Dostupni linkovi

logo-print

Beogradsko "ne" Briselu: Vlada odbila sporazum sa Kosovom


Sa jedne od sednica Vlade Srbije

Sa jedne od sednica Vlade Srbije

Vlada Srbije odbila je ponuđeno rešenje za Kosovo, ali predlaže hitan nastavak dijaloga sa Prištinom uz posredstvo Evropske unije.

„Ne“ Briselu državni vrh kalio je ne samo sa predstavnicima parlamentarnih partija nego i sa srpskim patrijarhom, ali i predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom. Pravo iz Patrijaršije Srpske pravoslave crkve državni čelnici stigli su na sednicu Vlade na kojoj je premijer Ivica Dačić preneo da je ponuda za sporazum sa Prištinom neprihvatljiva.

"Vlada Srbije ne može da prihvati principe koji su usmeno predočeni pregovaračkom timu Beograda, jer ne garantuju punu bezbednost, opstanak i zaštitu ljudskih prava Srba na Kosovu. Dogovor zasnovan na ponuđenim principima nije sprovodiv tako da njegovo prihvatanje ne bi dovelo do konačnog i održivog rešenja", rekao je Dačić.
Ivica Dačić na sednici Vlade 8. aprila 2013.

Ivica Dačić na sednici Vlade 8. aprila 2013.


A zašto Beograd ne može da prihvati ponuđeno? Odgovor je pružio potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić tvrdeći da pojedini delovi sporazuma ne uvažavaju ni minimum nacionalnih interesa.

“Ono što Srbija ne može da prihvati to je dodavanje opština severnom Kosovu, dakle četiri severnokosovske opštine za koje oni kažu da ne mogu da ih priznaju zbog njihovih administrativnih podela. Dakle, reč je o severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Nismo dobili nikakav odgovor o prisustvu ili neprisustvu oružanih snaga Kosova. Nemamo dovoljno jasan odgovor, ne kažem da smo tu daleko, oko obrazovanja i zdravstva. Mislim da je tu potrebno samo pojašnjenje i da tu prosto nismo daleko. Ono što je još neophodno da se dogovori, postoje razlike u onome što oni nazivaju panelima ili komorama, oko drugostepenih sudova, sudova gde se međusobno tuže i sude Srbi. Mi tražimo Apelacioni sud za severnu Mitrovicu”, rekao je Vučić.

U međuvremenu je premijer, kako prenose agencije, rekao za "Frankfurter algemajne cajtung" da bi Srbija mogla, na osnovu dogovora sa Prištinom, da usvoji ustavni zakon koji bi omogućio prebacivanje ovlašćenja vladi u Prištini, a u skladu sa ustavom Srbije.

"Mi smo u ovoj zemlji imali političare koji su insistirali na tome da stvarnost mora da se upravlja prema ustavu. Ali tako nije. Realnost na Kosovu je drugačija. To moramo da imamo u vidu", naveo je srpski premijer.

I dok su kod domaćih zvaničnika dominantne izjave da Srbije neće poniženje, ali hoće da razgovara kako bi se našlo rešnje, šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer poručuje da sporazum Beograda i Prištine nije ultimatum i da je EU spremna da nastavi proces pridruživanja Srbije toj zajednici.

“Nema ultimatuma, nema sudnjeg dana... treba da ostavimo histerične komentare iza nas i neophodno je da se usredsredimo na otvorena pitanja na konstrukitavan i dalekovidan način. Očigledno je da Srbija u ovom procesu nije sama, jasno je da Srbija ima mnogo prijatelja, ne samo onih pet država (Evropske unije) koje nisu priznale Kosovo, već isto tako i ostale članice EU koje žele da vide budućnost Srbije unutar Unije”, naveo je Dežer.

Odbacivanje sporazuma očekivano

Beogradski zvaničnici su do sada više puta naglašavali da neće ugroziti evropski put Srbije, ali kako se približavala odluka o sporazumu kojim je trebalo da se reši problem paralelnih srpskih institucija na severu Kosova, sve su bile glasnije i izjave da neće izdati ni državne nacionalne interese. Pa su tako od čelnika iz Vlade stizale poruke da je Srbija u živom blatu ili da nas čeka 11 dana pakla.
Sa protesta u Beogradu protiv prihvatanja sporazuma sa Kosovom, 8. april 2013.

Sa protesta u Beogradu protiv prihvatanja sporazuma sa Kosovom, 8. april 2013.


Vlast u Srbiji pokušava da dobije dodatno vreme, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa, sociološkinja Vesna Pešić.

“Ta drama oko sporazuma i svega što se dešavalo je malo preterana. Mislim da uopšte nije trebalo primeniti tako velike reči poput ultimatuma, živog blata i sl. Malo su preigrali celu priču. Mislim da je moglo da se kaže da ponuda nije zadovoljavajuća, da će pokušati da nastave pregovore. Zašto je moralo toliko da se drami, kao biti ili ne biti. Mislim da je preterano, suviše je velika pažnja data, kao da je to strašno veliki događaj. Ono što jeste stvarno problematično je to što mi se čini da nismo dovoljno shvatili da je Kosovo propala stvar i da su to manje više uglavnom samo izgubljene bitke. Postoji nekakav srpski interes, da se ta manjina zaštiti, da ljudi dobiju neka prava da bude lakše da se to sve prebrodi, ali mislim da nema neke šanse da mi i dalje zamišljamo kako nećemo dati Kosovo”, kaže Vesna Pešić.

Za sociologa Jova Bakića je međutim, odbacivanje sporazuma posle svega očekivano.

„Čini se da su bili prilično neprijatno iznenađeni sadržajem ponude i zaista ponuda jeste imala neobičan oblik, po onome što smo čuli, tu nema nikakvog jasno definisanog predloga, nema papira na kome je naspisano nešto crno na belo nego je nešto čitano na sastanku, i sa te strane nije neobično što je odbijeno. Meni se čini da je ova vlast spemna na značajne ustupke, ali nije spremna da na kraju pregovora njače“, ocenjuje Bakić.

Državni čelnici javnosti predstavljaju kako su na teškim mukama zbog odluke o sporazumu sa Prištinom, čiji izostanak za sobom povlači i izostajanje datuma za početak pregovora sa EU. Sociološkinja Vesna Pešić međutim, upozorava da je Dačiću i Vućiću falilo hrabrosti.

“Trebalo je imati srca pa izgurati, ako si ti sada Vlada, a imaš više želje da to pitanje rešiš i da Srbija postane moderna država, kako kaže Vučić, onda mora da se učini malo više za to“, zaključuje Vesna Pešić.

Sednica Vlada u delu na kojem je donet stav o pregovorima o Kosovu bila je otvorena za medije.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG