Dostupni linkovi

logo-print

Koga se Vučić više plaši - Jankovića ili Jeremića?


Koga se Vučić više plaši?

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo o tome kakve su šanse da proevropska opozicija ima zajedničkog kandidata na predsedničkim izborima u Srbiji u proleće iduće godine. Sagovornici su bili dva politikologa i profesora univerziteta - Zoran Stojiljković iz Beograda i Jovan Komšić iz Novog Sada.

Bilo je reči o tome koje bi stranke podržale Sašu Jankovića, a koje Vuka Jeremića, kakve su šanse Jankovića, a kakve Jeremića da uđu u drugi krug predsedničkih izbora, da li bi Janković bolje prošao kao nezavisni kandidat, kako Aleksandru Vučiću bliski dnevnik Informer vodi kampanju protiv Jankovića i Jeremića lansirajući tvrdnju da iza njih stoje Zapad i domaći tajkuni, da li se Vučić više plaši Jankovića ili Jeremića, kao i o tome da li bi eventualna razjedinjenost proevropske opozicije omogućila Vojislavu Šešelju da uđe u drugi krug izbora.

Omer Karabeg: Poslednjih dana najviše se govori o mogućnosti da Saša Janković, Zaštitnik građana, kome mandat ističe iduće godine, bude zajednički kandidat proevropske opozicije. Mislite li da bi se proevropske stranke mogle složiti da im Janković bude kandidat?

Stojiljković: Imam osećaj da je zlatno vreme kandidature Saše Jankovića prošlo

Stojiljković: Imam osećaj da je zlatno vreme kandidature Saše Jankovića prošlo


Zoran Stojiljković: Šanse nestanačke ličnosti poput Saše Jankovića, koji je stekao ugled obavljajući funkciju Zaštitnika građana, trebalo bi da budu dosta velike u trenutku kada sve političke formacije proevropske opozicije imaju jednocifreni rejting. Ipak, gledajući poslednje sondaže mnjenja, imam osećaj da je zlatno vreme kandidature Saše Jankovića prošlo. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je Vuk Jeremić u boljoj poziciji, jer je usidren i u biračko telo stranaka vladajuće koalicije.

Jovan Komšić: Mislim da će se proevropske stanke teško složiti oko zajedničkog kandidata s obzirom da one preferiraju pre svega sopstvene interese. Danas je najvažniji interes proevropskih opozicionih stranaka da opstanu na parlamentarnoj sceni Srbije i one će nastojati da predsedničke izbore iskoriste da bi koliko-toliko popravile svoj opadajući rejting. Zbog toga one razmišljaju o vlastitom kandidatu i teško će prihvatiti zajedničkog kandidata, a posebno ako to bude ličnost izvan političkog spektra koja ima podršku civilnog društva, kao što je to Saša Janković. Politički trenutak nije nimalo naklonjen opoziciji, pa mislim da ni Saša Janković ne bi imao velike šanse. Ne znam da li bi za njega bilo dobro da izađe na predsedničke izbore i da dobije skromnu podršku biračkog tela. To mu ne bi bila dobra preporuka za kasniji politički angažman ukoliko bi krenuo u kreiranje nove partije. Kao gubitnik na predsedničkim izborima teško bi mogao inicirati novu političku energiju. U tom kontekstu skeptičan sam kada je reč o mogućnosti da opoziciona građanska i proevropska scena ponudi zajedničkog kandidata.

Zoran Stojiljković: Pored pitanja da li će demokratska opozicija imati zajedničkog kandidata, važno je i ko će biti kandidat vladajuće koalicije i šta će uraditi eurofobična desnica u Srbiji - može li ona imati nekog kandidata za dvocifreni rezultat. Ima tu mnogo nepoznanica, karte još uvek nisu na stolu, mnogo je partijskih interesa u igri. Saša Janković ima snažnu podršku civilnog sektora, ali dobar deo civilnog društva, koji mu je blizak, nema snagu i kapacitet za ozbiljnu predsedničku kampanju. On bi imao šansu kada bi ga podržao jedan deo partijskog spektra, jer proevropske partije nemaju lidera koji bi mogao biti uspešan kandidat, ali ne verujem da će ga podržati sve proevroposke partrije.

Saša Janković - nezavisni kandidat

Omer Karabeg: Da li bi Janković bolje prošao kada bi na izbore izašao kao nezavisni kandidat, kao što od njega u svom apelu traži stotinu uglednih javnih ličnosti Srbije. Tako bi se distancirao od opozicionih partija koje se još nisu oslobodile bremana korupcije iz vremana kada su bile na vlasti?

Komšić: Građani bi voleli da vide novu generaciju političara

Komšić: Građani bi voleli da vide novu generaciju političara


Jovan Komšić: Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da bi građani koji su kritički raspoloženi prema sadašnjoj vlasti voleli da vide novu generaciju političara, jer nakon gubitka vlasti 2012. godine proevropske partije, koje su ostale na parlamentarnoj sceni, nisu bog zna šta naučile. Potreba za novim ljudima i partijama je očigledna. Na kraju krajeva, takva pregrupisavanja dešavaju se i u razvijenim evropskim demokratijama: to se dešavalo Italiji kada je vladajuća Demohrišćanska partija otišla sa scene, isto se dešavalo u Španiji, u Hrvatskoj i u drugim tranzicionim državama. Međutim, kao što sam već rekao, pitanje je da li su predsednički izbori najbolja prilika za proveru novih ličnosti. Neophodno je proceniti da li bi vredelo ulaziti u tu vrstu eksperimenta ili bi bilo bolje raditi na stvaranju pretpostavki za pojavu novih aktera na političkoj sceni i pripremati se za naredne parlamentarne izbore.

Omer Karabeg: Da li bi se Saša Janković mogao pojaviti kao novi akter na političkoj sceni Srbije, kao što se u Španiji pojavio Pablo Iglesijas, lider Prodemosa, pa da okupi građanstvo koje je nezadovoljno sadašnjim tradicionalnim opozicionim strankama?

Zoran Stojiljković: Ukoliko Janković izađe na predsedničke izbore i postigne dvocifren rezultat, moj odgovor je - da, a ukoliko njegov rezultat bude jednocifren, onda su njegove šanse mnogo manje. Saša Janković, ili neki drugi novi lider, mora da kreira političku stranku koja će biti potpuno drugačija od klasičnog partijskog obrasca. On mora da motiviše razočarani i apstinentski deo biračkog tela, ljude koji znaju nešto o politici, imaju kapacitet za političko organizovanje, ali su nezadovoljni ponudom. To, naravno, nisu glasači koji obožavaju vođu i koji traže lidera spasioca.

Šanse Vuka Jeremića

Omer Karabeg: Kao ozbiljan kandidat opozicije pominje se i Vuk Jeremić, o tome je govorio i gospodin Stojiljković. On ima prilično visok rejting, jer mu njegovi stavovi o Kosovu i Bosni i Hercegovini obezbeđuju podršku dela nacionalistički orijentisanih birača. To ne bi bio kandidat svih proevropskih opozicionih partija - neke su već izrazile rezervu prema njemu kao Nova stranka i Liberalno demokratska stranka - ali bi verovatno dobio podršku Demokatske stranke, Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića, a možda i pokreta Dosta je bilo.

Jovan Komšić: Najveću rezervu izrazio je Čedomir Jovanović, lider Liberalno demokratske partrije. Ja mislim da bi i Liga socijaldemokrata Vojvodine imala doktrinarne, ideološke i neke druge razloge da ga ne podrži. S druge strane, neki segmenti heterogene proevropske opozicije bi mogli dati podršku Jeremiću. On bi bio relativno ozbiljan takmac u drugom krugu, možda bi imao šanse i da pobedi ako bi mu protivkandidat bio Tomislav Nikolić. Sve zavisi od toga koliko će snažnu podršku Nikolić dobiti od Srpske napredne stanke i njenog nespornog lidera premijera Vučića. Spekuliše se da Vučić namerava da snažno podrži Nikolića kako bi on pobedio već u prvom krugu s tim što njegov mandat ne bi bio pet godina nego do usvajanja novog ustava, verovatno 2018. ili 2019. godine, po kome bi se predsednik države birao u parlamentu. Tada bio se mogao očekivati Nikolićev odlazak u političku penziju bez konflikata unutar naprednjačkog bloka. Ako se ostvari ovaj scenario, Vuk Jeremić bi teško mogao imati šansi. U slučaju da Vuk Jeremić ipak uđe u drugi krug sa Nikolićem, sondaže javnog mnjenja daju mu ozbiljne šanse. Međutim, ako pobedi, Vuk Jeremić bi sa svojim iskustvom u međunarodnim poslovima i podrškom nacional-patriotskih snaga bio neka vrsta sofisticirane i prihvatljivije verzije Tomislava Nikolića.

Stojiljković: Veliko je pitanje dokle sežu apetiti stranačkih lidera

Stojiljković: Veliko je pitanje dokle sežu apetiti stranačkih lidera


Zoran Stojiljković: Naravno da Vuk Jeremić može biti kandidat dela prodemokratske ili proevropske opozicije, ali se isto tako može dogoditi da neke partije kandiduju svoje lidere. Veliko je pitanje dokle sežu apetiti stranačkih lidera koji su već reciklirani u političkom prostoru i koji su odavno prošli svoj zenit. Ipak, ja sam gotovo siguran da će se Vuk Jeremić naći u predsedničkoj trci i njegove šanse rastu. Raste i podrška Saši Jankoviću pošto on iduće godine završava svoj mandat na mestu Zaštitnika građana. Dodao bih još nešto. Kada je reč o predsedničkim izborima, gotovo sam siguran da bi Aleksandar Vučić najviše voleo da su ustavne promene već završene i da se predsednik bira u parlamentu, jer bi time izbegao rizik da na mesto predsednika Srbije dođe kandidat vladajuće koalicije, kome on ne daju apsolutnu podršku, ili neko iz opozicije.

Omer Karabeg: Znači, nakon donošenja novog ustava, kada će se predsednik Srbije birati u parlamentu, sve će biti pod Vučićevom kontrolom.

Zoran Stojiljković: Naravno. Mogu se kladiti da bi naš premijer bio najsrećniji da su ustavne promene već izvršene i da se predsednik bira u parlamentu.

Preventivno bombardovanje Informera

Omer Karabeg: Sudeći prema nedavnom naslovu na prvoj strani lista Informer, koji je blizak Vučiću, Janković i Jeremić su za vlast podjednako opasni. Informer ih stavlja pod istu kapu. Taj list ih proglašava za žutu bandu - to je pogrdan naziv za funkcionere bivše vlasti - i kaže da iza njih stoje Zapad i domaći tajkuni koji su spremni da ulože milione dolara u njihovu kampanju. Sve je to, naravno, apsurdno jer je Jeremić mnogo bliži Rusiji nego Zapadu.

Jovan Komšić: Ne kupujem Informer ali sam video taj naslov kada sam kupovao štampu. To me podsetilo na Staljinov referat, čini mi se na 18. kongresu Komunističke partije Sovjetskog saveza, u kome je on govorio o potrebi intenziviranja klasne borbe i borbe protiv špijuna, štetočina, ubica i agenata imperijalizma. Takvi naslovi nisu za onaj većinski, razumni deo populacije, a držim da u Srbiji ipak razum nije rekao laku noć. Takav naslov nije ni u dugorčnom interesu Srpske napredne stranke, posebno ako ona ima nameru da se etablira u društvu evropskih narodnih partija čiji je pridruženi član nedavno postala. Ta vrsta preventivnog bombardovanja i spaljivanja svake nove travke koja nije iznikla na našem pašnjaku, svakog novog aktera na političkoj sceni - pogubna je za perspektivu Srbije. Bez političke tolerancije mi u Srbiji ne možemo govoriti o demokratskim i slobodnim izborima i mislim da bi trebalo da u predstojećoj predsedničkoj kampanji imamo mnogo manje naslova poput onog koji ste citirali.

Omer Karabeg: Zašto Informer stavlja u isti koš dva apsolutna antipoda - Sašu Jankovića i Vuka Jeremića, a on to sigurno nije uradio na svoju ruku?

Zoran Stojiljković: Zato što je to izborna igra u kojoj se igra sa najvećim ulogom, a to je sama vlast. Svako ko je alternativa sadašnjoj vlasti biće stavljen u negativan kontekst. To podseća na komunističku frazeologiju u kojoj se istovremeno napadaju protivnici i sa leva i sa desna i sa severa i sa juga. Spajaju se nespojive stvari. U ovom slučaju Zapad se stavlja u negativan kontekst, iako vlada i vlast vode prozapadnu, odnosno proevropsku politiku. Tajkuni se spominju jer je to najneomiljenija kategorija u Srbiji i, naravno, spominje se i bivša vlast, koja je izneverila očekivanja građana i završila u nekoj vrsti koruptivne povezanosti sa oligarhijom. Janković i Jeremić su istovremeno i jedno i drugo i treće i svako ko bude imao nekakve šanse na predsedničkim izborima proći će tako. Svakome će izvrnuti džepove, pronaći mu ovakvo ili onakvo etničko poreklo i ko zna šta još.

Omer Karabeg: Koga se Vučić više plaši - Jankovića ili Jeremića?

Zoran Stojiljković: To je stvar njegove procene ko će biti ključni kandidat. On se verovatno najviše pribojava zajedničkog kandidata proevropske opozicije, jer bi mu to stvorilo nevolje. Naime, ako njegov kandidat ne pobedi u prvom krugu i uđe u drugi krug zajedno sa kandidatom opozicije, onda kod građana može da proradi inat pa da glasaju za kandidata opozicije da bi napravili nekakav balans. Mislim da je to objašnjenje i za neočekivani poraz Tadića 2012. godine, jer se činilo da će demokrate i socijalisti opet imati i predsednika i premijera. Jednostavno, jedan deo građana nije hteo da sva jaja stavi u istu korpu.

Jovan Komšić: Mislim da Vučić verovatno više zazire od političkog profila koji predstavljaju Saša Janković i onih stotinu javnih ličnosti koji su potpisali apel da se Janković kandiduje. Mislim da bi sa Jeremićem, ukoliko on bude izabran, Vučić sarađivao bez nekih većih blokada i trvenja.

Šešelj i Nikolić

Omer Karabeg: Ako proevropska opozicija ne bude imala zajedničkog kandidata, pa izađe sa više kandidata, onda bi Šešelj imao šanse da uđe u drugi krug. Da li bi se u tom slučaju moglo desiti da on pobedi Nikolića, s obzirom da bi mnogi naprednjaci - bivši radikali pre glasali sa Šešelja nego za Nikolića?

Zoran Stojiljković: To je hipotetički scenario. Šešeljev ulazak u drugi krug sa eventualnim šansama da pobedi bio bi neka vrsta zvona koje bi zvonilo Evropom. To bi izazvalo žestoke reakciju evropskih zvaničnika i zemalja u okruženju i bilo povod za satanizaciju političkih i socijalnih prilika u Srbiji. Mislim da tu vrstu igre dela biračkog tela naprednjaka ne treba očekivati. Po mom mišljenju, Šešelj ne može napraviti ništa više sem solidnog rezultata, a to je u najboljem slučaju minimalni dvocifreni rezultat. Ne verujem da bi biračko telo antievropske desnice, koje uključuje Dveri i krajnje desni deo nekada jedinstvene Demokratske stranke Srbije, podržalo Šešelja kao kandidata. Mislim da ćemo na predsedničkim izborimna, s jedne strane, imati koaliciju oko Srpske napredne stranke koja je teška kao olovni teg i koja obuhvata nešto više od dve petine biračkog tela, a s druge - razmrvljenu opoziciju na proevropski i antievropski deo koji među sobom ne mogu komunicirati. Takav odnos snaga ide u prilog vladajućoj koaliciji. Kandidaturom Saše Jankovića u predsedničku trku ulazi predstavnik građana, dok je Jeremić prihvatljiv i za deo proevropske opozicije i za deo glasača vladajuće koalicije. Pri tome ne treba zaboraviti da je Jeremić mlad i potencijalno jak rival Vučiću, dok se Janković u toj vrsti rivalstva ne vidi.

Komšić: Nikoliću ne bi bilo lako u duelu sa Šešeljem

Komšić: Nikoliću ne bi bilo lako u duelu sa Šešeljem


Jovan Komšić: Tomislavu Nikoliću ne bi bilo lako u duelu sa predsednikom i osnivačem njegove bivše partije. S obzirom da Šešelj ne preza ni od najsurovijih metoda političke borbe, dok Tomislav Nikolić nakon izbora za predsednika ne šalje tu vrstu političkih poruka, možda bi jedan deo biračkog tela Srpske napredne stranke glasao za Šešelja, ako bi on isforsirao raspravu o privilegijama, oligarhijskim tendencijama i tamnim mrljama u biografiji aktuelnog predsednika. Ipak, mislim da Šešelj ne bi mogao pobediti jer bi se u igru uključili svi kapaciteti Srpske napredne stranke koja još uvek itekako može uticati na opredeljenje biračkog tela Srbije. Mislim da bi Šešelj - ako dobije veći procenat glasova nego što je rejting njegove stranke - bio zadovoljan i ako ne uđe u drugi krug, jer bi na taj način osnažio poziciju svoje stranke na budućim parlamentarnim izborima. Mislim da veće šanse od Šešelja da uđe u drugi krug ima jedan od kandidata razjedinjene proevropske opozicije i po mom sudu to će biti Jeremić, ako uspe da napravi sporazum sa nekoliko ključnih aktera opozicione scene Srbije.

  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG