Dostupni linkovi

logo-print

Oliver: Britanija će biti rezervisanija prema Balkanu čak iako ostane u EU


Zastave Velike Britanije i EU

Zastave Velike Britanije i EU

Pobornici izlaska Britanije iz EU plaše sunarodnike migracijama sa Balkana i Turske zato što im ostali argumenti, pre svega ekonomski, ne idu u prilog, kaže za RSE Tim Oliver, profesor na Londonskoj školi za ekonomiju (LSE).

„Britanija je dugo podržavala proširenje EU na Balkan. Ukoliko napusti evropski blok oslabiće njena pozicija i uticaj na tu regiju, pre svega na zbivanja u BiH gde je aktivno uključena. Međutim, sada je očito prioritet vlasti da pobede na referendumu do kada će biti izrečeno još mnogo negativnog o Balkanu i drugim zemljama. Samo da podsetim da je Boris Džonson uporedio EU sa nacističkom Nemačkom, dodajući da Barak Obama ne voli Britaniju zbog svog delimičnog afričkog porekla, jer je Kenija, odakle je njegov otac, bila kolonija Ujedinjenog kraljevstva“, ističe Oliver.

Presudni izlaznost mladih i loše vreme

RSE: Prema istraživanjima javnog mnjenja, krajnje je neizvesno koja će opcija odneti prevagu na referendumu o izlasku ili ostanku Britanije iz EU. Koji blok u ovom trenutku ima uverljivije argumente?

Oliver: Da, nadmetanje je prilično izjednačeno. Istraživanja pokazuju da obe strane uživaju podršku oko 50 procenata građana. Mislim da pobornici ostanka Britanije u EU još imaju šansi da pobede. Međutim, trka je toliko neizvesna da je može odlučiti i loše vreme na dan glasanja jer bi u tom slučaju manje mladih izašlo na birališta.

Pristalice ostanka imaju veoma uverljive argumente kada je reč o ekonomiji i bezbednosti, dok onima koji se zalažu za napuštanje evropskog bloka idu u prilog pre svega pitanja vezana za migracije.

RSE: Pomenuli ste mlade ljude. Za koju se opciju većinski zalažu? Kakvo je raspoloženje među ostalim slojevima stanovništva?

Oliver: Većina mladih ljudi – čak oko 75 procenata – podržava ostanak Britanije u EU. Ta cifra je još veća među fakultetski obrazovanom mladom populacijom.

Dakle, osnovna linija podela je na mlade i stare, zatim na visoko obrazovane i ljude bez fakultetske diplome. Tu je i stanovništvo u velikim gradovima sa znatnim migrantskim zajednicama. U njima je svakako mnogo izraženiji kosmopolitski duh nego u industrijskim gradovima koji ekonomski propadaju. To znači da postoji veoma jasna starosna, demografska, obrazovna i socijalno-ekonomska linija razdvajanja u podršci jednoj ili drugoj opciji.

Mladi ljudi generalno nisu skloni masovnom izlasku na birališta, dok starije generacije u mnogo većem broju glasaju, što može biti od presudnog značaja.

Škoti i Irci za ostanak u EU

RSE: Ako obe strane uživaju podjednaku podršku, a vlasti u Škotskoj najavljuju da će ostati u EU u slučaju da je Britanija napusti – da li to znači da je većina građana Engleske, kao stožera Ujedinjenog kraljevstva, za napuštanje evropskog bloka?

Oliver: Da, u izvesnoj meri. Evroskepticizam je izraženiji u Engleskoj nego u drugim delovima zemlje. Međutim, u Londonu – kao prestonici i ekonomskom središtu - isto je tako snažna podrška ostanku u EU kao i u Škotskoj.

Evroskepticizam postoji i u Velsu, gde raste uticaj Britanske indipendističke partije (UKIP). Čak i u Škotskoj pojedini krugovi se zalažu za napuštanje EU, uključujući i pojedine funkcionere vladajuće Nacionalne partije.

Oni smatraju da Škotska treba da ima isti status kao i Norveška, ukazujući na negativna iskustva Grčke suočene sa ekonomskom krizom.

Hedž fondovi očekuju profit ako Britanija ode iz EU

RSE: Pomenuli ste poziciju Londona kao finansijskog centra. Da li to znači da poslovna zajednica generalno podržava ostanak Britanije u EU?

Oliver: Zavisi od slučaja do slučaja. Velike međunarodne kompanije uglavnom su za tu opciju jer ne vole ekonomske, pravne i političke potrese. Istovremeno, u samom Londonu ima firmi, pre svega hedž fondovi, koje podržavaju napuštanje EU jer procenjuju da mogu dobro da zarade na tome.

Dejvid Kameron

Dejvid Kameron

Kada je reč o manjim i srednjim preduzećima, podrška je podeljena mada je većina njih za ostanak u evropskom bloku. Međutim, mnoge male firme nemaju nikakav interes za jedinstvenim tržištem na starom kontinetnu jer ne posluju na njemu. Smatraju da institucije u Briselu ne čine ništa za njih. Oni doživljavaju EU kao teret za poslovne ljude u Britaniji iako – kada ih pitate - ne znaju da vam tačno odgovore šta pod tim podrazumevaju.

RSE: Kakvo je raspoloženje u Severnoj Irskoj?

Oliver: Prema istraživanjima javnog mnjenja, većina je za ostanak u EU. Tamošnje stanovništvo, pre svega katolike, najviše zabrinjava jačanje granične kontrole između Severne Irske i Republike Irske u slučaju izlaska Britanije iz evropskog bloka.

Ona i Republika Irska nisu deo šengenskog sistema ali su ustanovile zajedničku zonu za kretanje ljudi.

Ukoliko Britanija napusti EU, uključuju i Evropski ekonomski prostor (EEP) (nastao 1. januara 1994. sporazumom između Evropske slobodne trgovinske asocijacije – EFTA – i EU), to, kao što sam rekao, može rezultirati jačanjem njene granice sa Republikom Irskom, odnosno ekonomskim potresima, političkom nestabilnošću pa čak i dovođenjem u pitanje mirovnog procesa u Severnoj Irskoj.

Ne očekujem nasilje, ali bi svakako bili uzdrmani temelji na kojima je postignut kakav takav mir.

Pogubne ekonomske posledice britanskog "ne"

RSE: Kakve bi bile posledice odlaska Britanije – po nju samu kao i ostatak EU?

Oliver: To najviše zavisi od prvog poteza nakon eventualnog odlaska Britanije iz EU. Postavlja se pitanje šta se podrazumeva pod britanskim napuštanjem evropskog bloka. Da li to znači da će ostati deo Evropskog ekonomskog prostora - na taj način i slobodnog kretanja ljudi i kapitala – ili će se potpuno odvojiti.

Naravno, taj dogovor će u velikoj meri zavisiti od toga šta je Brisel spreman da prihvati. Mislim da se u središtu EU o tome još nije ozbiljno raspravljalo jer se pribojavaju reakcije pojedinih članica ako se Britaniji ponudi povoljan ekonomski aranžman u slučaju napuštanja zajedničkog bloka, koje takođe mogu postaviti pitanje kakva je onda svrha njihovog ostanka u EU.

S druge strane, ako se Britaniji ne ponudi neki aranžman, to će imati negativne ekonomske posledice i po ostatak evropskog bloka, naročito one članice koje imaju veliki trgovinski deficit sa Londonom. Dakle, pitanje je da li će Brisel staviti naglasak na političko jedinstvo ili ekonomske interese.

RSE: EU se već suočava sa krizom jedinstva i neki govore o nužnosti njene transformacije u zajednicu sa nekoliko brzina, imajući u vidu različite nivoe razvijenosti a i spremnosti na jačanje integracija. Da li bi izlazak Britanije dodatno zakomplikovao situaciju u evropskom bloku?

Oliver: To je jedno od ključnih pitanja. Ja to nazivam „5 i“. Najpre, pitanje same ideje Unije, odnosno da li će staviti naglasak na političke integracije i jedinstvo.

Drugo, da li će fokus biti na interesima, mislim na pojedine članice kao što su Nemačka ili Irska.

Treće, institucionalne veze. EU ne može da kazni Britaniju ali može da ponudi određeni sporazum.

Četvrto, pitanje je hoće li biti internacionalnog pritiska da se iznađe neko rešenje jer će Britanija ostati jedna od ključnih vojnih sila na starom kontinentu. Njena uloga biće i dalje važna u suočavanju sa kriznim situacijama kao što su odnosisa Rusijom i haos na Bliskom istoku.

Angela Merkel i Fransoa Oland

Angela Merkel i Fransoa Oland

Peto, hoće li razmrsivanje ovog čvora biti prepušteno individualnim, pojedinačnim liderima, kao što su Angela Merkel ili Fransoa Oland. Međutim, sledeće godine oboje čekaju izbori tako da je pitanje kakav sporazum mogu ponuditi Londonu.

Veoma će biti važno i koliko će brzo reagovati EU u nuđenju sporazuma Britaniji, imajući u vidu da svaka od 27 članica treba pojedinačno da to potvrdi.

Pobornici odlaska plaše Britance migrantima

RSE: Jedno od pitanja u referendumskoj kampanji jeste i proširenje EU. Pristalice njenog napuštanja, poput ministra pravde Majkla Gava, tvrde da će Britanija „morati da otvori svoja vrata za još 88 miliona ljudi iz Turske i sa Balkana ukoliko odluči da ostane u EU. A šta bi još imigracije iz EU značilo za Britaniju? Koliko bi nam još kuća bilo potrebno, koliko bi još zelenih površina moralo da ode?” Gav je pomenuo i kriminalce iz Albanije i drugih balkanskih zemalja, zatim ogromne pare koje London mora da izdvoji. Istovremeno, i premijer Dejvid Kameron je izjavio da Turska neće ući u EU pre 3.000 godine! Da li se ovo pitanje koristi isključivo za potrebe kampanje ili će se balkanske zemlje suočiti sa pooštrenim uslovima?

Oliver: Ono se delimično koristi u unutrašnje političkom nadmetanju uoči referenduma.

Za mene je neverovatno da se Britanija godinama zalagala za prijem Turske i drugih zemalja u EU, uključujući i pojedine pobornike njenog napuštanja evropskog bloka kao što je bivši gradonačelnik Londona Boris Džonson. U Britaniji se, naime, smatralo da što Unija bude veća, to će je biti teže integrisati, a što je bila povoljna pozicija za Ujedinjeno kraljevstvo.

Analitičari su godinama unazad znali da kada ovo pitanje postane aktuelnije da će britanska vlada - koja nikada nije objasnila zašto Turska treba da postane članica EU – promeniti stav. To se upravo sada dešava. Ne iznenađuju emotivne reakcije mnogih ljudi koji ukazuju na problem migranata, muslimana, kriminalaca, ljudi koji dolaze iz siromašnih zemalja da uzmu posao Britancima.

Dejvid Kameron, koji je takođe podržavao ulazak Turske u EU, sada je protiv jer zna da tako ima više šansi da se izbori za opstanak svoje zemlje u evropskom bloku.

Istovremeno, čak iako se na referendumu Britanija opredeli za izlazak iz EU, apsurdan je stav da će time uspeti da odmah zatvori svoje granice za imigrante.

Naime, Britanija će i u tom slučaju još dve godine morati da primenjuje evropske standarde. Takođe, ukoliko postigne sporazum sa Briselom o ostanku u Evropskom ekonomskom prostoru – makar i privremeno na 10 godina – to će podrazumevati slobodno kretanje ljudi.

RSE: U kojoj meri je bitno pitanje članstva Turske i balkanskih zemalja u referendumskoj kampanji?

Oliver: Migracije itekako igraju važnu ulogu u ovoj debati. To pitanje nije jedino. Međutim, problem pobornika izlaska Britanije iz EU je što ne mogu da igraju na ekonomsku kartu, jer sve ozbiljne analize pokazuju da bi se zemlja suočila sa veoma nepovoljnim posledicama.

Takođe, kada je reč o bezbednosti, SAD predočavaju da je bolje da ostane u evropskom bloku. Stoga im preostaje pitanje migracija gde mogu da računaju na emotivnu reakciju građana koji postaju sve neprijateljskije nastrojeni prema došljacima.

Zbog toga se u narednih nekoliko sedmica može očekivati pooštravanje kampanje o ovom pitanju korišćenjem negativnog rečnika prema ljudima sa Balkana, iz Turske, Rumunije, Poljske i drugih zemalja.

RSE: U slučaju da pobedi opcija opstanka Britanije u EU, kakva će biti pozicija njenih vlasti prema ulasku balkanskih zemalja i Turske u evropski blok?

Oliver: To je odlično pitanje. Svi se fokusiraju na to šta će biti ako Britanija ode, ali ne i ako ostane u EU. Mislim da će ona biti veoma oprezna članica, pa čak i neprijatna.

London često vodi dvostruku politiku. U odnosima na vladinom nivou veoma je konstruktivan i igrao je veoma aktivnu ulogu zalažući se za saradnju u bezbednosnim i odbrambenim pitanjima. Međutim, britanski građani veoma malo znaju o tome, zato što domaći političari ne žele da o tome javno govore.

Postavlja se pitanje u slučaju ostanka u EU, u kojoj meri će Britanija biti duboko posvećena njenim integracijama imajući u vidu i da nije deo šengenskog bezviznog režima i evrozone. To znači da ne može da utiče na neka pitanja kao što je, na primer, monetarna politika te će u tim slučajevima ostati po strani.

Međutim, kakav god da bude rezultat referenduma, Britanija mora da ojača poverenje sa svojim evropskim partnerima. Jedna od oblasti je bezbednosna i odbrambena politika.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG