Dostupni linkovi

logo-print

Beograd očekuje pregovore, Priština primenu sporazuma


Prelaz Jarinje, 2011.

Prelaz Jarinje, 2011.

Hoće li, nakon predaje pisma Briselu, u kome se obavezuje srpska strana da će primeniti postignute dogovore sa Prištinom, uključujući i Sporazum o integrisanom upravljanju granicama, uslediti konkrektni koraci na terenu? Zajednička kontrola prelaza u skladu sa dogovorom.

Sudeći po srpskoj strani, od toga za sada ništa. Umesto toga, Beograd najavljuje teške i duge pregovore o primeni dogovorenog “Sporazuma o integrisanom upravljanju administrativnim prelazima”, dok Priština traži konkretne pomake na granici sa Srbijom, pre svega na severu.

U javnosti je bilo zabune oko toga šta sadrži sporazum o integrisanom upravljanju granicama, odnosno Tehnički protokol koji je potpisan krajem februara ove godine a šta pismo koje je potpisala nova srpska Vlada.

Posle dugog i mučnog objašnjavanja srpskoj javnosti da se nova Vlada u pismu Briselu nije obavezala na uvodjenje klasičnih graničnih kontrola, posebno na severu Kosova,.

Dejan Pavićević, šef tima za pregovore sa Prištinom koji se nalazi u Briselu, izjavio je za RSE da novih graničnih službi neće biti ni za mesec-dva, da će Beograd insistirati da kosovski carinici budu posmatrači, a da izvršnu funkiju obavlja EULEKS, što možete pročitati u širem intervjuu na našoj web stranici.

„To je pitanje o kojem će se razgovarati na radnim grupama. Kako će to izgledati, kako će funkcionisati. Cela poenta integrisane administrativne linije jeste da ne bude kao do sada da vi prođete jedan punkt, pa imate, da kažemo ničiju zemlju, pa drugi punkt, nego će postojati jedan punkt na kojem će zajednički raditi.To uopšte neće izgledati kao granica, nego kao kontrolni punkt. Ovde će biti jedna rampa. Neće biti dve strane, pa prođete jednu kontrolu pa ničiju zemlju, pa drugu kontrolu“, kaže Pavićević.

Edita Tahiri

Edita Tahiri

U Prištini su uzdržani u komentarima.Našem Radiju je šefica kosvoskog pregvoaračkog tima Edita Tahiri kratko rekla da Srbija nije pokazala spremnost da sprovede sporazum o zajedničkoj kontroli granica.

“Srbija je konstantno davala izjave, ali to nije dovoljno. Srbija mora da ide dalje od verbalnog i da primjenjuje praktično sve sporazume, uključujući i sporazum o integrisanom upravljanju granicom. Tražili smo od Evropske unije da poveća pritisak na Srbiju. Nismo videli u tome značajnu posvećenost Srbije. Očekuje se da se vidi”, kaže Tahiri.

Kontrolni punktovi?

Premijer Srbije Ivica Dačić oglasio se kao potpora briselskim poslovima novog šefa pregovaračkog tima, on je rekao da je prethodni pregovarač Borislav Stefanović dosta toga dogovorio, što usmeno što pismeno, ali da se nije obavezala tadašnja Vlada da će to primentiti:

“Mi smo to sada uradili, jer drugog izbora nismo imali. Drugi je izbor da kažemo da ne prihvatamo ništa od onoga što je prethodna Vlada dogovorila, ali mislim da svi građani Srbije znaju šta to znači”, rekao je Dačić.

Za razliku od Prištine koja očekuje brzu primenu sporazuma na terenu, Beograd najavljuje duge i teške pregovore u okviru radnih grupa.

“Implementacione grupe će postojati na više različitih nivoa i one će biti formirane ne znamo kada i to će danas biti tema razgovora", kaže Dejan Pavićević.

Na pitanje da li očekuje da će se pojaviti kontrolni punktovi na severu Kosova u skladu sa ovim dogovorom, za mesec ili dva, Pavićević odgovara:

"Ne, tako brzo ne. Pitanje rada grupa, usklađivanje svega i sad imamo jedan tehnički protokol koji je vrlo široko postavljen i na osnovu koga ne može da se uđe u takvu vrstu implementacije."

Dogovorom o upravljanju prelazima stvaraju se prvi uslovi o sprečavanju golemog šverca koji se odvija iz Srbije na Kosovo, kaže direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov.

"Centar za regionalizam je sproveo jedno istraživanje koji je finansirala EU gde smo došli do podataka ukrštajući podatke sa kosovske strane i od strane naših zvaničnih organa, ali ujedno i procenjujući na osnovu percepcije poslovnih ljudi gde je glavni tranzitni centar tih roba, koliki je obim sive zone u prometu i utvrdili smo da je to čak 40 odsto. To je ogromno područje za nelegalno bogaćenje pojedinaca sa obe strane i tu postoji apsolutno albansko – srpsko bratstvo i jedinstvo u kriminalu. Ovo je jedini način zapravo da se spreči da ilegalna trgovina koja oštećuje budžete i Srbije i Kosova i baš u Insajderu se videlo da su to cifre koje se kreću u stotinama miliona evra“, naglašava Popov.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG