Dostupni linkovi

logo-print

Zašto Vučić ne ide na vanredne izbore


Aleksandar Vučić

Aleksandar Vučić

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se tome da li će u Srbiji biti vanrednih izbora. Sagovornici su bili profesori Beogradskog univerziteta - politikolog Slaviša Orlović, profesor Fakuleta političkih nauka, i sociolog Vladimir Vuletić, profesor Filozofskog fakuleta.

Bilo je reči o tome zašto je Aleksandar Vučić letos odustao od vanrednih izbora i odlučio se za rekonstrukciju vlade, da li se Brisel protivi vanrednim izborima zbog toga što ne želi da Srbija gubi vreme u predizbornoj kampanji, zašto se najjača opoziciona Demokratska stranka zalaže za izbore kada joj stalno pada rejting, da li je Srpska napredna stranka smenom gradonačelnika Beograda Đilasa, lidera Demokratske stranke, praktično već ušla u predizbornu kampanju, da li Vučić greši što, i pored protivljenja Brisela, ne raspisuje vanredne izbore u trenutku kada je njegova popularnost najveća, kao i tome da li bi nakon vanrednih izbora Srpska napredna stranka mogla sama vladati Srbijom.

Omer Karabeg: Aleksandar Vučić je letos imao priliku da raspiše vanredne izbore, jer je većina u rukovodstvu njegove stranke bila za to da se ide na izbore pošto su verovali da mogu udvostručiti broj poslanika u parlametu. On ipak nije raspisao izbore, jer to nije, kako je rekao, u interesu Srbije. Umesto vanrednih izbora, odlučio se za rekonstrukciju vlade. Zašto je rekonstrukcija vlade zamenila izbore?


Slaviša Orlović: Rekonstrukcija vlade i izbori su na neki način prisutni u političkom životu Srbije još od prvih meseci nakon formiranja ove vlade. Pominjanje izbora je bilo u funkciji disciplinovanja koalicionih partnera u vladi, pa je to ponekad zvučalo kao pretnja, a nekad kao obećanje. O rekonstrukciji se počelo govoriti početkog ove godine, a u nju se naprasno i naglo krenulo nakon 28. juna, kada je Srbija dobila. da tako kažem, datum bez datuma za početak pregovara o pridruživanju Evropskoj uniji. Tada je na dnevni red stavljena tema rekonstrukcije. Rekonstrukcija je zamišljena ambiciozno, a neni rezultati su polovični. Sedam-osam ministara je smenjeno, jedna stranka je izbačena iz vladajuće koalicije, došli su novi ministri - kombinacija eksperata i nestranačkih ličnosti. Ovih dana stigao je i paket mera. Videćemo kakvi će biti efekti tih mera. Pitanje je da li će doći do novih izbora pre nego što građani na svom džepu i na svojoj koži osete efekte novih mera.

Od početka mi je bilo jasno da izbora neće i ne može biti sve dok se ne završi proces briselskih pregovora i ne implementira ono sto je dogovoreno.

Vladimir Vuletić: Moj utisak je da je u toj priči oko izbora bilo nekoliko pogrešnih procena. Od početka mi je bilo jasno da izbora neće i ne može biti sve dok se ne završi proces briselskih pregovora i ne implementira ono sto je dogovoreno. U stvaranju ove vlade značajnu ulogu su imali međunarodni akteri, što znači da oni neće dozvoliti da se tek tako rastura vladajuća koalicija i da se pod bilo kakvim izgovorima menjaju pravila igre. Zašto se onda toliko pričalo o vanrednim izborima? Postoje različita tumačenja. Jedno od njih je da je glavni koalicioni partner pokušao da uzme veći deo kolača da bi kasnije lakše mogao da istisne iz vlade glavnog konkurenta. Prema drugom tumačenju - na kraju se ispostavilo da je tako - čitava ta priča je poslužila kao svojevrsna dimna zavesa koja je onemogućila da jedan deo radikalnije orijentisanih nacionalista otežava postizanje i implementaciju Briselskog sporazuma.

Omer Karabeg: Čini se da sve glavne odluke u vladi donosi Vučić, a da se premijer Dačić vrlo malo pita. Njihov odnos se najbolje video na nedavnoj sednici vlade, kada je Vučić održao lekciju Dačiću o tome kako treba smanjiti broj službenih putovanja u inostranstvo, koje je Dačić predlagao, što je ovaj bez pogovora prihvatio. Vučić se je, koliko se sećam, otprilike ovako obratio Dačiću: “Ovo neće proći, taman niko više ne putovao”.


Slaviša Orlović: Vučić je prvi potpredsednik Vlade i zadužen je za bezbednost i za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. On je koordinator svih službenih bezbednosti, a bio je i ministar odbrane. Sve to čcini njegovu poziciju još jačom. Vrlo često, a to se potvrdilo i nedavno prilikom otvorene sednice vlade, koju ste pomenuli, Vučić demonstrira svoju moć i Dačić trpi udarce. Glavne odluke, po svoj prilici, donosi on, osim što je dva-tri puta bilo nekih manevarskih poteza na relaciji Dačić- Nikolić prilikom izbacivanja Dinkića iz vlade ili prilikom smene gradonačelnika Beograda.

Otkako je Vučić postao predsednik Srpske napredne stranke vodi se rovovski rat između Vučića i Dačića za dobijanje što veće moći i uticaja.

Vladimir Vuletić: Otkako je Vučić postao predsednik Srpske napredne stranke vodi se rovovski rat između Vučića i Dačića za dobijanje što veće moći i uticaja. I jedna i druga stranka se obraćaju sličnom biračkom telu i otuda se javljaju tenzije. Možda se može reći da glavne odluke donosi Vučić, ali imam utisak da Dačić nije time nezadovoljan i da on koristi svoju poziciju najbolje što može kako bi podigao rejting svojoj stranci. I u tome uspeva. A što se tiče ovih sitnih prepucavanja koje ste pomenili, sve je to usmereno ka publici, ka potencionalnim biračima. Naravno, Dačić to guta, ali računa da će doći prilika kada će i on takav, niski udarac vratiti Vučiću.

Slaviša Orlović: Kada je reč o Srpskoj naprednoj stranci, tu postoje različiti interesi Nikolića i Vučića. Tomislavu Nikoliću, koji ima petogodišnji mandat ne odgovaraju izbori, dok bi Aleksandar Vučić voleo da se oni što pre održe da bi verifikovao svoju poziciju.

Vladimir Vuletić: U razgovorima o tome da li Vučić želi izbore ili ne treba imati u vidu sledeće. Mere, koje se najavljuju, su izuzetno teške i, ukoliko se zaista bude insistiralo na njihovom sprovođenju, nema tog političara i te stranke koja bi, uz spovodenje tih mera, mogla da zadrži visok stepen popularnosti. Zbog toga mislim da je Vučić zainteresovan da se održe izbori kako bi produžio svoj mandat za još četiri godine dok te mere još nisu ostavile traga na biračkom telu i dok on još uvek ima veliku popularnost. Ukoliko ne bi bilo izbora, pretpostavljam da bi mu se u sledeće dve godine te mere vratile kao bumerang i da bi se na sledećim redovnim izborima on i Srpska napredna stranka našli u lošoj poziciji. Mislim da je to ključ za razumevanje njegove potrebe da se raspišu izbori, a ne nekakva njegova težnja za prekomponovanjem moći, koja je i sada u značajnoj meri u Vučićevim rukama.

Omer Karabeg: Da li je Brisel glavni kočničar raspisivanja vanrednih izbora, zato što želi da Srbija ne gubi vreme u predizbornim kampanjama, nego da sprovodi ono što je dogovoreno o Kosovu?

Pored Vučića koji je za izbore, u vladajućoj garnituri postoje i oni koji se tome protive, kao što su Ivica Dačić i Tomislav Nikolić.

Slaviša Orlović: Brisel je sasvim sigurno jedan od spoljnopolitičkih veto igrača, to je možda i Vašington. Oni smatraju da tim koji dobija ne treba menjati. Ova vladajuća ekipa se pokazala vrlo kooperativnom i zato, po mišljenju Zapada, ne bi bilo dobro da se ide na nove izbore, jer je poznato koliko u ovom delu sveta, a naročito u Srbiji, traju predizborne kampanje, kada se praktično sve zaustavi. S druge stane, pored Vučića koji je za izbore, u vladajućoj garnituri postoje i oni koji se tome protive, kao što su Ivica Dačić i Tomislav Nikolić.

Vladimir Vuletić: Ne bih rekao da Brisel koči, jer ta reč ima negativnu konotaciju. Brisel je, pre svega, zainteresovan da se procesi, koji su započeti, realizuju kako bi se u ovom delu Evrope obezbedila relativna politička stabilnost. Ko će to realizovati - mislim da je njima svejedno. U ovom trenutku procenjuju da sadašnja vlada može to najefikasnije obaviti. Postavlja se, međutim, pitanje - šta zapravo znači implementacija Briselsog sporazuma. Da li će taj proces biti završen nakon što budu uspešno realizovani lokalni izbori na Kosovu ili će se tražiti još nešto - to je otvoreno pitanje.

Omer Karabeg: Zanimljivo je da opozicioni lideri, pre svega oni iz Demokratske stranke, govore da se ne boje novih izbora, neki ih čak i traže. To je čudno jer istraživanja pokazuju da Demokratskoj stranci značajno opada podrška i ona sada, po tim istraživanjima, jedva prelazi 11 posto.

Kad je reč o Beogradu, jedino pravo rešenje nakon smene Đilasa bili bi izbori.

Slaviša Orlović: Kada je reč o istraživanjima javnog mnjenja, treba dati nekoliko napomena. Ona su u Srbiji neretko u funkciji kreiranja javnog mnjenja, što se potvrdilo i prilikom nedavnih lokalnih izbora u Vrbasu u Vojvodini, kada je jedna istraživačka agencija rekla da će za Demokratsku stranku glasati 11 posto birača, a ona je dobila 18 posto. Inače, opozicione stranke su po prirodi stvari za izbore. Uzmimo situaciju u Beogradu. Tamo je gradonačelnik Beograda, koji je i lider Demokratske stranke, smenjen na jedan vrlo čudan način i sada stranke, koje su ga smenile, ne mogu da se dogovore oko toga ko će da bude novi gradonačelnik. Imajući to u vidu, jedino pravo rešenje te situacije - ne samo za Demokratsku stranku nego i za Beograđane - bili bi izbori.

Vladimir Vuletić: Tačno je da se opozicione stanke po definiciji uvek zalažu za izbore, ali mislim da ovde postoji jedan drugi razlog. Naime, u Srbiji su sve stranke usvojile mantru da je glavni razlog njihovog postojanja participacija u vlasti. A za učešće u vlasti nije neophodno da imaju mnogo poslanika. Dovoljno je imati u pravo vreme pravi broj poslanika, pa ući u vlast. Da bi participirala u vlasti za Demokratsku stranku postoje dve mogućnosti. Jedna je da postane najjača politička partija u Srbiji, što u ovom trenutku nije moguće niti za sledećih nekoliko godina, a druga je da bude poželjan partner. Moguće je da je u ovom trenutku upravo Demokratska stranka i najpoželjniji partner za Srpsku naprednu stranku. Uprkos tome što Dačić želi da igra ulogu idealnog partnera naprednjacima, ove mere, o kojima smo govorili, nisu nešto što odgovara karakteru njegove partije i njegovom biračkom telu. Te mere bi se lakše sporovele kada bi u vladi bili naprednjaci i demokrate. Mislim da je to ključ za razumevanje zbog čega Demokratska stranka pre svih insistira na tome da dođe do izbora.

Omer Karabeg: Mislite li i Vi, gospodine Orloviću, da Demokratska stranka računa s time da bi nakon vanrednih izbora mogla da bude partner Srpskoj naprednoj stranci?


Slaviša Orlović: Tu su važna dva pitanja. Prvo, da li će na osnovu izbornih rezultata Demokratska stranka biti u prilici da bude neizbežan partner, pa da se ostvari ono što se zove velika koalicija, i, drugo, da li će Srpska napredna stranka nakon vanrednih izbora moći sa nekim manjim partnerom da napravi vladu. To je i stvar partijske strategije. Demokratska stranka treba da odgovori na pitanje da li bi joj više odgovarala koaliciona vlada sa naprednjacima, u kojoj bi ona bila manji partner, ali bi dobila priliku da popravlja svoj rejting, ili bi joj bolje bilo da sačeka da prođe period njene vlastite konsolidacije i pročišćenja i da se sprema za sledeće izbore.

Omer Karabeg: Da li Vučić greši što, bez obzira na protivljenje Brisela, ne ide na izbore sada kada je najjači? Setimo se samo greške koju je napravila Demokratska stranka koja je u proleće 2003. godine, neposredno nakon ubistva Zorana Đinđića, imala veliku podršku. Oni tada nisu išli na izbore, a kada su izbori raspisani krajem te godine, osam meseci kasnije, osvojili su svega 37 mesta u parlamentu, pa je premijer postao Vojislav Koštunica.


Vladimir Vuletić: Teško je to reći, ali moramo se vratiti na ono o čemu smo razgovarali. Veliko je pitanje da li samo od Vučića zavisi kada će se ići na izbore. Ponavljam, teško je očekivati da se ide na izbore pre nego što se završe poslovi koje je ova vlada obećala da će završiti. U tom smislu bi svako insistiranje na izborima bilo shvaćeno kao svojevrsna opstrukcija tih ciljeva. Vučić može biti nestrpljiv zbog toga što mu prolazi možda najbolji trenutak za izbore, ali, s druge strane, ukoliko zaista ostvari ono što govori i ako ove mere daju efekta, mogao bi biti čak i jači. Često možemo čuti od članova vlade, posebno od Vučića i ljudi koji su mu na neki način glasnogovornici, da će ove mere dati puni efekat 2015. godine, pa bi se onda moglo reći da će to biti idealno vreme za izbore, jer bi tada on pobrao lovorike za izvlačenje zemlje iz ekonomske krize kao nekad Dragoslav Avramović.

Kao neko ko ima dugogodišnji staž u politici, Vučić je svestan da ništa ne prolazi tako brzo kao poverenje građana.

Slaviša Orlović: Kao neko ko ima dugogodišnji staž u politici, Vučić je svestan da ništa ne prolazi tako brzo kao poverenje građana i da to što on i njegova stranka sada imaju najveći rejting na dugi rok ne mora ništa da znači. Školski primer je Vojislav Koštunica koji je posle 2000. godine imao rejting 70 procenata, kakav nije imao ni Slobodan Milošević kada je bio najpopularniji, a sada je spao na 8 posto. Vučić to dobro zna, ali pitanje svih pitanja je u kojoj meri on sam može da donese odluku o vanrednim izborima, imajući u vidu i druge aktere - s jedne strane Dačića i Nikolića, a s druge spoljni faktor. U dosadašnjem razgovoru često smo spominjali implementaciju briselskog sporazuma, ali nisam siguran šta ona znači. Da li se pod implementacijom podrazumeva održavanje lokalnih izbora na Kosovu početkom novembra ili se ta implementacija završava onog momenta kada predstavnici Srba sa severa Kosova uđu i u kosovski parlament i kosovske institucije, a ti izbori će biti iduće godine. Takođe nije isključeno da će kooperativnost Vučića i sadašnje vlade biti testirana i kroz njihov odnos prema Republici Srpskoj, što znači da pred ovom vladom može biti još izazova od kojih zavisi raspisivanje izbora.

Omer Karabeg: Neki smatraju da je Srpska napredna stranka praktično već ušla u dugoročnu predizbornu kampanju, a njen početak je, prema tim mišljenjima, označila smena Dragana Đilasa, lidera Demokratske stranke, sa mesta gradonačelnika Beograda.

Naprednjaci bi mogli reći - kad već idemo na izbore u Beogradu treba da idemo i na republičke.

Vladimir Vuletić: Meni se čini da je to jedna od ozbiljnih grešaka Srpske napredne stranke. Dok je Đilas bio na mestu gradonačelnika, naprednjaci su imali jak pregovarački potencijal u okviru koalicije sa Dačićem. Uklanjanje Đilasa, bez jasne vizije šta posle toga, bilo je u najmanju ruku taktička greška. Da li je to uvod u predizbornu kampanju ne znam, ali mogao bi biti, jer bi naprednjaci mogli reći - kad već idemo na izbore u Beogradu treba da idemo i na republičke, pogotovo što je pitanje da bi li iko, pa čak i Vučić, i pored svoje ogromne popularnosti, mogao da dobije grad Beograd, a da se istovremeno ne ide i na republičke izbore. Zbog toga bi Vučić istovremeno sa beogradskim morao da raspiše i republičke izbore, mada to neće ići bez sagalasnosti međunarodne zajednice koja, kao što smo rekli, u ovom trenutku nije za izbore. Za Vučića će zaista biti nezgodno ukoliko bude morao da ide samo na gradske izbore i ukoliko na tim izborima ne ostvari očekivani rezultat. To bi mogao biti prvi ozbiljniji udarac njegovoj popularnosti.

Slaviša Orlović: Kada je reč o Beogradu, i ja mislim da je to jedan od prvih prilično nepromišljenih i iracionalnih poteza Aleksandra Vučića. U tu priču je prilično naivno uvučen od strane Ivice Dačića, a nije isključeno da je inicijativa Dačića da se smeni Đilas bila reakcija sastanak između Vučića i Đilasa na kome su oni razgovarali o projektu “Beograda na vodi“. Osim toga, Srpska napredna stranka nema kandidata za gradonačelnika koji bi izašao na utakmicu Draganu Đilasu. Prošlo je već više od mesec dana od smene Đilasa, a da Srpska napredna stranka i vladajuća koalicija nemaju odgovore na mnoga pitanja koja treba rešavati u gradu. Jer, nakon njegove smene, odgovornost više nije na Đilasu i Demokratskoj stanci. Sve to govori da će naprednjaci imati više štete nego koristi od tog poteza.

Omer Karabeg: Verujete li Vi da će iduće godine biti vanrednih izbora u Srbiji?


Vladimir Vuletić: Postoje određeni razlozi koji me uveravaju da bi to moglo da se desi, pre svega zbog želje Aleksandra Vučića da iskoristi svoju popularnost. Sve zavisi od toga koliko će njegova priča o nepohodnosti vanrednih izbora biti uverljiva. Ukoliko kaže da su mu naredne četiri godine potrebne da bi osnažio svoj politički kurs, za koji Brisel i Vašington imaju samo reči hvale, i ukoliko bude završen posao oko Kosova, onda bi moglo doći do izbora. Razlog koji govori protiv izbora je moguća procena Zapada da bi ovu ekipu trebalo zadržati i nakon implementacije Briselskog sporazuma, jer tim koji dobija ne treba menjati. Postoje, dakle razlozi i za i protiv, tako da zaista nemam odgovor na to pitanje.

Izbori su mogući već sutra, kada bi to zavisilo samo od Aleksandra Vučića.

Slaviša Orlović: O uticaju spoljnih faktora na raspisivanje vanrednih izbora smo već govorili, a, kada je reč o Srbiji, izbori su mogući već sutra, kada bi to zavisilo samo od Aleksandra Vučića. Međutim, imajući u vidu odnose unutar Srpske napredne stranke, nije isključeno da će Tomislav Nikolić, koji je u nekoliko navrata rekao da nema razloga za nove izbore, možda pojačati svoju aktivnost u tom pravcu.

Omer Karabeg: Da li bi nakon vanrednih izbora, ako do njih dođe, Srpska napredna stranka mogla sama vladati Srbijom bez koalicionih partnera? Može li se desiti da ona dobije apsolutnu većinu?


Vladimir Vuletić: I kada bi izbori bili sutra, dakle u trenutku najveće popularnosti Aleksandra Vučića, mislim da je to nemoguće, a ne verujem da je to moguće i u budućnosti. Cilj Nikolića i Vućića, koji je još davno postavljen, o podršci 50 procenata plus jedan glas mogao bi se ostvariti kada bi se desilo ono što obećavaju i priželjkuju tvorci ovih reformi, a to je da Srbija odjednom ekonomski procveta, da se poveća zapošljavanje i poraste životni standard građana. Ne vereujem da će se to tako brzo dogoditi, pa ne mislim da je moguće da Srpska napredna stranka samostalno vlada Srbijom.

Slaviša Orlović: Složio bih se da su u ovom momentu, a i u nekoj bližoj budućnosti, male šanse da Srpska napredna stranka ima apsolutnu većinu.

  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG