osnovao Fondaciju Svetog Vasilija Velikog koja se bavi humanitarnim ulaganima i biznis grupu Carigrad, a vlasnik je TV sa istim imenom čiji je osnovna karakteristika - promovisanje pravoslavlja”, kaže Šari.

Bogoljub Karić

Bogoljub Karić

Kao mogući najvažniji kontakt čovek u poslovima koje na Balkanu planira ruski biznismen pominje se Bogoljub Karić. Prema nekim informacijama i ruska državna TV se u regionu, pa i u Srbiji, raspituje za moguću kupovinu elektronskih medija.

Za sada, međutim, nema nikakvog zvaničnog zahteva za kupovinu neke od televizija, tako da, ako se i pregovara o kupovini, a pominje se najčešće ART TV i TV Nova (za koju je navodno zainteresovan nekadašnji vlasnik BK TV- porodica Karić). Međutim, to do elektronskog regulatornog tela koje daje dozvolu za promenu vlasnika, nije stiglo, kaže nam Goran Karadžić, predsednik Saveta REM-a:

“Nije stigao nijedan zahtev do sada, do juče, do danas da je bilo ko, Malofejev ili neko drugi, tražio da bude ili da je kandidat za novog vlasnika neke TV”, poručuje Karadžić.

Podrška Moskve

Srpsko medijsko tržište je najnovijom zakonskom regulativom postalo još otvorenije za ulazak stranog kapitala. Pa, ako već postoji američki (N1, RSE, VOA) i grčki (B92), zašto ne bi bilo i ruskih. Za sada je jedino radio "Sputnjik" etabliran na srpskoj sceni.

“Sloboda medija podrazumeva da svako ima pravo da dođe na naše medijsko tržište. Jedino je važno da taj sadržaj podleže regulaciji koja važi za sve medije, normama profesionalnog novinarstva. Šta to može da znači, zašto baš u ovom trenutku bi se pojavio neki ruski interes za naše medijsko tržište, da li je ovo neki važan politički trenutak, da li to oživljava neke unutrašnje, domaće podele između opredeljenosti za Istok i Zapad, takav zaključak mogu da daju poznavaoc političkih prilika”, ocenjuje medijski ekspert Jovanka Matić.

Andrej Šari je siguran i da projekat kupovine medija u Srbiji ima punu podršku države Rusije.

“Siguran sam da on ima zadatak od Kremlja da kupi nešto, neće to biti državni projekat, ali će on ili dobiti direktno novac iz državne kase ili će on uložiti novac, a zauzvrat će dobiti pomoć države za neki profitabilni projekat”, kaže Šari.

Ruski medijski ekspert Vasilij Gatov je nešto udržaniji kad je reč o efektima ruskog medijskog prodora u Srbiju:

"Bio bih veoma pažljiv kada govorimo o interesu ruske države. Ako govorimo o konzervativno orjentisanim političarima i biznismenima, ruskoj državi je potreban uticaj na Balkanu, a u tom smislu to se uvek tiče Srbije. Ali to da li će taj uticaj postići efekte, više zavisi od naroda u Srbiji, nego od samih oligarha“, procenjuje Gatov.

Ipak, direktorka zrenjaninskog Centra za civilno društvo Snežana Ilić istraživala je jačanje uticaja takozvane “meke ruske moći” u Srbiji u poslednjih pet godina i van medijskog prostora.

“Rusija i ruske firme ulažu novac u otvaranje ruskih kulturnih centara u Srbiji, medijskih ustanova, rusko-srpskih društava prijateljstva, nude se besplatni časovi ruskog jezika i organizuju se razne crkvene manifestacije. U 2010. godini tadašnji ambasador Rusije Aleksandar Konuzin je u Novom Sadu u zgradi NIS-a otvorio Rusko-srpski kulturni centar koji vrlo aktivno deluje i danas. U crkvenoj zgradi u Bujanovcu je 2012. otvoren Srpsko-ruski kulturni centar. Ruski kultuni centri su otvoreni i u Subotici i u Nišu. U ovom trenutku postoji 40 portala i organizacija koje promovišu rusku ‘meku moć’. Postoji i nekoliko desetina rusko-srpskih društava na teritoriji Srbije. Znatan broj, ako ne i najveći, je u Vojvodini”, kaže Snežana Ilić.

U vladajućim krugovima, i bez ruskih medija i ostalih institucija “mekog uticaja”, srce jeste uz “pravoslavnu braću” ali, za sada, to ne dovodi u pitanje ono što nadjačava-a to je interes koji Srbiju vodi evropskim putem. Ako se nešto u centrima gde se odlučuje, ne promeni.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG