Dostupni linkovi

logo-print

Makedonija: Na ratište u Siriju zbog avanturizma i zarade


Sirijsko ratište, 2012. godina

Sirijsko ratište, 2012. godina

Mediji u Makedoniji su ovih dana javili da je u borbama u Siriji poginuo jedan žitelj Gostivara, koji se borio na strani pobunjenika protiv režima Bashara al-Asada. Prema tim informacijama, koje za sada nisu potvrđene u ministarstvima unutrašnjih i spoljnih poslova, to je prvi dobrovoljac iz Makedonije koji je poginuo u toj zemlji.

Ni o informacijama da u Siriji na strani pobunjenika ratuje oko 140 Albanaca iz Kosova, Albanije, Makedonije i Crne Gore, u policiji ne žele da spekulišu, jer se radi o operativnim saznanjima.

U Ministarstvu spoljnih poslova kažu da ne mogu raspolagati tačnim podacima o tome koliko makedonskih državljana otišlo u Siriji, jer Makedonija nema ambasadu u toj zemlji.

Profesor Vladimir Pivovarov, raniji šef vojne obaveštajne službe, kaže da ukoliko se napravi retrospektiva događanja u poslednjoj deceniji na Balkanu, sa Bliskog istoka su dolazili ljudi koji su se po verskom osnovu dobrovoljno borili u građanskim ratovima, pa zato ne isključuje mogućnost da se ljudi iz našeg regiona osećaju dužni da odu u Siriju i da se bore. On ističe da pored religiozne solidarnosti, postoje i drugi motivi zbog kojih bi ljudi iz Makedonije mogli da se bore na strani opozicije u Siriji.

"Radi se o malom broju avanturista, kao što je u nekim vremenima bila formirana Legija stranaca u Francuskoj. Dakle, iz tih pobuda mogu da se pojave avanturisti ili lovci na pare koji odlaze tamo isključivo zbog ekonomskog momenta, bez drugačijeg motiva, bore se za onog ko im da više para. Ali to je veoma malo slučajeva", navodi Pivovarov.

Pivovarov dodaje da broj takvih ljudi ne može biti poznat u javnosti, ali veruje da u obaveštajnim službama kontrolišu ko i gde odlazi, jer se radi o opasnim delatnostima.

Analitičar Ramadan Ramadani kaže da pored verske i ljudske solidarnosti zbog genocida protiv sunitskih muslimana, jedan od motiva zbog kojih bi Albanci iz regiona otišli u Siriju je i etnička solidarnost, jer u Alepu i Damasku postoji stara albanska dijaspora.

"Većina njih je već arabizirana, ali se prepoznaju u tim gradovima po tome što se prezivaju Arnauti ili Albani, prema svojoj etničkoj pripadnosti", navodi Ramadani.

Lider političke partije Dostojanstvo Stojanče Angelov, koji je nekad bio general specijalnih snaga policije, ima iskustva u obezbeđivanju brodova u Somaliji. On kaže da u Siriji nema ranijih pripadnika bezbednosnih snaga Makedonije, a da u Iraku i Avganistanu najčešće rade u agencijama za obezbeđenje.

"Na žalost, ja lično poznajem Makedonce koji su bili u specijalnim jedinicama i koji se sada nalaze u očajnoj situaciji, deo njih je degradiran i rade u policiji ili armiji za 300 do 400 evra. Znam da bi oni za dobru novčanu nadoknadu otišli na bilo koje ratište u svetu. Pritom ne razmišljajući o politici i religiji, nego bukvalno samo zbog para", navodi Angelov.

Prema nezvaničnim informacijama, ljudi koji odlaze na strana ratišta rade to za 10 do 15 hiljada dolara mesečno.
  • 16x9 Image

    Blagoja Kuzmanovski

    U novinarstvu je od 1993. kada počinje da radi u dnevnoj redakciji Makedonskog radija. Bio urednik i voditelj dnevno-političkih informativnih emisija. Od 2002. godine šef dopisništva RSE u Skoplju.

XS
SM
MD
LG