Dostupni linkovi

logo-print

Srbija i Hrvatska: Neophodno distanciranje od Miloševićeve i Tuđmanove politike


Zastave Srbije i Hrvatske, Foto: Branimir Pofuk

Zastave Srbije i Hrvatske, Foto: Branimir Pofuk

Srpsko hrvatski odnosi su još jednom na ozbiljnom iskušenju. Jer, nakon haške oslobađajuće presude hrvatskim generalima i golim okom je postalo sasvim vidljivo koliko su stajališta dve zemlje udaljena. Da li poruke koje su se ovih dana čule nagoveštavaju dugoročnije skretanje sa puta normalizacije odnosa dve države ili je u pitanju velika buka koja će se smiriti?

Sagovornici RSE kažu da je sada važno da hrvatsko pravosuđe što pre procesuira zločine počinjene u Oluji, ali i da se u obe države načine odlučni koraci suštinskog distanciranja od politike i Miloševića i Tuđmana.

Sasvim neočekivano u opštoj euforiji u obe države koja je pratila oslobađajuću hašku presudu hrvatskim generalima, čuo se glas razuma i to od samog generala Ante Gotovine. On se obratio Srbima koji su proterani u akciji Oluja rekavši da oni treba da se vrati svojim domovima. Na pitanje novinarke beogradskog tabloida "Kurir" koja je razgovarala sa generalom, da li bi direktno pozvao Srbe da se vrate, on je odgovorio:

“Kako ja mogu pozvati nekog da se vrati svojoj kući? Pa, to je njegova kuća! Oni su građani Hrvatske, oni su zajedno sa nama, mi smo svi zajedno. Napred, budućnost je naša. Prošlost je stvar prošlosti.”

Drago Kovačević, poslednji ratni gradonačelnik Knina za RSE prokomentarisao je kratko izjavu Ante Gotovine:

“On se ponaša bolje od onih koji su od njega napravili mit.”
„Kako da se odrazi? Šta mi smo sad imali neki sjajan odnos, pa će ovo sad da se odrazi? Nismo imali nikakav odnos. Oni nisu ni želeli da se sretnu sa nama. Stalno su tražili neke uslove da se nađu, da se sretnu sa nama. Ja sam lično više puta insistirao i zvao premijera (Hrvatske) Milanovića, ali nije bilo odgovora. Znači, kakav će biti razvoj odnosa - nema nikakve veze sa našim odnosima. Ovo je presuda Haškog tribunala. Problem je u tome što Hrvatska sada veliča akciju Oluja, zato što na osnovu ove presude ispada da je potpuno legalna i legitimna.“


Dodajmo ovom nesvakidašnjem posrednom dijalogu dvojice aktera iz 90-ih koji su se tada gledali preko nišana, i jedinu čestitku koja je iz Srbije upućena oslobođenim generalima, od Veselina Šljivančanina, haškog osuđenika koji je odsedeo svoju zatvorsku kaznu za zločine u Vukovaru. Dakle, to su dve neočekivane epizode u atmosferi koja najavljuje zastoj procesa pomirenja na relaciji Beograd-Zagreb koji je već dolaskom na čelo Srbije bivšeg radikala i dobrovoljca na hrvatskim ratištima Tomislava Nikolića, bio usporen.

Nije se dugo čekalo na prvi potez iz Beograda. Ministarka Suzana Grubješić na državnoj televiziji objašnjavala je zašto je odložila zakazanu posetu Zagrebu prilikom koje je trebalo produžiti važenje Protokola o saradnji dve zemlje.

“Nije sada ni vreme, ni prilika, ni atmosfera. Meni ne bi bilo prijatno da tamo budem i produžavam Protokol o saradnji u takvoj jednoj lošoj atmosferi po Srbe i Srbiju. Imajući u vidu okolnost da je ovakva presuda doneta, mislim da bi bilo besmisleno da idem u Zagreb i produžavam taj protokol", kazala je Grubješić.

Doduše, ona je dodala da to ne znači da se poseta nešto kasnije, kada prođe euforija “palanačkog nacionalizma”, kako je ona nazvala atnmosferu u Hrvatskoj, neće dogoditi, tim pre što se ništa neće urušiti jer Protokol važi do marta iduće godine. Dakle, ima vremena da se sve obavi u smirenoj atmosferi.

Na potezu pravosuđe

Voditeljica nevladine organizacije „Dokumenta“ Vesna Teršelič se slaže da je odluka Grubješićeve nešto što zabrinjava, ali da je na dve države sada “naprave sve što mogu kako se ne bi dalje nastavilo urušavanje međusobnog komuniciranja i suradnje, posebno suradnje među pravosuđima jer je težina odgovornosti za procesuiranje ratnih zločina u tijeku i nakon Oluje sad na Državnom odvjetništvu Hrvatske, ali je iznimno važna i suradnja sa Tužilaštvom u Beogradu.“

Predsednik Narodne skupštine Nebojša Stefanović rekao je posle sastanka s predstavnicima 46 udruženja prognanih iz izbeglih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine da je za “žaljenje što je Hrvatska odlučila da onakvim slavljem na ulicama slavi ubijanje Srba, jer to nije bila proslava povratka generala, to je bila u stvari proslava zločina nad Srbima".
Žarko Korać i Vesna Teršelič

Žarko Korać i Vesna Teršelič


"Žalosno je što od 1995. nema nijedne pravosnažne presude za bilo koga ko je počinio zločin nad Srbima i što nije ostvaren "ni minimum" preduslova da se Srbi vrate na svoja ognjišta, sa kojih su proterani", rekao je predsednik parlamenta i dodao:

"Očekujemo da Hrvatska, ako želi da pokaže iskrenu nameru da se drži međunarodnog prava i da postane deo EU, ako želi iskreno nešto da čini za povratak Srba, mora prvo da obezbedi procesuiranje svih odgovornih za zločine nad Srbima, da obezbedi otkrivanje istine za nestale".

“Zaista jeste neugodna činjenica da niko nije procesuiran, ali s druge strane u Srbiji nema nikakve reakcija na Vukovar, u crkvi u Beogradu se govori o srpskim izbeglicama a niko i ne pominje hrvatske žrtve i besmislicu razaranja Vukovara. Tako da je ovo korak nazad u srpsko -hrvatskim odnosima, svako ostaje potpuno unutar svoje interpretacije savremene istorije“, kaže za RSE narodni poslanik u Skupštini Srbije Žarko Korać.

U Srbiji je malo ko čuo da su hrvatski čelnici, i predsednik i premijer i ministarka spoljnih poslova, poručili i da je sad na potezu pravosuđe koje treba da procesuira zločine jer haška presuda ne znači da zločina u Oluji nije bilo. Možda će biti potrebno više vremena da se čuje glas razuma, kada se stiša zaglušujuća desničarska buka u kojoj su uzeli učešća i mnogi koji tom bloku ne pripadaju. Kako ove događaje i poruke koje su tim povodom razmenjivane razumeju građani Srbije? Milan Nešić je pitao Beograđane kuda idu srpsko hrvatski odnosi.


Krhki srpsko hrvatski odnosi ovoga puta su na ozbiljnom iskušenju, zato Vesna Teršelič skreće pažnju na suštinski značaj distanciranja od 90-ih godina.

„... Politika u Hrvatskoj treba se distancirati od politike nekadašnjeg predsjednika Franje Tuđmana koji je zaustavljao povratak, mada je znao za počinjene zločine ne samo u vrijeme Oluje, nego od 1991. nadalje. Zločini su se zataškavali i njihovo procesuiranje se sprječavalo. Što se tiče Srbije, mislim da je iznimno važno distanciranje od politike Slobodana Miloševića. Tako da i jedna i druga zemlja trebaju učiniti vrlo važne korake u suočavanju s prošlošću na razini vladinih institucija, kako na razini političara, političke volje, tako i na razini pravosuđa.“

*Razgovor Vesne Teršelič i Žarka Koraća u celini možete pročitati OVDE.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG