Dostupni linkovi

Pajtićev zaokret ka NATO: Istinski preobražaj ili politički oportunizam


Bojan Pajtić

Bojan Pajtić

U otvorenom pismu članovima Demokratske stranke (DS), njen predsednik Bojan Pajtić predlaže da se ta partija založi za ulazak Srbije u NATO, uz objašnjenje da je Demokratska stranka bila u "zabludi da ovako mala zemlja može sebi da priušti luksuz balansiranja između Istoka i Zapada".

Istovremeno, na stranačkim izborima 24. septembra, članovi treba da se izjasne i o reintegraciji opozicionih proevropskih stranaka, izniklih iz DS u jedinstvenu Demokratsku stranku, o legalizovanju istopolnih brakova i o učešću sindikata u radu stranke.

U vrhu Demokratske stranke kažu da je Pajtićevo pismo njegova lična inicijativa, a iz drugih opozicionih proevropskih stranaka poručuju da o Pajtićevim predlozima najpre treba da se izjasne članovi njegove stranke.

Povodom Pajtićevog pisma članovima partije, Dragoljub Mićunović, osnivač i predsednik Političkog saveta Demokratske stranke, kaže za RSE da se Pajitić o tome nije konsultovao sa vrhom stranke i da je o njegovom predlogu saznao u medijima.

"Ne znam ništa o tome. Komentarišem stvari prvo u organima stranke, ali ono o čemu znam. To je neka inicijativa... on je poslao pismo, odgovorićemo na pismo, videćemo, imaćemo i sastanak verovatno. Može svako da ima inicijativu, ja nemam ništa protiv, ali o tome sam upoznat preko medija", navodi Mićunović i dodaje da će se stranka o Pajtićevim predlozima izjasniti na stranačkim izborima 24. septembra.

O tome će se pre toga raspravljati i na sastanku Predsedništva stranke, možda i Političkog saveta, ali, ističe Mićunović, za sada je to samo jedna vest u novinama.

Vladimir Todorić, internacionalni sekretar Demokratske stranke, za RSE kaže da je Pajtićev predlog članstvu stranke za ulazak Srbije u NATO njegova lična ideja i da verovatno predstavlja platformu na kojoj Pajtić planira da sebe istakne kao kandidata za ponovnog predsednika Demokratske stranke.

Unutar Demokratske stranke ima prostora za različita razmišljanja, kaže Todorić, ali i ocenjuje da će Pajtićeve ideje sigurno izazvati kontroverze.

"Sigurno je da je da 80 odsto stanovništva Srbije, ako nije izričito protiv NATO-a, barem je protiv ulaska Srbije u Alijansu, ali mislim da to nije suština problema u kojima se srpsko društvo nalazi. Mislim da su naši problemi vezani za unutrašnje vrednosti, za slobodu govora, ali i za odsustvo bilo kakvog ekonomskog oporavka, odnosno, ideje rasta", konstatuje Todorić.

Vladimir Todorić

Vladimir Todorić

"Dakle, ukoliko bismo mi sutra doneli odluku da dozvoljavamo LGBT osobama da usvajaju decu, da sklapaju brankove i da uđemo u NATO, i dalje ćemo biti siromašni, i dalje ćemo biti zemlja sa 30 posto nezaposlenosti, gde je odsustvo bilo kakve perspektive i iz koje mladi odlaze i, u suštini, nećemo ništa rešiti. Potrošićemo samo neko vreme, energiju i sukobe na neku već viđenu priču iz filma 'Tri karte za Holivud'. Znači, niko neće doći sa strane, ni Zapad, ni Istok, da reši naše probleme, mi moramo sami to da uradimo", poručuje Vladimir Todorić.

Bojan Pajtić je pozvao članstvo da se izjasni o otvaranju pregovora o reintegraciji opozicionih stranaka evropske orijentacije izniklih iz DS u jedinstvenu Demokratsku stanku.

Poslanik Liberalno-demokratske partije u novom sazivu Skupštine Srbije, Žarko Korać, podseća za RSE da su i liberali i socijaldemokrati pre izbora nudile ujedinjavanje Demokratskoj stranci, ali da to tada nije naišlo na podršku.

Korać ističe da je pitanje ujedinjavanja zapravo pitanje koje se najpre postavlja članovima Demokratske stranke.

"Nijedna stranka u ovom trenutku na Pajtićeve predloge ne može da odgovori pre nego što vidi šta o njima misli članstvo Demokratske stranke. Tu se postavlja zanimljivo pitanje – da li je to jedino njegov predlog, ili će još neko da se priključi tome u Demokratskoj stranci? A ako izaberu ljude koji ne predlažu takve promene, onda se može reći da je Demokratska stranka te predloge odbacila", reči su Koraća.

Korać smatra da je Pajtić vezao svoju budućnost kao predsednika Demokratske stranke za ovu promenu programa i ponovno ujedinjenje, što ocenjuje vrlo interesantnim potezom.

Žarko Korać

Žarko Korać

"Teoretski bi oni mogli da odbace Pajtića, da izaberu nekog drugog kao predsednika stranke, a da istovremeno dođe do izmene političkog programa i ponovnog ujedinjavanja opozicije, kako je Pajtić predložio. Dakle, centralno je pitanje šta misle članovi Demokratske stranke; to nije toliko pitanje za Borisa Tadića, lidera Socijaldemokratske stranke i Čedomira Jovanovića, čelnika Liberalno-demokratske stranke, nego je, pre svega, pitanje za članstvo Demokratske stranke", naglašava Žarko Korać.

I potpredsednik i poslanik Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića, Marko Đurišić, takođe za RSE kaže da Pajtićevi predlozi nisu upućeni njima nego članstvu Demokratske stranke.

"Kad predloži nama, onda mi možemo da se opredeljujemo. Ja mogu da kažem samo naš stav koji je bio i pre ovih izbora, da je sad trenutak takav da je potrebno ukrupnjavanje demokratskih proevropskih snaga u Srbiji i da smo mi to probali pred ove izbore, ali da je, na žalost, Demokratska stranka to odbila", podseća Đurišić.

Pajtićev gest je samo zahuktavanje unutarstranačke borbe pred izbore 24. septembra, ocenjuje za RSE pisac Saša Ilić.

"Njegova zalaganja za ulazak Srbije u NATO, za LGBT prava i vraćanje otcepljenih opcija u Demokratsku stranku vidim kao njegov program kojim on pokušava da dobije glasove na unutarstranačkim izborima. Da je on zaista želeo da napravi takve pomake, on bi ih napravio ranije jer je kao visoki funkcioner ili predsednik DS-a imao prilike da se u stranačim forumima bori za takve stvari. Dakle, to je samo unutarstranačka kampanja", kaže Ilić, koji ne veruje u uspeh ove Pajtićeve kampanje.

"To neće proći. Pajtić jednostavno neće dobiti na tim unutarstranačkim izborima jer je izgubio na prethodnim izborima i jer je loše upravljao Vojvodinom. Mislim da nema šanse i da je ovo prosto njegov pokušaj da se održi", zaključuje Saša Ilić.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG