Dostupni linkovi

logo-print

Peti oktobar nije ostvario ono čemu je težio


Ulazak opozicije u zgradu Skupštine SR Jugoslavije 5. oktobra 2000. godine

Ulazak opozicije u zgradu Skupštine SR Jugoslavije 5. oktobra 2000. godine

Sa svakom nadolazećom godinom čini se da Peti oktobar sve više pada u zaborav. Ali ne zbog protoka vremena nego onoga što se dešavalo nakon tog datuma 2000. godine, kao i onoga što se nije desilo. Tako da na svaku godišnjicu više pričamo o izneverenim nadama nego o tekovinama petooktobarskih promena kada je srušen režim koji je zemlju vodio u ratove, izolaciju, hiperinflaciju.

Šta je danas ostalo od tekovina Petog oktobra?

„U državi Jugoslaviji nešto se desilo sa oslobođenjem 1945. godine, pa zatim nešto 1968. godine sa velikim demonstracijama i sa određenom promenom stanja svesti u glavama, pa Petog oktobra. Drugo se ništa veće nije ni desilo“, kaže nam reditelj Lazar Stojanović, koji je jedan od disidentskih stvaralaca iz vremena SFRJ.

„I kao i svi ovi događaji koje sam pomenuo pre njega, i on nije dobacio onome čemu je težio, ali je ipak valjda nešto olakšao i nečemu služio. Ako ništa drugo na Zorana Đinđića se danas poziva i vlast, i nadam se da njegove karte bolje stoje nego karte ovih koji hoće da daju ulicu i podignu spomenik Slobodanu Miloševiću“, smatra Stojanović.

Danas su na vlasti partije koje su pre 16 godina poražene, tako da su pobednici i gubitnici zamenili uloge. Socijalistička partija Srbije, čiji je Milošević bio lider, u vladajućim koalicijama je još od 2008. i "istorijskog pomirenja" sa Demokratskom strankom. Aleksandar Vučić, nekadašnji vatreni radikal, danas je kao premijer Srbije sa svojom novom partijom Srpskom naprednom strankom, glavni zagovornik proevropske politike, koja se smatra jednom od najvećih tekovina petooktobarskog prevrata.

„Taj preokret radikala do Napredne stranke je vrlo problematičan“, smatra sociloškinja Vesna Pešić.

Proračunati preokret naprednjaka: Vesna Pešić

Proračunati preokret naprednjaka: Vesna Pešić


„Zato što se sada vidi da su oni promenili ploču, ali da je ta promena u stvari bila vrlo proračunata jer su shvatili da na toj antievropskoj politici nikada ne mogu da dođu na vlast i zbog toga mi se čini da se ovim što se dešava u stvari vodi jedna antievropska politika, naročito kada je reč o samim insitucijama što je osnovno za standarde EU. Tako da ja mislim da je to jedna lažna transformacija što dokazuje i naše današnje stanje“, navodi naša sagovornica.

Danas je upravo Aleksandar Vučić taj koji namerava da podigne spomenik Zoranu Đinđiću, simbolu petooktobarskih promena. Cinik bi možda primetio da danas ovakvog Vučića ne bi ni bilo da nije bilo upravo Petog oktobra.

Moglo bi tako da se kaže, smatra Lazar Stojanović uz jedno ali - da nije bilo ovog sleda političkih događaja koji nije bio nužan.

„Peti oktobar je morao prvo da se istroši sa Borisom Tadićem, pa da izbore dobije Tomislav Nikolić pa tek onda da se Vučić rasplače od sreće što mu je nešto palo s neba jer nije mogao tome ni da se nada“, kaže Stojanović.

Stranke Demokratske opozicije Srbije (DOS), čiji je kandidat Vojislav Koštunica pobedio Slobodana Miloševića na izborima za predsednika SR Jugoslavije, danas ili ne postoje ili su na margini. Zoran Đinđić je ubijen 2003. u atentatu ispred ulaza u zgradu Vlade Srbije. Koštunica je nakon jednog izbornog poraza otišao iz politike. Od nekadašnjih lidera DOS-a u aktuelnoj vladajućoj koaliciji su samo Rasim Ljajić i Velimir Ilić.

Građani, koji su se masovnim demonstracijama izborili za poštovanje izbornih rezultata za predsednika SR Jugoslavije, danas na pomen Petog oktobra uglavnom odmahuje glavom.

Demonstracije su izbile 5. oktobra pošto je Milošević odbio da prizna rezultate izbora za predsednika SR Jugoslavije. Na izborima 24. septembra 2000. Milošević je izgubio od kandidata DOS-a i lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice. U večernjim satima 5. oktobra građanima se sa terase Skupštine Beograda obratio novi predsednik SRJ Vojislav Koštunica rečima „nema više te Srbije u kojoj smo živeli, počinje život u jednoj novoj, normalnoj, demokratskoj Srbiji“.

Narednog dana, 6. oktobra Milošević je priznao izborni poraz i čestitao Koštunici.

Nismo bili uspešni u tome da održimo ideale demokratskog društva, smatra Vesna Pešić.

„Verovatno je najdramatičnije to što sad imamo situaciju da vlast nije ni pod kakvom kontrolom, da neke institucije koje su pokušale da se izgrade, naročito kontrolne i nezavisne, zatim podela vlasti, pre svega vladavina prava, to su bile osnovne ideje koje su vodile Peti oktobar, od toga je veoma malo ostalo zato što smo sada dobili jedan novi autoritarni sistem“, kaže Pešić.

Restaurirano stanje od pre Petog oktobra: Lazar Stojanović

Restaurirano stanje od pre Petog oktobra: Lazar Stojanović


Od Petog oktobra je ostalo samo nominalno opredeljenje za Evropu, ocenjuje Lazar Stojanović.

„Ne samo da je restaurirano stanje od pre Petog oktobra jer se čitava ta galerija lica sa kontramitinga i njihovih mlađih naslednika nacrtala u vlasti, nego sada imamo mnogo otvorenije, sasvim neskriveno, i u medijima i u političkim istupima javnih političkih ličnosti, pozivanje i oslanjanje na jednu stranu silu što u Miloševićevo vreme nije bilo baš tako popularno, to je postojalo, ali nije bilo baš tako otvoreno“, zaključuje Stojanović.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG