Dostupni linkovi

logo-print

Nikolićeva izjava o EU: Promena politike ili hrana za partiju


Tomislav Nikolić

Tomislav Nikolić

Otkad se vratio iz Njujorka, gde se sreo sa Catherine Ashton, šeficom diplomatije EU, a onda tokom prošlog vikenda obratio svojoj stranci, srpska javnost, ali i ona u Briselu, odgonetaju šta je predsednik Srbije Tomislav Nikolić hteo da kaže.

Kome su upućene Nikolićeve zaoštrene poruke o Evropskoj uniji, zašto su baš sada saopštene i kako ih uopšte čitati? Jesu li one tek hrana za unutarpartijsku upotrebu, učvršćivanje pozicije Beograda pred nastavak dijaloga sa Prištinom ili promena državne politike prema evropskim integracijama?

Odgovora na ova pitanja ima gotovo koliko i onih koji na njih odgovaraju.

Izjavu srpskog predsednika da Srbija ne treba da trči ka EU ambasador Delegacije EU u Srbiji Vincent Deger ne vidi kao promenu kursa Beograda prema evointegracijama. Kaže da ju je razumeo kao poruku da Beograd i Brisel u svojim odnosima pre datuma i rokova treba da se vode suštinskim pitanjima.

Vinsent Dežer

Vinsent Dežer

„Mislim da je Predsednik hteo da ukaže da ono što definiše odnose između Srbije i EU treba da budu suštinska pitanja, a ne datumi ili tajming. Mislim da je u pravu jer ako želimo da postignemo kvalitet, moramo dobro da se suštinski pripremimo, tu mislim na dijalog (Beograda i Prištine). Jasno je da je potrebno da vidimo da Srbija definiše svoju poziciju, želimo da se u zemlji postigne konsenzus po tom pitanju. Potrebno je da se
odredi ko će biti sagovornik u dijalogu, koji će voditi gospođa Ešton. Dakle, mnogo odluka prvo treba doneti, pre priče o datumu i rokovima",
rekao je Deger.

Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju i potpredsednik delegacije EP za odnose sa državama Zapadnog Balkana, Nikolićevu izjavu stavlja u kontekst prvih sto dana vlade i unutarstranačke upotrebe i kaže da je ne vidi je kao veliku kolateralnu štetu.

„Gospodin Predsednik je to rekao u svom govoru kada se obraćao članovima svoje stranke na vanrednoj skupštini i ja to razumem kao izjavu za unutrašnjestranačku upotrebu jer je taj isti Predsednik iz Njujorka poručio da nije potrebno davati izjave o Kosovu sve dok se ne napravi zajednička platforma. Pošto je Kosovo jedna od veoma važnih političkih tema i u vezi sa Evropskom unijom, ja mislim da će Srbija uskoro pripremiti platformu za evropske integracije, ne samo za Kosovo, i da će u oblikovanju te platforme sudelovati sve – ponavljam – sve stranke vladajuće koalicije, ne samo Srpska napredna stranka, kao i stranke opozicije. Zato ja ne vidim velike kolateralne štete iz te izjave i treba jednostavno sačekati na zvanične reakcije srpske strane posle predstavljanja izveštaja o napretku od strane Evropske komisije“, ocenio je Kacin.

Nakon Nikolićevih reči da Srbija ne treba da trči ka EU, i Suzana Grubješić, zamenica premijera zadužena za evrointegracije, izjavila je da, iako je Srbija jasno opedeljena za Evropsku uniju, na tom nimalo lakom niti jednostavnom putu ne treba srljati i trčati grlom u jagode. Dodala je i da postoje različiti glasovi i uslovi koji se čuju i pred Srbiju postavljaju u EU, i da smo mi „spremni da ispunimo sve uslove koje su ispunile i druge zemlje koje na svom putu ka Uniji, ali niko od nas ne može da traži ono što svi znaju da ne možemo prihvatiti, a to je priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije".

Kacin smatra da ni u rečima Suzane Grubješić ne treba tražiti ono čega u njima nema.

„Što se tiče gospođe Grubješić, zamenice premijera, ja sam to shvatio samo kao pokušaj relativizacije i odgovaranja baš na dileme i zbunjenost zbog koje ste upravo vi postavili ta dva pitanja meni. Ja razumem da je to bio konstruktivan pristup i pokušaj da se uputi poruka da je Srbija i dalje posvećena svom evropskom putu“, rekao je Kacin.

Jedno u Beogradu, drugo u Briselu

A naš dopisnik iz Brisela Rikard Jozwiak javlja da njegovi izvori iz direktorata EU za proširenje, iako ne žele zvanično da se osvrću na poslednje izjave srpskog predsednika, nezvanično podsećaju da Nikolić u Briselu govori jedno, a u Beogradu drugo.

“Razgovarao sam sa nekoliko ljudi iz Generalnog direktorata EU za proširenje i oni su rekli da ne žele zvanično da komentarišu te poslednje Nikolićeve izjave zato što ih je on saopštio članovima sopstvene partije. Kad sam zamolio za bar nezvaničnu reakciju, rekli su mi da Nikolić jedno kaže u Beogradu, a drugo u Briselu, da su to primetili i ranije i da se sad to ponavlja. I predsednik Nikolić i premijer Dačić posetili su Brisel i veoma jasno poručili da podržavaju ono što Srbija treba da uradi na putu svojih evrointegracija, a onda su se vratili u Beograd gde pričaju nešto drugo. Moji sagovornici kažu da su već umorni od toga i da to svakako neće pomoći Srbiji”.

RSE: Da li se ove poslednje Nikolićeve izjave mogu povezati sa nekom novom, oštrijom, porukom koju je eventualno čuo od poverenice Catherine Ashton u Njujorku? Ona je izjavila da Nikolić treba da prihvati hrabre, teške odluke? Možemo li to dovesti u vezu sa njegovom kasnijom izjavom?

Jozvwiak: Mislim da možemo, apsolutno. Catherine Ashton mu je svakako saopštila neki rigorozniji zahtev, ne zna se još šta mu je rekla, ali njegove izjave su, po mom sudu, svakako reakcija na to što je od nje čuo u Njujorku.

RSE: Da li je to mogao da bude taj famozni sedmi „nemački“ uslov da Srbija potpiše sa Kosovom sporazum o dobrosusedskim odnosima pre dobjanja datuma početka pristupnih pregovora sa EU?

Jozvwiak: Ja ne bih išao tako daleko. Ne verujem da mu je Catherine Ashton eksplicitno rekla da mora da se ispuni taj sedmi uslov, ali je, recimo, mogla da mu pomene sever Kosova, paralelne strukture na severu Kosova, kao teme koje će se uskoro otvoriti.

Vekarić: Nema zahteva da se Kosovo prizna de iure

Još uvek je prerano za definitivan odgovor na pitanje da li su Tomislav Nikolić, odnosno, novoizabrana vlada, konačno trasirali koridor Srbije prema Evropskoj uniji, odnosno, njen odnos prema Kosovu, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Vatroslav Vekarić, nekadašnji član Spoljnopolitičkog sveta u Ministarstvu spoljnih poslova. Kada se ima u vidu i tradicionalno pozitivan odnos prema EU od strane G17 plus, odnosno, Ujedinjenih regiona Srbije, odakle dolazi i zamenica premijera Suzana Grubješić, njena izjava koja stiže nakon Nikolićeve, pomalo je zbunjujuća, kaže Vekarić, ali dodaje:
Ivica Dačić, foto: Vesna Anđić

Ivica Dačić, foto: Vesna Anđić


„Upravo zbog toga bih sačekao sa konačnom ocenom, da vidimo da li se tu radi o nekakvoj taktici, čiji je cilj da možda privoli ne samo Eštonovu nego uopšte Evropsku uniju na neku koncesiju“.

Porukama sličnim Predsednikovoj pridružio se i premijer Ivica Dačić. On je izjavio da Srbija ne menja politiku evrointegracija, ali je dodao da to ne znači da će zbog dobijanja datuma za početak pregovora o članstvu u Uniji uraditi bilo šta protiv nacionalnih i državnih interesa.

"Ako vi izrazite želju da do decembra morate da dobijete datum, onda je i 'cena' mnogo veća i Srbija bi morala da je plati kroz dijalog sa Prištinom", rekao je Dačić.

Na pitanje zašto srpski zvaničnici, među njima i Nikolić, i Grubješić, ponovo emituju dramatične izjave da nikada neće priznati Kosovo, kao da hoće da proizvedu utisak da to u Briselu ili Vašingtonu neko od njih traži, Vekarić kaže:

„U ovom trenutku je sigurno da nema zahteva da se Kosovo prizna de iure. Čak i poznati sedmi zahtev koji su izneli nemački parlamentarci i koji se panavlja stalno, govori o potpisivanju nekakvog sporazuma, ali to i dalje ne znači neophodnost de iure priznanja, a de iure priznanje znači izričito priznanje postojanja druge države, uspostavljanje diplomatskih odnosa, razmenu ambasadora itd. Prema tome, dotle se još nije došlo i to, kao što vidimo, niko i ne traži“.

Sledeće nedelje i meseci pokazaće koji će kurs zauzeti Srbija, ocenjuje Laslo Varga, član skupštinskog Odbora za evropske integracije. On naglašava da je Srbija stigla do tačke u kojoj više neće biti moguća dosadašnja politika „I Evropa i Kosovo“, u kojoj dva cilja - ulazak u Evropsku uniju i očuvanje Kosova – isključuju jedan drugi.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG