Dostupni linkovi

logo-print

Istraživanje: Petina mladih u Sandžaku opravdava odbranu vere nasiljem


Istraživanje pokazuje da 36 odsto ispitanika zna šta je takozvana Islamska država Iraka i Levanta (IDIL)

Istraživanje pokazuje da 36 odsto ispitanika zna šta je takozvana Islamska država Iraka i Levanta (IDIL)

Petina mladih u Sandžaku smatra da je opravdano svoju veru braniti nasiljem, pokazalo je istraživanje Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Ispitivanje pod nazivom „Stavovi mladih u Sandžaku – Koliko su mladi otvoreni prema islamskom ekstremizmu“ urađeno je na uzorku od 670 ispitanika, uzrasta od 16 do 27 godina.

Prof. Dr. Vladimir Ilić, autor ovog istraživanja, naveo je da je jedan od osnovnih razloga za ovakav stav osećaj mladih o ugroženosti muslimana u svetu.

„To je jedan od generatora prihvatanja nasilja na verskoj osnovi među mladim muslimanima u Sandžaku i prihvatanja verskog ekstremizma. Uglavnom se pozivaju na odnos velikih zapadnih sila prema muslimanima u svetu. Mnogo više nego na stanje na lokalu, u Sandžaku. Oni su nudili tu argumentaciju, koja je sa ove ili one tačke gledišta prihvatljiva ili ne, ali to su njihovi odgovori. Na primer, prestanite da zlostavljate muslimane, i neće biti ekstremizma", kaže Ilić i dodaje:

"Ovi stavovi zasnivaju se na osećanju ugroženosti, koje je u Srbiji fiktivno i nije mnogo rašireno, a u svetu je realno i još kako rašireno, i na njemu se generalno zasniva islamski fundamentalizam. Oni se informišu preko interneta, prate šta se dešava, znaju kakva je situacija sa izbeglicama, gledaju šta se radi u Mađarskoj gde love migrante, vide kakav je tretman prema muslimanima u zemljama zapadne Evrope, rast desnice u Austriji i Nemačkoj... Moje mišlljenje je da antimuslimansko raspoloženje u Evropi, rasizam i fašizacija generišu islamski ekstremizam.“

Problem se mora rešavati sistemski: Srđan Barešić, Vladimir Ilić i Izabela Kisić

Problem se mora rešavati sistemski: Srđan Barešić, Vladimir Ilić i Izabela Kisić

Na lokalu, u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, kako je pokazalo istraživanje HO, veliki problem za mlade su siromaštvo, nezaposlenost, podeljenost islamske zajednice, sukobi i netrpeljivost političkih partija, kao i snažan koncept tradicionalnih vrednosti.

Izabela Kisić, iz Helsinškog odbora za ljudska prava, upozorila je da mladi Sandžaka nemaju oslonac u javnom životu.

„Tako da im se selafistički pokret, ili grupe selafija, čine veoma atraktivnim. Dalja izolacija i represivne mere radikalizovale bi situaciju. Problem se mora rešavati sistemski, kroz školu, porodicu i čitavo društvo“, objasnila je Kisić.

Svaki deseti ispitanik u ovom istraživanju misli da je opravdano ići u drugu zemlju da bi se branio islam. Takođe, ispitivanje je, kako se navodi u zaključku, pokazalo da su mlade Sandžaklije islamske veroispovesti više muslimani, nego što su Bošnjaci, kao i da jedna trećina njih redovno praktikuje veru, dok još jedna trećina to radi često.

Sociolog Srđan Barišić naveo je da mladi Sandžaka najčešće ne poznaju dovoljno svoju veru, ali da im je ona bitna u svakodnevnom životu.

„Iznenadilo me je da, na primer, mladi ljudi tamo ne idu na sahrane ili proslave jedni drugima ukoliko ta porodica pripada ili je naklonjena onoj drugoj islamskoj zajednici. Zato što, je li, babo će strašno da se ljuti. Iako mu je to prijatelj iz škole ili možda drugar iz detinjstva, što ukazuje na izuzetno visok nivo konzervativizma u toj sredini“, kaže Barišić.

Na pitanje „Kada bi saznao/la da neko tebi blizak želi da se pridruži frontu na Bliskom istoku, kako bi reagovao/la ?“ 35 odsto mladih u Sandžaku odgovorilo je da se „ne bi mešalo“, 2,5 odsto da bi ga podržalo, a 1,6 odsto bi pošlo sa njim.

Pored toga, 36 odsto ispitanika odgovorilo je da zna šta je takozvana Islamska država Iraka i Levanta (IDIL), dok je 47 odsto ispitanih navelo da ekstremisti svoje ciljeve propagiraju putem društvenih mreža.

Objašnjavajući ko su mladi ljudi skloni verskom ekstremizmu, profesor Vladimir Ilić rekao je da je se radi o socijalno izolovanim i „atomizovanim“ ljudima.

„Ogromna većina njih nema poverenja ni u komsšije koji su iste nacije i vere. Mladi Bošnjaci muslimani ne veruju komšijama Bošnjacima muslimanima. Ne veruje se imamima, ne veruje se političkim strankama, ne veruje se civilnim organizacijama ni državnim institucijama. Tri četvrtine njih nema prijatelje. Njihov socijalni svet sveo se na porodicu i eventualno na partnere iz emotivnih veza. Društvo se raspalo kada je u pitanju sandžačka muslimanska, bošnjačka, omladina. Do samog društvenog atoma. Do nivoa patrijarhalne porodice. Usamljenost na individualnom nivou i osećanje ugroženosti na kolektivnom nivou lako generišu otvorenost prema radikalnim političkim stavovima“, zaključio je Vladimir Ilić.

U istraživanju Helsinškog odbora o mladima u Sandžaku, navedeo je i da je 28 odsto ispitanika izbeglo da odgovori na pitanje “Da li znate šta je Islamska država?”. Na pitanje “Da li smatrate da je njihova borba opravdana, tri odsto ispitanika je odgovorilo potvrdno, 30,5 odsto odrečno, dok su ostali izjavili da nemaj stav o tome.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG