Dostupni linkovi

logo-print

U BiH se ne poštuju brojna i osnovna ljudska prava, a razlozi za to su što se ona u dovoljnoj mjeri i ne razumiju. Osim toga, nije uspostavljena ni vladavina prava, kao osnov zaštite ljudskih prava, a BiH je još daleko od standarda Evropske unije u ovoj oblasti, istaknuto je tokom rasprave upriličene u Banjaluci.

Neophodne su reforme pravnog sistema, što uključuje i reformu nedorečenog Ustava BiH, istaknuto je na Političkom cafe-u na temu „Vladavina prava kao tekovina EU - razumije li BiH ljudska prava?“.

Presuda u slučaju Sejdić-Finci kojom se nacionalnim manjinama u BiH omogućava da biraju i budu birani, još uvijek nije ispoštovana, i možda je najpoznatiji slučaj kršenja osnovnih ljudskih prava u BiH.

Ovom presudom se nalaže bh. vlastima da promijene odredbe Ustava, kako bi se i nacionalnim manjinama omogućilo pasivno biračko pravo, a to je da ravnopravno sa tri konstitutivna naroda biraju i budu birani na najviše političke funkcije.

Osim toga, i nedavni slučaj u zeničkom zatvoru, gdje su pretučena dvojica osuđenika za ratne zločine srpske nacionalnosti samo zbog etničke pripadnosti, i pored naloga ovom zatvoru iz 2008. da poboljša uslove zatvorenika, pokazuju stepen poštivanja ljudskih prava u BiH, smatra Dejan Lučka, direktor Banjalučkog centra za ljudska prava.

˝Iz tih i mnogih drugih primjera vidimo da BiH u svojoj suštini, kao država, ne shvata ljudska prava, a kad kažem 'Bosna i Hercegovina', pri tome mislim i na entitete i Brčko distrikt˝, kaže Lučka.

Sloboda govora i javnog izražavanja takođe se ne poštuje u BiH, a to prije svega na svojoj koži osjete novinari, koji su često zbog svojih stavova i izvještaja izloženi pritiscima. Nerijetko se nađu i na optuženičkoj klupi, kao što je i nedavni slučaj sa novinarima i urednikom ˝Elta˝ televizije, koji su zbog prenošenja izjave sagovornika optuženi za širenje govora mržnje, dodaje Lučka.

˝Novinari ne smiju zbog takvih stvari biti osuđivani za govor mržnje. Novinar prenosi informaciju i ukoliko on sam u svoje ime ne govori takve stvari i ne sprovodi govor mržnje, on ne smije biti osuđivan za to˝, mišljenja je Lučka.

Ono što se takođe ne poštuje u BiH jeste pravo na pošteno suđenje.

˝Znate, postupci kod nas traju i po 10, 15 pa i 20 godina, što je za evropske standarde nevjerovatno i nenormalno. Suđenje, zavisno od težine i ozbiljnosti slučaja, može trajati nekih šest do sedam godina, ali već nakon toga to prelazi u neku tešku deformaciju sudskog sistema˝, rekao je Lučka.

Kada je u pitanju nivo ljudskih prava u Evropskoj uniji, ni tu nisu sve zemlje u istoj ravni, pa su tako Hrvatska, Rumunija, i Bugarska, baš kao i BiH, još daleko od evropskih standarda, ukazao je Miloš Šolaja, direktor Centra za međunarodne odnose Banjaluka.

˝Kada govorimo o tim državama i nekim drugima kao što je i Bosna i Hercegovina, to je jedna vrlo tradicionalna struktura, takozvana vertikalna struktura političke moći, koja ima dugu istoriju totalitarizma, dugu istoriju autoritarizma i drugih istorijski obojenih elemenata koji ne mogu da budu baš osnova za pravi razvoj i pravu vladavinu prava. Postavljen je neki zakonski okvir, uspostavlja se određen društveni okvir ali još smo daleko˝, poručuje Šolaja.

Lučka smatra da je, kako bi se prevazišli ovi problemi, neophodan pritisak Evropske unije, ali i sistemske reforme.

Dejan Lučka

Dejan Lučka

"Prije svega evropske institucije trebaju još više da pritisnu državne organe BiH da provode bar presude Suda u Strazburu, a nakon toga i da te presude znaju tumačiti da se te povrede više ne dešavaju u drugim postupcima. Druga stvar je da mi moramo reformisati pravosuđe, jer pravosuđe ovakvo kakvo je, neću reći da ne služi ničemu, ali nažalost često i teško krši ljudska prava svih građana Bosne i Hercegovine.˝, zaključuje Lučka.

Šolaja smatra da je pored svega navedenog, osnovna kočnica u rješavanju ovih problema u samom komplikovanom uređenju BiH i njenom Ustavu, koji je kao Aneks 4 Dejtonskog mirovnog sporazuma zaustavio rat, ali je sve ostale stvari ostavio nedefinisane.

˝BiH bi mogla da bude sretna ako bi se njeni stanovnici, izraženi kroz sve institucije koje to podrazumijevaju, od političkih partija, akademske zajednice, institucija političkog sistema pa do nevladinih organizacija i svih drugih, izjasnili oko nečega što bi bio temelj postojanja Bosne i Hercegovine. To bi bila osnovna pretpostavka vladavine prava, a ovako, dok je god to etničko-kolektivistički model, teško je govoriti o tome, a u suštini i potpunoj nedefinisanosti postojećim Ustavom˝, zaključuje Šolaja.

  • 16x9 Image

    Gojko Veselinović

    Radio u banjalučkim Nezavisnim novinama, te na BH Radiju 1. Izvještavao i istraživao o temama koje se tiču politike, društva, ekonomije i kulture. Od novembra 2012. je dopisnik RSE iz Banjaluke.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG