Dostupni linkovi

logo-print

Između EU i "bosnizacije": Sporazum test i za Kosovo i za Srbiju


Most u Mitrovici

Most u Mitrovici

Analitičari na Kosovu smatraju da se postignutim sporazumom u Briselu, Kosovo pretvara u Bosnu i Hercegovinu, odnosno, u nefunkcionalnu državu, jer se njime zemlja deli na dva entiteta. Drugi pak navode da sporazum Prištine i Beograda otvara evropsku perspektivu dvema zemljama.

Postignut sporazum u Briselu između premijera Kosova i Srbije, u ne tako dalekom vremenu, proizvešće negativne efekte i to ne samo na Kosovu, već i u celom regionu, smatra Shpend Kursani iz kosovskog Instituta za politička istraživanja i razvoj. On je međutim i mišljenja da je Srbija mnogo više dobila od ovog dijaloga.

„Ovim sporazumom Srbija je dobila datum za početak pristupnih pregovora za EU. Drugo, ona je pobedila i to van njene teritorije, odnosno na severu Kosova, gde se manje više ozvaničio status quo, onako kako je Srbija htela, ali ne 100 posto kako je želela, a to je da Kosovo vrati pod svoje okrilje. Međutim, svojoj zajednici je osigurala mnogo veću autonomiju, gde će njihova država imati više suvereniteta, a Kosovo mnogo manje“, kazao je Kursani za RSE.

Prema sporazumu postignutom u Briselu, Zajednica ili Asocijacija osnovaće se po istoj osnovi kao i postojeći statut Asocijacije opština Kosova, odnosno, imaće svog predsednika, zamenika predsednika, Skupštinu, i Savet.

U skladu sa nadležnostima iz Evropske povelje o lokalnoj samoupravi i zakonima Kosova, opštine mogu da sarađuju radi ostvarivanja svojih ovlašćenja kroz Asocijaciju, i imaće potpun nadzor nad ekonomskim razvojem, obrazovanjem, zdravstvom, te urbanom i ruralnom planiranju.

Što se policije tiče, postojaće jedna policija koja će biti integrisana unutar okvira Policije Kosova, od koje će se i plaćati.

Regionalni komandant policije za četiri opštine, severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić, biće iz srpske zajednice. Njega će imenovati kosovsko Ministarstvo unutrašnjih poslova, a na predlog četiri načelnika iz opština na severu, u ime asocijacije.

Pravosudne vlasti će takođe funkcionisati u sklopu zakonskog okvira Kosova, a Apelacioni sud u Prištini uspostaviće panel u kome će većina sudija biti kosovski Srbi, koji će se baviti svim opštinama sa srpskom većinom na Kosovu. Deo tog Apelacionog suda, sastavljen od administrativnog osoblja i sudije, biće trajno u severnoj Mitrovici.

Navodi se i da će OEBS misija olakšati organizaciju opštinskih izbora na severu ove godine, u skladu sa zakonima Kosova i međunarodnim standardima.

Dogovoreno je i da dve strane ne blokiraju jedna drugu na njihovom putu evropskih integracija.

Primena najveći izazov

Analitičar Ismail Hasani smatra da se ne može govoriti o tome ko je izašao kao pobednik iz ovog procesa, s obzirom da postignuti sporazum podrazumeva evropsku perspektivu za obe zemlje.
Kosovski Srbi u Mitrovici

Kosovski Srbi u Mitrovici


„Obe zemlje teže ka evropskim integracijama. One su, međutim, u različitim fazama procesa integracija u EU i u ostalim međunarodnim strukturama. Kosovo mnogo zaostaje u odnosu na Srbiju, međutim, ovo u čemu posreduje baronesa Ashton je dobra mogućnost koja se pruža dvema državama kao test za to koliko su spremne za evropske integracije“, naglasio je Hasani.

Kursani međutim ističe da je Kosovo mnogo toga izgubilo sporazumom od 19. aprila.

„Ovaj sporazum rizikuje unutrašnju funkcionalnost Kosova, deli zemlju na dva entiteta, srpski i albanski, manje više Kosovo postaje kao Bosna. Kosovo će kasnije imati problema s ovim“, kazao je Kursani.

Postizanje sporazuma se smatra samo početkom, a najveći izazov će predstavljati njegova primena.

Analitičar Hasani ističe važnost da ga obe strane moraju poštovati.

„Najvažnije iz ovog sporazuma jeste da se u što bližoj budućnosti stvori mogućnost za njegovu implementaciju. Međutim, dosadašnje iskustvo je pokazalo da sa srpskom stranom nije lako da dođe do primene nečeg oko čega su se dve strane dogovorile“, naveo je on.

Srbi sa severa u inače poručili da ne prihvataju briselski sporazum, i aklamacijom su odbacili sve njegove tačke.

Oni su zatražili da se građani Srbije na referendumu izjasne o sporazumu, te su i poručili da je vreme za osnivanje "Skupštine autonomne Pokrajine Kosova i Metohije“.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

XS
SM
MD
LG