Dostupni linkovi

logo-print

Zašto Vučić potcenjuje inteligenciju građana Srbije?


Aleksandar Vučić na predizbornom skupu u Vranju

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome da li će predsednički izbori u Srbiji, koji će se održati 2. aprila ove godine, biti fer i slobodni. Sagovornici su bili dva novinara iz Beograda - Mijat Lakićević i Ljubodrag Stojadinović.

Bilo je reči o tome zašto su opozicioni kandidati u neravnopravnom položaju u odnosu na kandidata vladajuće koalicije - Aleksandra Vučića, kako je Vučić suparničke kandidate proglasio lopovima, kriminalcima i neprijateljima Srbije, šta znače Vučićeve optužbe da opozicioni kandidati žele da u Srbiji izazovu makedonski scenario, može li preterano agresivna kampanja škoditi Vučiću, boji li se Vučić opozicionih kandidata i pored toga što istraživanja javnog mnjenja govore da će on pobediti u prvom krugu, koliko su pouzdana ta istraživanja, da li građani još uvek veruju Vučićevim obećanjima, da li je vlast spremna na izbornu krađu ukoliko ne bude zadovoljna rezultatima glasanja i da li bi u tom slučaju došlo do masovnih protesta.

Omer Karabeg: Da li se po dosadašnjem toku predizborne kampanje može reći da će predsednički izbori biti fer i slobodni?

Mijat Lakićević: Koliko će biti slobodni, to ćemo videti onog dana kada budu održani, ali sigurno neće biti fer. Već sada nisu, jer je kandidat vladajuće partije, premijer Aleksandar Vučić, na mnogo načina favorizovan. On ima povlašćen položaj u odnosu na druge kandidate i ogromne privilegije - medijske, finansijske i svake druge. On ima privlegije kakve do sada nije imao nijedan kandidat u predsedničkim kampanjama.

Mijat Lakićević: Vučić u odnosu na druge kandidate ima ogromne privilegije - medijske, finansijske i druge.

Mijat Lakićević: Vučić u odnosu na druge kandidate ima ogromne privilegije - medijske, finansijske i druge.

Ljubodrag Stojadinović: Slažem se da izbori neće biti fer, ali skoro sam uveren da neće biti ni slobodni. Ne može se govoriti o slobodnim izborima, jer je kampanja koju vodi Vučić najava neslobode. Postoji strahovit pritisak na sve one koji drugačije misle. Svako drugačije mišljenje se proglašava neprijateljskim stavom ne samo prema premijeru već i prema Srbiji. Vučić proglašava protivkandidate neprijateljima i rušiteljima Srbije koji planiraju nekakve scenarije - ukrajinski, makedonski i ne znam kakve još. Tako se radilo devedesetih godina kada je režim Slobodana Miloševića polovinu građana Srbije proglasio za neprijatelje. Opozicioni kandidati su medijski diskvalifikovani, ne mogu javno da se oglase a da na najgori način ne budu difamirani od strane Vučićevih tabloida. Ali ta premijerova zastrašujuća verbalna agresija na naša čula mogla bi za njega da ima nepovoljan efekat. Takva vrsta pritiska na javnost može da ga omete, može da ga udalji od njegovog cilja, a taj cilj je nadmoćna pobeda u prvom krugu. Uostalom, bez obzira na sva istraživanja javnog mnjenja koja mu progniziraju pobedu u prvom krugu, i bez obzira na sva laskanja njegovih epigona, mislim da Vučićeva prednost nad ostalim kandidatima nije tako velika kao što se predstavlja. Ima tu dosta spinovanja i mislim da ta istraživanja nisu preterano validna.

Drž’te lopova

Omer Karabeg: Vučić svojim izjavama jako zaoštrava predizbornu atmosferu. On govori da ne treba dozvoliti da Srbijom ponovo zavladaju lopovi i kriminalci, a to su po njemu njegovi protivkandidati. Vučić ove izbore predstavlja kao biti ili ne biti za Srbiji. Srbija će maltene propasti ako on ne bude izabran u prvom krugu. Zašto mu je potrebno da stvara takvu atmosferu? Da li možda ne veruje prognozama istraživača javnog mnjenja da će pobediti u prvom krugu?

Mijat Lakićević: Izbori su uvek neizvesni i bez obzira na sva istraživanja javnog mnjenja pobeda nikada nije sasvim sigurna. Videli smo kako su poslednjih godina favoriti gubili izbore. Složio bih se sa kolegom Stojadinovićem da kampanja koju vodi Vučić - a još više ona koju vode njegovi mediji, pre svega Pink i Informer - počinje da mu šteti. Porastao je njegov negativni rejting, to jest broj negativnih poena koje dobija u istraživanjima javnog mnjenja. Kada je došao na vlast, bilo je svega 16-17 posto onih koji su o njemu mislili loše. Prema poslednjem istraživanju taj broj je dostigao 40 procenata. On je uspeo veliki broj ljudi da okrene protiv sebe. Vučić je svestan te opasnosti i zato je krenuo sa optužbama i napadima na ostale kandidate. U suštini njegova taktika se svodi na ono - drž'te lopova. Polazi od toga da on treba prvi da napadne da bi svoje protivnike doveo u poziciju da se brane. Rekao bih da je to loše za opoziciju. Čini mi se da se opoziconi kandidati u toj vrlo prljavoj političkoj borbi nisu snašli i da su dopustuili Vučiću da nametne svoje teme - da oni njega mrze, da iza njih stoje strane pare i tajkuni, da šire strah, da Srbiju guraju u propast. Sve što on radi pripisuje svojim rivalima i tako ih dovodi u inferioran i defanzivan položaj.

Ljubodrag Stojadinović: Mislim da se Vučić boji. I njegov strah nije neopravdan. On se boji s razlogom. Vučić zna da je rejting Slobodana Miloševića pred njegov poraz na izborima 2000. godine bio 68 procenata, pa je on te izbore relativno glatko izgubio. Vučićevi javni nastupi pokazuju izuzetno veliku nervozu i izuzetni strah od gubitka vlasti. Jer, on nije čovek koji bi posegao za najradikalnijim merama da bi sačuvao vlast. Osim toga on je toliko devastirao vojsku i policiju da ne verujem da bi ti ljudi bili spremni da spasavaju njegovu vlast. Vučić stalno govori da opozicija pokušava da Srbiju vrati u prošlost. Mi znamo koja je to prošlost i šta je Vučić bio u toj prošlosti. On je bio deo najgore prošlosti Srbije. Ako se vratimo u tu prošlost, tamo ćemo uvek videti Vučića kao ministra za informisanje, ministra inkvizitora koji je zabranjivao slušanje Glasa Amerike, gasio medije i slao policiju u Glas javnosti i Dnevni telegraf. To je ta prošlost o kojoj on govori.

Ljubodrag Stojadinović: Vučićevi javni nastupi pokazuju izuzetno veliku nervozu i izuzetni strah od gubitka vlasti.

Ljubodrag Stojadinović: Vučićevi javni nastupi pokazuju izuzetno veliku nervozu i izuzetni strah od gubitka vlasti.

Vučićevi strahovi

Mijat Lakićević: Vučić strahuje da neće pobediti u prvom krugu, jer bi to bio loš znak za njegove glasače. To bi bio znak da se njegova moć kruni i to bi mogao da bude signal za mnoge miševe oko njega da počnu da napuštaju brod.

Omer Karabeg: Mislite li da ima u vidu ono što se dogodilo Miloševiću kada su ga posle poraza na izborima počeli da napuštaju ljudi iz njegove okoline?

Mijat Lakićević: Da. Koalicija oko Vučića je dosta šarolika. Pitanje je koliko on uopšte ima kontrolu nad tim silnim strankama koje se vešaju o njega zato što je na vlasti. I Dačić, i Ljajić, i Palma i mnogi drugi bi njega sutra otkačili i rado bi mu videli leđa, radije nego mnogi koji su sada u opoziciji. Svi autoritarni lideri i diktatori su po definiciji nesigurni, jer ne znaju ko im radi o glavi. I Vučić zna da svaki znak njegove slabosti neko može da iskoristi i zabije mu nož u leđa. Taj strah je realan. Nema on nikakvog razloga da veruje Dačiću i svima oko sebe.

Mijat Lakićević: I Vučić zna da svaki znak njegove slabosti neko može da iskoristi i zabije mu nož u leđa.

Mijat Lakićević: I Vučić zna da svaki znak njegove slabosti neko može da iskoristi i zabije mu nož u leđa.

Omer Karabeg: I pored toga što ima toliku prednost, jer se ne skida sa televizijskih ekrana i naslovnih strana novina, i pored toga što su sve državne službe u funkciji njegove kandidature, Vučić se stalno žali da je u neravnopravnom položaju. On optužuje ostale kandidate da primaju ogromnu stranu pomoć za svoju kampanju, dok je on usamljeni jahač i bori se, kako on kaže, protiv desetorice kandidata koji su se udružili protiv njega. Zašto on to govori kada je očigledno da je sve suprotno od onoga što kaže?

Ljubodrag Stojadinović: Vučić je čovek iluzije, on ne prihvata stvarnost. On je negira. U stanju je da stvarnost podredi svojim fantazmagorijama. To nije samo sejanje zablude, ponekad je u pitanju i njegovo iskreno uverenje - i zato je često teško razumeti šta se u Srbiji događa. Vučić nije harizmatična ličnost, već upravo suprotno. Mislim da ne postoji nijedan razlog zbog koga bi neko mogao da voli Vučića, osim ako nema neki posebni interes. Njegov odnos prema vlasti je neka vrsta političke paranoje. On smatra da zaslužuje da večno ostane na mestu na kome se nalazi i svaki pokušaj drugih da se u demokratskoj borbi domognu tog mesta smatra zaverom protiv sebe.

Mijat Lakićević: Delimično se ne bih složio sa onim što je kolega Stojadinović rekao. Čini mi se da se suviše često u javnosti stvara utisak kako je Vučić iracionalan političar. Ja nemam takav utisak jer, koliko znam, on pomno prati istraživanja javnog mnjenja - kako javnost reaguje na njegove istupe, na ono što govori, na ono što radi. Na osnovu toga on u dobroj meri određuje svoje ponašanje. Vučić vrlo dobro zna šta prolazi kod njegovog biračkog tela i to potencira, na tome insistira. Možda on često deluje iracionalno i emotivno, ali ja tu vidim samo glumu, možda lošu, ali glumu. On pokušava da zavara protivnike i da skrene pažnju sa ključnih stvari. On je takoreći u svom prvom predizbornom nastupu ispalio sve optužbe protiv opozicionih kandidata - da su lopovi i kriminalci, da ih finasiraju stranci i tajkuni, da žele da naprave haos u Srbiji - i sada se svi oni brane od tih optužbi. Oni se brane umesto da nametnu ključne teme, kao što su nepotizam i korupcija i da postave pitanje ko su ljudi oko njega - kumovi, braća i ostali. Oni treba Vučića da bombarduju pitanjima i da od njega traže odgovore umesto što je obrnuto.

Pravi nas budalama

Omer Karabeg: Ali zar neke njegove izjave nisu u totalnoj suprotnosti sa stvarnošću? Kako on može tvrditi da je u neravnopravnom položaju u odnosu na druge kandidate, kad ljudi svojim očima vide da je on svaki dan satima na ekranu i na prvim stranama novina, a da opozicionih kandidata nema nigde. Zar on stvarno misli da će ljudi više verovati njemu nego svojim očima? Da li on misli da su ljudi glupi?

Mijat Lakićević: To je deo njegove taktike i marketinga. On misli da to kod ljudi prolazi i to će kod jednog broja i da prođe. Naravno, uvek je pitanje mere, jer neki potezi mogu da imaju i kontraefekte. Takav potez je bila zabrana koncerta Vlade Georgijeva u Smederevu, što je izvelo na ulicu desetak hiljada mladih ljudi. U takvim slučajevima radi se o inflaciji propagande. Jer, kao što inflacija obara vrednost novca - tako i preterana propaganda izaziva suprotne efekte i ljudi joj ne veruju.


Ljubodrag Stojadinović: Njegovi istupi u poslednjih nekoliko meseci, koji su eskalirali do ekstremne govorničke histerije, pokazuju da on potcenjuje ljude u Srbiji, da potcenjuje njihovu pamet i inteligenciju. Ja mislim da u javnosti postoji sve više otpora takvom načinu obraćanja premijera i kandidata za predsednika. Čini mi se da se građani sve više pitaju - dokle ćemo da dopuštamo da nas on pravi budalama, pa mi smo pametni i ne treba na to da pristajemo. Ako to nije vidljivo kroz medije, jer su mediji bitno kontrolisani - pogledajte samo Jutarnji program Radio televizije Srbije gde gostuju ljudi koji se takmiče u panegiricima premijeru Vučiću - to je itetako vidljivo na društvenim mrežama. Tamo postoji čitav jedan pokret otpora protiv načina na koji Vučić tretira ljude u Srbiji. Mislim da je taj pokret veoma značajan i da ga Vučić potcenjuje, a možda i ne razume.

Makedonski scenario

Omer Karabeg: Vučić u predizbornoj kampanji stalno širi strah. On koristi događaje u Makedoniji da plaši narod. Kaže da opozicioni kandidati žele da izazovu makedonski scenario u Srbiji. Kakve veze Srbija ima sa Makedonijom?

Mijat Lakićević: Vučić se tu opasno poigrava, jer ono što se dešava u Makedoniji zapravo je prilično ogoljeno političko nasilje, pošto tamo predsednik republike odbija da da mandat opozicionim strankama da formiraju vladu. Vladajuća partija u Makedoniji praktično priziva nasilje. Makedonski scenario primenjen u Srbiji značio bi da vlast neće priznati rezultate izbora, ako njima ne bude zadovoljna, već će pokušati da ih poništi raznim marifetlucima, pa možda čak i nasiljem. Ne čini mi se da će se nešto tako desiti u Srbiji, ali, kada Vučić govori o makedonskom scenariju, onda on praktično puca u sopstvenu nogu.

Mijat Lakićević: Kada Vučić govori o makedonskom scenariju, onda on praktično puca u sopstvenu nogu.

Mijat Lakićević: Kada Vučić govori o makedonskom scenariju, onda on praktično puca u sopstvenu nogu.


Ljubodrag Stojadinović: Mislim da nikakve analogije nema između Srbije i Makedonije ili Ukrajine, jer se pominje i ukrajinski scenario. Ti scenariji služe kao strašila za Srbiju. Poruka je da je svaki pokušaj da se digne glas protiv ove vlasti - u stvari neprijateljski akt. Ali nama ne treba ni makedonski, ni ukrajinski scenario, mi smo 5. oktobra 2000. imali beogradski scenario. To je bila erupcija demokratije u situaciji kada Milošević nije hteo da prizna rezultate izbora. To je počelo još 1996. godine posle nepriznavanja rezultata lokalnih izbora, a 2000. godine to je bila kombinacija revolucije i izborne pobede. Ta noć je pokazala koliko demokratske energije može da se probudi u građanima kada oni vide da je njihova izborna volja dovedena u pitanje i da neko, ne samo što falsifikuje rezultate izbora, nego ih i potcenjuje, pretvara u građane drugog reda, u glasačku mašinu koja nema nikakvog značaja. To je ono čega se najviše plaši Aleksandar Vučić. On se plaši analogije sa 5. oktobrom 2000. godine kada je on bio u mišjoj rupi, ali on više ne može da se vrati u tu mišju rupu. On je sada na čistini i, ako bude prekrajanja rezultata izbora, on će biti u velikom problemu koji neće moći da reši onako kako bi on to želeo.

Da li će biti krađe?

Omer Karabeg: Mislite li da bi 2017. godine narod izašao na ulice, ako bi se pokazalo da je bilo krađe na izborima? Da li još uvek postoji ta energija?

Ljubodrag Stojadinović: Postoji uverenje da više nema takve atmosfere u društvu, da su ljudi odustali od svog iskonskog poriva za otporom kada im neko zakida njihova prava. Taj zaključak proizilazi iz činjenice da Srbija već nekoliko godina trpi verbalnu agresiju, agresiju obmana i laži premijera Vučića, koji nam govori da je sve drugačije nego štovidimo. Ali ja mislim da je to privid i nije isključena mogućnost da u narodu ima dovoljno energije da brani svoju izbornu volju, ako bude ugrožena manipulacijom ili silom.

Omer Karabeg: Gospodine Lakićeviću, mislite li da bi ljudi izašli na ulice da protestuju ukoliko bi se pokazalo da je bilo izborne krađe?

Mijat Lakićević: Teško je odgovoriti na to pitanje. To zavisi od mnogih okolnosti. Činjenica je da klice otpora postoje, to pokazuje i ono što se dešavalo oko Savamale, pre svega protest Odbranimo Beograd. Ono što ne govori u prilog takvoj mogućnosti je što nema odgovara na pitranje - ko bi sada organizovao proteste. Ne treba zaboraviti da je 5. oktobra 2000. opozicija bila ujedinjena i stajala je iza jednog kandidata. Bilo je i nekoliko vrsnih organizatora na čelu sa Zoranom Đinđićem. I u narodu je bilo više spremnosti da se izborna volja brani protestom. Pre toga su bile one masovne demonstracije zbog krađe na lokalnim izborima koje su trajale mesecima. Na neki način trenirali smo nekoliko godina za taj 5. oktobar. Danas takve energije nema dobrim delom i zbog svega onoga što se govori o 5. oktobru i o DOS-u, čak i u pojedinim opozicionim partijama. A iskreno rečeno nisam siguran ni da bi tako nešto bilo potrebno, jer ćemo već iduće godine imati izbore za Beograd, a možda i parlamentarne. Mislim da bi sadašnji predsednički izbori mogli da posluže kao neka vrsta škole i kao neko ideološko i organizaciono pogonsko gorivo za buduće izbore, jer mnogo važnije bitke tek dolaze.


Omer Karabeg: Ako Vučić trijumfalno pobedi u prvom krugu i ostvari sve što je hteo, kakve će to imati posledice za Srbiju?

Ljubodrag Stojadinović: To što ste rekli predstavlja krajnje pesimističku projekciju. Naravno da bi u tom slučaju posledice bile loše. Ali siguran sam da Vučićeva vlast ne može da traje beskonačno dugo. Mora da postoji neka klica otpora i neka energija za demokratske promene u Srbiji. Vučićeva pobeda, kakva god ona bila, nagovestiće njegov veoma brzi pad u vremenu koje sledi. To se ne može izbeći, jer su potrošena sva obećanja, potrošeni su svi resursi. Vučić je toliko stvari obećao da nema više šta da obećava. Izvesno je da sledi pad - i to vrlo brzo.

Mijat Lakićević: Čak i ako bi Vučić pobedio, ja bih video neke pozitivne elemente u ovim predsedničkim izborima. Pojavile su se nove snage i novi ljudi na političkoj sceni Srbije. Postoji i određena motivacija i mobilizacija koja neće nestati nakon izbora. Ako opozicioni kandidati izgube, to neće biti kraj opozicije. Mislim da će ona ubuduće samo jačati i ne bih isključio mogućnost da na sledećim izborima u Beogradu pobedi kandidat opozicije, što bi bilo izuzetno važno, po mom mišljenju čak i važnije od pobede na predsedničkim izborima. Ne mislim, međutim, da će Vučiću brzo doći kraj jer on ima mehanizme da održava svoj visoki rejting. Tu pre svega mislim na povećanje plata i penzija, do čega će doći, kao i na blagi rast standarda. Tako da mislim da bi on mogao da se održi na vlasti još nekoliko godina - teško je reći koliko - jer to zavisi i od međunarodnih prilika, pre svega ekonomskih. Osim toga, ono što Vučić radi, što otvara fabrike i puteve, značajno je za veliki broj ljudi, pogotovo u unutrašnjosti Srbije. To jeste besprizorno, jer se on kiti tuđim perjem, ali kada odete u unutrašnjost, vidite da ima dosta ljudi koji u tome vide nekakvu nadu. I dokle god Vučić bude predstavljao tu nadu, on će moći da računa da ostane na vlasti. Ta nada se nesporno kruni, jer je on učinio mnogo lošeg što je kod jednog broja ljudi izazvalo gnev, tako da on ne može biti apslolutno siguran da će pobediti na ovim izborima, a kamoli na nekim narednim.

  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG