Uvođenje vanrednog stanja u Srbiji 15. marta, zbog pandemije Covid-19 donelo je novine i u sudsku praksu, pa je već održano nekoliko desetina suđenja posredstvom video linka (takozvana "Skajp suđenja"), ali su pojedine nevladine organizacije upozorile na velike razlike u izrečenim presudama za identično delo.
Prvu "Skajp presudu” za kršenje mera kućne samoizolacije doneo je 27. marta Osnovni sud u Dimitrovgradu, koji je 38-godišnjeg S. Z. iz Niša osudio na tri godine zatvora zbog kršenja mere obavezne samoizolacije nakon povratka iz inostranstva.
To je, prema članu 248 Krivičnog zakonika, maksimalna kazna za krivično delo "nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije". Blaža sankcija za to delo, prema istom članu Krivičnog zakonika, je novčana kazna.
Pandemija iz minuta u minut
Tu sankciju je samo nedelju dana nakon presude u Dimitrovgradu za isto krivično delo – kršenje kućne samoizolacije – odredio Osnovni sud u Zrenjaninu 58-godišnjem N.S. koji je kažnjen sa 80.000 dinara (oko 680 evra). Na kaznu od 100.000 dinara (oko 850 evra) osuđen je LJ.M. (28) koji je takođe prekršio meru samoizolacije.
Svako krivično delo ima različite oblike i posledice, objašnjava za Radio Slobodna Evropa (RSE) Snežana Bjelogrlić, predsednica Društva sudija Srbije.
"Bez uvida u spise predmeta ne bih mogla ništa precizno da vam kažem. Drugo, to su sve prvostepene presude koje još uvek nisu pravosnažne. Pretpostavljam da će se ujednačavanje vršiti drugostepenim odlukama”, objašnjava Bjelogrlić.
Uz napomenu da svaki sudija donosi presudu kada proceni okolnosti svakog predmeta, advokatica Dejana Zlatić, koja trenutno zastupa okrivljene za kršenje samoizolacije, ipak smatra da su maksimalne kazne za ovo delo prestroge.
"Sud je verovatno doneo takvu odluku da bi se izvršila represivna svrha presude kako bi ljudi videli da je situacija ozbiljna i da ne bi nikom sledećem palo na pamet da tako postupi", kaže Zlatić.
Osim kršenja mera samoizolacije, u Srbiji je na snazi i mera ograničenja i zabrane kretanja, poznata i kao policijski čas. Kršenje te mere do 18. marta tretiralo se kao prekršaj, ali je naredbom ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, nepoštovanje zabrane kretanja pooštreno u krivično delo, a zaprećena je kazna u rasponu od novčane do zatvora od tri godine. Postavlja se pitanje, od koga će zavisiti kako će delo biti kvalifikovano.
"Prvenstveno od policijskih službenika. Oni će na kraju ili podneti krivičnu prijavu tužilaštvu ili će pokrenuti prekršajni postupak pred nadležnim prekršajnim sudom", objašnjava Dejana Zlatić.
Uslovi u pritvorskim jedinicama
Od uvođenja vanrednog stanja u Srbiji je zbog nepoštovanja policijskog časa procesuirano je preko 2.000 ljudi, dok je za kršenje kućne samoizolacije u istom periodu procesuirano preko 700 osoba, prema informacijama koje je izneo direktor Policije Vladimir Rebić.
Državni sekretar u Ministarstvu pravde, Radomir Ilić, izjavio je 15. aprila da se Skajp suđenja u vreme pandemije održavaju svuda u Evropi, kao i u Sjedinjenim Američkim Državama.
"Nema problema sa 'Skajp suđenjima'. Srbija ima savremeni Zakonik o krivičnom postupku. Vlada je tu stvar konkretizovala Uredbom, odnosno Uredbom je potvrđeno da može da se sudi putem video linka, a predsednik Vrhovnog kasacionog suda je doneo uputstvo kako to treba da se radi", dodao je on u izjavi za TV Prva.
Procedura u zatvorima tokom vanrednog stanja
U Ministarstvu pravde kažu da se u kazneno-popravnim zavodima Srbije zbog pandemije drže sledećih preporuka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Infektivne klinike u Beogradu: 1. Sva novoprimljena lica u zavodima su izdvojena u manjim sobama, u periodu od dve nedelje kada će biti pod pojačanim zdravstenim nadzorom. 2. U svim zavodima se slede preporuke pojačane mere higijene (što češće pranje ruku, pranje podova, dezinfekcija opreme, radnih površina, što češće provetravnje prostorija i produženi boravak lica na svežem vazduhu.) 3. Posete Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu su zabranjene od izbijanja epidemije sezonskog gripa (od 14. februara 2020. godine) i do daljeg ova preporuka ostaje na snazi. 4. Sve posete osuđenicima su 30. marta zabranjene u narednih 14 dana. 5. Vanzavodska prava i pogodnosti (slobodan izlazak u grad, posete porodici i srodnicima za vikend i praznicima,….), kao i radno angažovanje van ustanova do daljeg su odloženi. 6. U ovom trenutku prijem paketa nije zabranjen. 7. Odlažu se sve grupne i druge posete zavodima. 8. Svaki zavod redovno proverava telesnu temperaturu beskontaktnim toplomerima svim zaposlenima koji dolaze u smenu, kao i svim drugim licima koja po bilo kom drugom osnovu dolaze u ustanovu. Licima kod kojih bude ustanovljena povišena telesna temperatura neće biti dozvoljen ulazak u ustanovu. 9. U svim slučajevima sumnje na infekciju kako zaposlenih tako i lica lišenih slobode biće odmah kontaktirana epidemiološka služba Zavoda za zdravstvenu zaštitu zdravlja u mestima matične ustanove.Prema podacima, u prethodne dve nedelje održano je više od 40 Skajp suđenja zbog kršenja mera samoizolacije, a sva su završena osuđujućim presudama koje kao ishod imaju zatvorske kazne, kućni zatvor ili novčanu kaznu.
U Ministarstvu pravde su za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekli su da se odmah po prijemu u neki od ova tri objekta, pritvorenima se, kako navode u Ministarstvu zdravlja, meri telesna temperatura nakon čega sledi obavezan lekarski pregled po preporukama Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" i Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije.
"U skladu sa preporukama postavljaju im se pitanja koja se odnosi na to da li imaju i znake respiratorne infekcije/oboljenja disajnih organa (povišenu temperaturu, kašalj, kijanje, otežano disanje, bol u guši). U slučaju da lice ima neki od ovih gore navedenih simptoma odmah se kontaktira epidemiološka služba gradskog Zavoda za zdravstvenu zaštitu zdravlja radi davanja uputstava i sprovođenja propisanih postupaka za slučajeve kod kojih se postavi sumnja na infekciju korona virusom", navodi se u odgovoru Ministarstva zdravlja.
Naglašavaju da sve tri jedinice imaju sobe koje su namenjene za smeštaj lica sa simptomima infekcije kako bi odmah bili odvojeni od lica koja nemaju simptome.
"Ističemo da su sva lica pod neprestanim medicinskim nadzorom i da im se, između ostalog, više puta u toku dana meri telesna temperatura. Sva lica dobijaju zaštitne maske za lice, rukavice, sapune i dezinfekciona sredstva. Više puta u toku dana se dezinfikuju sobe za smeštaj lica, kao i druge površine u zavodima. Lica provode najmanje dva sata na svežem vazduhu", kažu u Ministarstvu zdravlja.
Postoji li žalbeni postupak tokom vanrednog stanja?
Postavlja se, međutim, pitanje imaju li osobe osuđene tokom vanrednog stanja zbog kršenja mera koje je donela Vlada Srbije pravo na podnošenje žalbe. Vlada je 20. marta donela Uredbu o rokovima u sudskim postupcima tokom vanrednog stanja, kojom se ukida mogućnost podnošenja žalbe u krivičnom i prekršajnom postupku.
To je navedeno u članu 2 ove Uredbe, koji glasi: "U krivičnom postupku, prekršajnom postupku i postupku za privredne prestupe, rokovi za izjavljivanje žalbi na odluke kojima se postupak okončava, kao i za izjavljivanje vanrednih pravnih lekova, prestaju teći za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine.”
Beogradski centar za ljudska prava je u saopštenju 6. aprila upozorio da će rokovi na žalbe tih odluka koje budu donesene u prvom stepenu početi da teku kada se donese odluka o ukidanju vanrednog stanja. Međutim, kako navodi ova nevladina organizacija, "ukidanjem vanrednog stanja će po sili Ustava (član 202, stav 3) prestati da važi i Uredba o prekršaju za kršenje Naredbe o zabrani kretanja kojom je ovo ponašanje inkriminisano kao prekršaj”.
"Tom Uredbom je određeno da tokom vanrednog stanja prestaju da teku oni rokovi za žalbu na odluke kojima se završava prekršajni postupak. Onda proizilazi da će rokovi na žalbe tih odluka koje budu donesene u prvom stepenu početi da teku kada se donese odluka o ukidanju vanrednog stanja. Ono što je opasnost za državu i poreske obveznike je što će građani koji budu u situaciji da su prekršajno kažnjeni moći da traže naknadu štete”, objašnjava Vesna Petrović.
Snežana Bjelogrlić iz Društva sudija Srbije objašnjava da rokovi za podnošenje žalbe ne teku ukoliko stranka nije u prilici to da uradi. U slučaju nepostupanja po zdravstvenim propisima, reč je o predmetima koji ne trpe odlaganja i osuđeni imaju pravo da ulože žalbu, dodaje Bjelogrlić.
"Ako uloži, drugostepeni sud je dužan da odluči o žalbi u zakonom propisanom roku, odnosno sad i hitnije. To su predmeti koji ne trpe odlaganje i gde bi trebalo da se odlučuje. Tu postoje rokovi po procesnim zakonima u kojima se odlučuje, ali nema nikakve smetnje da ulože žalbu", kaže Snežana Bjelogrlić.
Postupci za kršenje samoizolacije i policijskog časa vode se dosta brzo i u njima postoji pravo na žalbu, kaže Dejana Zlatić.
"Za sada nemamo mnogo presuda. Imamo više rešenja o određivanju pritvora i sva okrivljena lica na to takođe imaju pravo žalbe", objašnjava Zlatić.
Iako je prvo "Skajp suđenje" održano 27. marta, Vlada Srbije je tek 1. aprila donela Uredbu prema kojoj se za vreme vanrednog stanja suđenje može odvijati putem video-konferencijske veze. Taj potez je usledio nakon što je Advokatska komora Srbije (AKS) saopštila da taj institut nije predviđen zakonom.
U Ministarstvu pravde kažu da se na suđenjima posredstvom video linka poštuju načela krivičnog postupka.
"Nijedno ljudsko pravo ovakvim načinom suđenja (vođenja glavnog pretresa) nije narušeno", navode u ovom ministarstvu, uz napomenu da postoji i inicijativa od strane zemalja Evropske unije (EU) da se u regionu prihvati praksa suđenja putem video aplikacije za vreme vanrednog stanja izazvanog korona virusom.
Iz kancelarije Zaštitnika građana je saopšteno da je tokom vanrednog stanja uvedena posebna telefonska linija Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, u cilju praćenja postupanja prema licima lišenim slobode.
Zaštitnik građana će, kako se navodi, u tim slučajevima, "delovati preventivno u cilju odvraćanja državnih organa i službenih lica od bilo kakvog oblika mučenja ili bilo kod drugog oblika zlostavljanja".
Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?
Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.
U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.
Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.
Facebook Forum