Dostupni linkovi

logo-print

Da li će oslobađanje hrvatskih generala pogoršati odnose Beograda i Zagreba


Proslava oslobađanja Ante Gotovine i Mladena Markača, Hrvatska, 16. novembar 2012.

Proslava oslobađanja Ante Gotovine i Mladena Markača, Hrvatska, 16. novembar 2012.

Pitanje koje se postavlja u danu posle presude kojom su hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač oslobođeni odgovornosti za ratne zločine počinjene tokom akcije Oluja 1995. godine, a koja je izazvala je veoma burne i emotivne reakcije i u Hrvatskoj i u Srbiji, jeste da li će i kakve posledice ona imati na budućnost odnosa zvaničnih Beograda i Zagreba, već primetno hladnijih nakon smene političke garniture u Srbiji i povratka na vlast stranaka i ličnosti koje su je vodile devedestih.

Odnose su i pre toga opterećivale brojne otvorene teme, poput pitanja nestalih, na čijem rešavanju Hrvatska insistira kao preduslovu za razgovore o povlačenju međusobnih tužbi za genocid, takođe prepreci na putu normalizacije odnosa.

Predsednik Vlade Srbije, Ivica Dačić, izjavio je da će oslobađajuća haška presuda hrvatskim generalima imati teške posledice po proces pomirenja u regionu.

„Kako neko od nas traži da osudimo sve zločine, a drugi mogu da ne osude zločin prema srpskom narodu? Takođe, ovo će sigurno ostaviti posedice po naš odnos prema Haškom tribunalu. Mi ćemo tu saradnju svesti samo na tehnički nivo", rekao je Dačić.

I dok je srpski premijer uveren da će se presuda odraziti na odnose, hrvatski ministar za pravosuđe Orsat Miljenić je međutim rekao da ne očekuje probleme.

„Sve zemlje imaju poštovati ovu odluku, pa tako i Srbija. Neću ulaziti u njihove unutarnje stvari tko, što i kako komentira. Postoji načelo poštivanja pravnog poretka, odluka je tu, ona je pravomoćna i tu se više nema što reći“, izjavio je Miljenić.

Reakcije zvaničnika Srbije na presudu išle su od odluke vlade da se saradnja sa Hagom svede na tehnički nivo, preko ocene šefa države Tomislava Nikolića da je u pitanju politička, a ne pravosudna odluka, do tvitova predsednika Generalne skupštine UN Vuka Jeremića, koji, sudeći prema onome što su preneli mediji u Srbiji, i nisu baš bili u diplomatskom maniru.

Neparlamentarna Srpska radikalna stranka, čijem se lideru Vojislavu Šešelju sudi u Hagu, održala je u subotu protestni skup.

„Mislim da su te prve reakcije vrlo emotivne i da njih, dugoročno gledano ne treba uzimati u obzir“, kaže međutim direktorka Helsinškog odbora u Srbiji Sonja Biserko, upitana da li će se i kako presuda odraziti na odnose dveju zemalja, sudeći, između ostalog i po zabeleženim reakcijama.

Ona ipak upozorava da pravi proces pomirenja dve zemlje, zapravo nikada nije ni počeo.

„Zato što nema ni minimalnog konsezusa oko toga šta se desilo, ko je počeo rat, kakav je to rat bio, a kamoli da se govori o nekakvom pomirenju. Nema osnove za to“, ukazuje Biserko.

Zahlađenje od maja

Da se na noviju istoriju u dve države često gleda različito, ukazao je, nakon presude generalima, i hrvatski predsednik Ivo Josipović, koji je ipak ocenio da je i nerealno očekivati da Srbija i Hrvatska u svim aspektima na istoriju gledaju jednako, ali da se istovremeno nada da će doći vreme da dve države slično gledaju na političke aspekte rata.

"Biće stanovišta sa kojima se nećemo moći složiti, ali treba naći minimum konsenzusa, a to je volja za mirom, pomirenjem i poštovanju svake žrtve", rekao je Josipović.

U tom svetlu je zanimljiv i komentar pravnice sa haškim iskustvom, Jadranke Sloković Glumac.

„Sada se vidi koliko je deplasirana ideja da je jedan od razloga postojanja Haškog tribunala pomirenje na ovim prostorima. Svatko ovu presudu doživljava na svoj način i gleda je iz svog rakursa. Ja se ponovno zalažem za ideju Haškog tribunala koji treba utvrditi odgovornost u pojedinačnim zločinima. Sud ne može razriješiti odnose na ovim prostorima“, kazala je Sloković Glumac.

Protest Srpske radikalne stranke u Beogradu, 17. novembar 2012.

Protest Srpske radikalne stranke u Beogradu, 17. novembar 2012.

Direktor Centra za regionalizam i kopredsednik Igmanske inicijative u Srbiji, Aleksandar Popov, podseća da odnosi Srbije i Hrvatske nisu bili idilični ni pre presude, a koja bi, što proizilazi i iz izjave srpskog premijera, mogla dodatno da ih oteža. Zahlađenje je postalo primetno u maju, kaže Popov, kada je Tomislav Nikolić izabran za predsednika i nakon njegovih spornih izjava o Vukovaru i Srebrenici.

„Vidimo da od tada, prvo hrvatski predsednik Ivo Josipović nije došao na inauguraciju i da se od tada nije desio njihov susret ni u jednoj prilici. Zahlađeni su i odnosi između vlada naših zemalja zbog vladajuće koalicije u Srbiji, tako da je ovo samo dalje dolilo ulje na vatru i zakomplikovalo već inače komplikovane odnose“, rekao je Popov koji se međutim nada da će nakon stišavanja emocija, obe strane shvatiti da se mora ići dalje.

„Da će se nastaviti taj odnos normalizacije, a gde bi značajnu tačku predstavljao i susret predsednika Nikolića i Josipovića“, kaže Popov.

Oslobađanje Gotovine i Markača nije i prva odluka Tribunala u Hagu koja je uzburkala duhove i u Srbiji i u Hrvatskoj, iako u znatno manjoj meri.

Prevremeno puštanje na slobodu Veselina Šljivančanina, koji je služio kaznu od 10 godina zatvora zbog zločina nad hrvatskim ranjenicima i ratnim zarobljenicima na poljoprivrednom dobru Ovčara kod Vukovara ’91. godine, izazvalo je ogorčenje i nevericu udruženja žrtava u Hrvatskoj, koja su takvu odluka Haga ocenila kao sramotan postupak.

Zabeležena su i negodovanja vukovarskih sedišta HDZ-a, Socijaldemokratske partije Hrvatske i pravaša, ali je istovremeno bila primetna i suzdržanost hrvatskog državnog vrha, koji gotovo da se nije oglasio.

U Srbiji je odluka glasno pozdravljana u krugovima poznatim po protivljenju saradnji sa haškim Tribunalom, ali je Šljivančanin ipak dočekan bez veće pompe, barem za razliku od one koja je pratila njegov odlazak u Hag 2003. godine, kada su se njegove pristalice sukobile sa policijom, zbog čega je hapšenje trajalo duže od 10 sati.

Politički analitičar iz Hrvatske, Žarko Puhovski, primećuje:

„Godine 1991. je u Hrvatskoj pjevana pjesma ’Stop the war in Croatia’, 1995. su to na srpskom pjevali Srbi. Dakle, to je ta razlika nekoliko godina zakašnjenja. Do jučer su svi u Hrvatskoj ’znali’ da je haško sudište politička protuhrvatska zločinačka institucija, a sada je to naravno opet politička institucija protiv Srba, i to je nešto što se ne može izbjeći."
  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

  • 16x9 Image

    Enis Zebić

    U novinarstvu od osnovne škole, profesionalno od uspostave političkog pluralizma. Nakon suradnje u nekoliko hrvatskih dnevnih novina, od 1. veljače 1994. je na RSE u Zagrebu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG