Dostupni linkovi

logo-print
Članovi timova Beograda i Prištine zaduženi za implementaciju na briselskim pregovorima postignutog dogovora, sastaju se u četvtak ponovo u Briselu. To je potvrđeno nakon što je tim koji je odredila Vlada Srbije održao svoj prvi sastanak, na kome je, kako je saopšteno, utvrđeno ko će u ime Beograda “pregovarati o planu za primenu sporazuma”. Istovremeno, zvaničnici u Beogradu podvlače da se svaka tačka sporazuma mora implementirati. To je zaista lako reći, ali rizici koji iskrsavaju na tom putu, i to ne samo u kosovskim sredinama u kojima su Srbi većina, bude zebnje da dogovoreni proces neće ići glatko.

Baš u petak, kada je u skladu sa tačkom 12 iz dogovora postignutog u Briselu, ističe poslednji rok za kompletiranje plana implementacije Sporazuma, i poslanici u Skupštini Srbije imaće priliku da se izjasne o tekstu tog dokumenta. Vlada im je dostavila izveštaj o pregovorima u kojem se navodi da je tokom trajanja dijaloga poštovan Ustav Srbije. Pri tome se ne odustaje od u Srbiji dobro poznate terminologije, pa se naglašava da su pregovori vođeni:

„.... uz stalno informisanje i konsultovanje predstavnika organa lokalne samouprave sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija o osnovnim principima za političke razgovore sa privremenim institucijama samouprave na Kosovu i Metohiji“.

A dok su poslanici iščitavali od Vlade dobijeni izveštaj jedan od tri člana novouspostavljenog tima za primenu Sporazuma savetnik predsednika Srbije Marko Đurić sastao se sa predstavnicima ambasada država koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Pozvao ih je da ne menjaju svoj stav i ponovio da Srbija nikad neće priznati Kosovo, te se osvrnuo na, kako se izrazio, tendenciozna tumačenja koja su prisutna u domaćoj i svetskoj javnosti, a uprkos kojima (navodi on) Srbija sigurno neće menjati svoju principijelnu poziciju.

“Đurić je posebno istakao da stavljanje u taj kontekst poslednjeg sporazuma iz Brisela ne doprinosi postizanju sveobuhvatnog i održivog rešenja za pitanje Kosova i Metohije, kao ni trajnoj stabilnosti čitavog regiona“, saopšteno je posle sastanka sa ambasadorima samo nekoliko sati pre nego što je održan prvi sastanak tima za implementaciju.
Nikola Selaković

Nikola Selaković


To telo osim naprednjaka Đurića, vodiće i socijalista Veljko Odalović, te direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo Dejan Đurđević. Na njima leži odgovornost za primenu Sporazuma koji se ni u jednoj svojoj tački ne sme dovesti u pitanje, kako je podvukao ministar pravde Nikola Selaković:

„Mogu odgovorno da tvrdim da svaka zapeta, svaka tačka, svako slovo Sporazuma, mora da bude nešto od čega ne sme da se odstupi“.

Selaković je i onaj koji je prvi jasno izgovorio da će sudovi na severu Kosova, suditi po kosovskim zakonima, uz napomenu da je „tako bilo i do ’89. godine“.

Ministar pravde se tako oslonio, i to u pozitivnom smislu, upravo na argument koji je njegova politička opcijama decenijama koristila kako bi dokazala teze o takozvanom unutarnjem „cepanju Srbije“. Da na stvari gledaju u obratnom smeru, nisu svi spremni, što je pokazao je primer dojučerašnjeg šefa Vladine kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandra Vulina. Ostavku koju je podneo nakon briselskog dogovora ovako je objasnio: „Teško mi je da mi preko usta pređe – kosovski zakon“.

Kosovski Srbi nemaju mnogo izbora

No, otpor koji se formirao unutar vlasti čini se izrazito blagim. Iz tog pravca, za sada, nema naznaka eventualnih opstrukcije rada implementacionog tima, u kome su za operativne poslove iz redova Ministarstva unutrašnjih poslova imenovani i pomoćnik ministra Željko Kojić, te zamenik direktora policije Branislav Mitrović i načelnik Uprave policije Mladen Kuribak. Kuribak je, inače, bio zadužen i za sprovođenje ranijih dogovora između Beograda i Prištine. Učestvovao je u implementaciji dogovora o IBM-u što je i razlog zbog kog je već u sredu otputovao u Brisel:

„Tema su prethodni implementacioni dogovori. Integrisano upravljanje administrativnim prelazima. Pazite, to je počelo sa radom ali ima određenih tekućih problema koji su prisutni i koje mi, s vremena na vreme, sednemo i otklonimo. Ili dogovorimo način drugog pristupa kako bi rešili taj problem“.

Radi se dakle o poodavno postignutim dogovorima čije primenjivanje, očigledno, traži stalnu koordinaciju između dva centra – jednog u Prištini i drugog u Beogradu. To će, sumnje nema, važiti i za implementaciju dogovora koje su potpisali premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači, a što može biti dovedeno u pitanje samo ukoliko pritisci budu jači od odlučnosti pregovarača. Blagi protesti u Srbiji (organizovani od strane Šešeljevih radikala, Koštuničinog DSS-a ili Crkvi bliskih „Dveri“), za sada, ne pokazuju da protivnici imaju dovoljno snage za dovođenje u pitanje procesa koji predstoje.

„Dveri“ su se, međutim, odlučile za institucionalni otpor pa su podneli Višem tužilaštvu u Begradu krivičnu prijavu protiv članova delegacije koji su učestvovali u pregovorima. Kako navodi predstavnik arhaično nazvanog Starešinstva „Dveri“ Srđan Nogo, na njihovoj listi su: „Konkretno – predsednik Vlade Republike Srbije Ivica Dačić, svi potpredsednici Vlade, svi ministri Vlade Republike Srbije i članovi delegacije, savetnik predsednika države gospodin Marko Đurić i šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin“.

Nekog su ipak preskočili, ali ne zato što se dugo opirao dogovoru: „Predsednik Tomislav Nikolić svojim aktom nije bio umešan u bilo šta što se ticalo pregovora odnosno priznanje“.

No, pritisak od kog Beograd verovatno najviše strepi jeste onaj koji dolazi sa severa Kosova, odakle je sa mitinga u Mitrovici najavljeno osnivanje „Skupštine autonomne pokrajine Kosova i Metohije“. Tu su oni elementi čija pacifikacija za srpsku vlast predstavlja najteži izazov, pre svega zato što bi se, u slučaju neuspeha implementacije, upravo Beograd smatrao odgovornim takav debakl. Ukazuje na to i koordinator Foruma za etničke odnose Nenad Đurđević.

„Beograd je od početka ušao u ove razgovor kao predstavnik kosovskih Srba. Oni su smatrali i smatraju Beograd svojim predstavnikom i u ovom procesu i uopšte nekog na koga se oslanjanju. Propušteno je da se malo više konsultuju, odnosno da se Srbi sa severa Kosova informišu šta donose različite opcije o kojima se razgovara. Zvanična retorika je bila jedna, a sporazum koji će se implementirati je dosta drugačiji od te retorike. Teško je u ovom trenutku to sve povratiti i postoji zrnce nepoverenja, ali ja mislim da je i dalje poverenje koje Srbi imaju u Vladu Srbije mnogo veće nego što imaju u međunarodnu zajednicu i u vladu Kosova. U ovom triju mislim da kosovski Srbi nemaju mnogo izbora nego da daju podršku Vladi Srbije za sporazum koji će skupština usvojiti i da iz toga izvuku najbolje što mogu“, ocenjuje Đurđević.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG